Mapa sajta

Hajnc Koler, regionalni direktor Međunarodne organizacije rada (MOR) za Evropu i Srednju Aziju

Potreban nam je novi društveni ugovor

Tempo i obim promena koje je izazvala pandemija virusa korona koji do sada nisu zabeleženi i tehnološke promene predstavljaju izazov za Agendu o dostojanstvenom radu, koja se zasniva na četiri nezavisna postulata: standardima rada, zaposlenju, socijalnoj zaštiti i društvenom dijalogu. Cilj nije promena Agende, već njeno prilagođavanje potrebama celokupne radne snage u svetu, bez obzira na zanimanje i status.

U najnovijem Izveštaju o globalnim trendovima u zapošljavanju i socijalnim izgledima (WESO) Međunarodne organizacije rada za 2022. godinu, predviđa se da će globalni oporavak u sferi zaposlenja tokom 2022. godine biti sporiji od očekivanog, dok će deficit u broju radnih sati biti ekvivalentan broju od 52 miliona radnih mesta u punom radnom vremenu, zbog toga što su poremećaji na tržištu rada izazvani krizom skoro dvostruko veći u odnosu na prethodne procene koje se odnose na celu godinu, na osnovu kojih se smatralo da će deficit iznositi 26 miliona radnih mesta u punom radnom vremenu. Ovo usporavanje oporavka nije neočekivano, posebno nakon novih talasa pandemije i odluka o novim zatvaranjima u nekoliko država tokom druge polovine 2021. godine, kaže Hajnc Koler, regionalni direktor Međunarodne organizacije rada za Evropu i Srednju Aziju.

Očekuje se da će stepen globalne nezaposlenosti ostati iznad proseka koji se odnosi na vreme pre pandemije barem do 2023. godine, dok procene za 2022. godinu iznose 207 miliona, u poređenju sa 186 miliona iz 2019. godine. Iz regionalne perspektive, sve države Evrope i Srednje Azije su izuzetno pogođene, a mnoge države suočile su se s nekoliko talasa zatvaranja. Međutim, naš sagovornik takođe ističe da je procenat smanjenja broja radnih sati u odnosu na nivo pre pandemije najmanji u našem regionu (2,5 procenata), a za njim slede Azija i Pacifik sa 4,6 procenata. „Politike sprovedene u većini zemalja u regionu uspele su da ublaže gubitak radnih mesta i povećanje stepena nezaposlenosti sveobuhvatnim oslanjanjem na šeme za zadržavanje zaposlenja. Ipak, skoro 2,7 miliona ljudi je tokom 2020. godine promenilo status zaposlenja u podregionu, od čega je 1,1 milion lica izgubilo posao, dok je 1,6 miliona lica napustilo tržište rada“, rekao je regionalni direktor MOR. Kada govorimo o potražnji, u mnogim zemljama došlo je do nesklada između visokog ekonomskog rasta i otvaranja radnih mesta. Usled toga, u fazi oporavka, reaktivacija tržišta rada u regionu imaće ključni značaj, uz proširenje programa aktivnog tržišta rada, kako bi se obuhvatile grupe koje se nalaze na njegovim marginama, posebno mladi „koji se ne školuju, ne učestvuju u obukama i nemaju posao (tzv. NEET mladi)“, istakao je Koler.

„U tom smislu, MOR je, u saradnji s Evropskom komisijom, u Srbiji već odigrala ključnu ulogu u kreiranju Plana implementacije Garancije za mlade, koji će biti završen do juna 2022. i predstavljaće ključnu meru za aktivaciju i radno angažovanje lica koja se ne školuju, ne učestvuju u obukama i nemaju posao“.

Pandemija virusa korona podstakla je MOR da osmisli novi statistički pristup merenju radnih sati. Koji su podaci takvog merenja koji se odnose na region?

Međunarodna organizacija rada je zaista prešla na praćenje gubitaka u broju radnih sati i u ekvivalentima punog radnog vremena usled različitih odlika i faza pandemije, oslanjajući se na model prognoziranja u sadašnjem vremenu (nowcasting). To je model statističkog predviđanja kojim se prati stanje na tržištu rada u realnom vremenu, na osnovu podataka o privredi i tržištu rada u realnom vremenu. Na globalnom nivou, ovim metodom merenja ustanovljene su velike razlike između bogatijih i siromašnijih privreda, koje su u velikoj meri uticale i na razvoj pandemije, ali i nejednaku dostupnost fiskalnih podsticaja i vakcina. Države koje ostvaruju veće prihode postigle su veći, ali još uvek nedovoljan oporavak, jer je broj radnih sati u trećem kvartalu 2021. još uvek niži od podataka koji se odnose na vreme pre pandemije za 3,5 procentnih poena. Države koje imaju nizak stepen prihoda, ili srednji ka nižem, a pritom imaju i nisku stopu vakcinacije i ograničene fiskalne podsticaje suočile su se s problemima u oporavku. Iz regionalne perspektive, region Evrope i Srednje Azije najuspešniji je u smanjenju razlike u odnosu na referentnu vrednost pre pandemije Q4 2019, koja iznosi 2,5 procenata, a za njim sledi Azija i Pacifik sa 4,6 procenata. Postoje dva razloga za takav rezultat. U ranim fazama pandemije (pre vakcinacije), države u ovom regionu prve su sprovele do tada neviđene programe fiskalnih podsticaja kao odgovor na ogromne poremećaje na tržištu rada koje je izazvala pandemija. S druge strane, veliki paketi podsticaja doveli su do zabrinutosti usled inflatornog pritiska, dok bi preuranjeno ukidanje fiskalne podrške moglo da pogorša stanje na tržištu rada i uspori oporavak poslovanja. U poslednjoj fazi pandemije, većina država u regionu dostigla je visok stepen vakcinacije, što je omogućilo postepeno ukidanje zatvaranja i dovelo do smanjenja gubitaka radnih sati, što je mereno uz pomoć modela „prognoziranja u sadašnjem vremenu“.

Potreban nam je produktivan društveni dijalog na svim nivoima, bolja međunarodna saradnja i međunarodni propisi za zaštitu prava i uslova rada svih radnika, bez obzira na status zaposlenja.

Region za koji ste zaduženi (Evropa i Srednja Azija) veoma je raznovrstan i odlikuju ga izuzetno promenljive geopolitičke i privredne okolnosti. Kako trenutne promene mogu da utiču na mogućnosti ispunjavanja Agende o dostojanstvenom radu?

Iako je široki region Evrope i Srednje Azije veoma raznolik u pogledu geopolitičkog i privrednog konteksta, osnovni izazov s kojima su se u poslednje vreme sve te zemlje susrele nije bio posledica nekakvog geopolitičkog uticaja, već krize izazvane pandemijom virusa korona, koja je ostavila ozbiljne posledice. Pandemija je posebno istakla značaj dela Agende o dostojanstvenom radu koji se odnosi na bezbednost i zdravlje na radu. Drugi deo Agende koji je dospeo u žižu interesovanja, posebno u ovom regionu, kako pre, tako i za vreme pandemije, je socijalna zaštita. Pandemija je ogolila duboko ukorenjene nejednakosti i značajne razlike u stepenu socijalne zaštite, njene sveobuhvatnosti i adekvatnosti u svim zemljama regiona.

Kako vlasti treba da odgovore na te izazove?

U odnosu na period pre pandemije, svetska borba protiv rasta siromaštva i nejednakosti među radnicima je privremeno usporena usled svetske krize javnog zdravlja, što je zabeleženo i u Srbiji. Kako se kriza nastavila, inicijalne politike koje su bile namenjene hitnom pružanju pomoći razvile su se u sveobuhvatnije promene u kreiranju globalnih politika u sferi privrede. Vodeće svetske privrede i multilateralne institucije složile su se oko principa „bolje ponovne izgradnje“, odnosno, oporavka na način koji će se uzeti u obzir sistemske i strukturne nejednakosti i drugi dugoročni socioekonomski izazovi koji su postojali i pre pandemije, poput klimatskih promena. Usklađen nastup predstavlja ključni odgovor na ove izazove, pri čemu Stogodišnja deklaracija MOR o budućnosti rada prestavlja osnovu plana za prevazilaženje krize i postojećih izazova i uspostavljanje bolje budućnosti, usmerenog na čoveka. Uspeh njene implementacije zavisiće od četiri faktora: (a) inkluzivnog ekonomskog rasta i razvoja; (b) zaštite svih radnika; (c) univerzalne socijalne zaštite i (d) socijalnog dijaloga.

Svet rada susreće se sa sveobuhvatnim promenama podstaknutim tehnološkim napretkom. Šta su za Vas osnovni faktori koji utiču na načine rada i promene standarda postavljenih pre sto godina?

Svet rada nalazi se pod ogromnim pritiskom usled zajedničkog uticaja globalizacije, demografskih promena i promena u životnoj sredini, kao i tehnološke revolucije. Kriza uzrokovana pandemijom virusa korona dodatno je povećala pritisak na tržište rada. Takve promene bez sumnje predstavljaju osnovu za napredak društva, ali dovode i do poremećaja na tržištu rada, pa utiču i na privatne živote miliona ljudi koji strahuju od gubitka posla i dehumanizacije u okviru društva. Suštinski poremećaji na tržištu rada stvaraju veliku neizvesnost, usled koje mnogi preispituju održivost postojećih društvenih modela, što smo videli tokom krize uzrokovane pandemijom u poslednje dve godine. Šta se zapravo promenilo u zadnjih sto godina? Rad je postao brži, mobilniji, a često i nesigurniji. Istovremeno, svedoci smo veoma visokih stopa nezaposlenosti širom sveta, posebno među mladima, ali sve više i starijima, što doprinosi povećanju siromaštva i nejednakosti. Digitalizacija dovodi do brzih promena, posebno u pogledu pojave nestandardnih (ili novih) oblika rada, koji su drastično transformisali tradicionalne koncepte radnog mesta i poslovnih odnosa, posebno sve češćim angažovanjem velikih skupina ljudi preko radnih platformi. Taj trend ima i brojne prednosti. Rad na daljinu, posebno rad van zvaničnog radnog mesta, postao je popularniji poslednjih decenija, a tokom pandemije je postao sveprisutan. Istovremeno, takve promene imaju ogroman uticaj na zaposlene i poslodavce. Sadržaj ugovora o radu i poslovni odnosi doživeli su promene. Od nepunog radnog vremena, preko kratkoročnog angažovanja i samozaposlenih lica, do rada na platformama na internetu, mnogi poslovi su slabo plaćeni, a zahtevaju brz rad, uz nizak stepen fleksibilnosti i strogu kontrolu nad radnicima. Na mnoge od njih ne odnose se zakoni o radu i socijalnoj zaštiti, pa čak ni oni koji se tiču osnovnih prava, poput mogućnosti osnivanja sindikata i kolektivnog pregovaranja.

MOR je, u saradnji s Evropskom komisijom, u Srbiji već odigrala ključnu ulogu u kreiranju Plana implementacije Garancije za mlade, koji će predstavljati ključnu meru za aktivaciju i radno angažovanje lica koja se trenutno ne školuju i nemaju posao.

U kojoj meri automatizacija, digitalizacija i veštačka inteligencija utiču na svet rada?

Kao što sam već istakao, promene do kojih sada dolazi dovode do suštinskih transformacija jer ne utiču samo na prirodu samog posla, već i na tipove odnosa u pogledu načina angažovanja, pa otvaraju brojna pitanja u pogledu zakona o radu, osnovnih prava na radu i ljudskih prava. Pandemija je ubrzala ove promene i produbila podelu izazvanu digitalizacijom, što može da poveća razlike između razvijenih zemalja i zemalja u razvoju u eri digitalnog poslovanja ukoliko ništa ne preduzmemo po tom pitanju. Kriza je ukazala i na stepen i posledice poremećaja u lancu snabdevanja, što je dovelo do automatizacije proizvodnje u mnogim firmama u cilju predupređenja budućih poremećaja.

Za razliku od nekih delova Evrope, gde se eksperimentiše s kraćom radnom nedeljom i fleksibilnim radnim vremenom, ljudi u Srbiji rade i duže od propisanih 40 sati nedeljno. Koje promene primećujete u regionu u pogledu balansa između privatnog i poslovnog života?

Pitanje smanjenja broja radnih sati nije novo. Džon Mejnard Kejns je još 1930. godine predvideo da će generacija njegovih unuka raditi tri sata dnevno, odnosno 15 sati na nedeljnom nivou. Ne smemo ni da zaboravimo da se Konvencija MOR br. 1 iz 1919. godine odnosi na radno vreme. Od tada se širom sveta skraćuje radno vreme, ali postoje brojne varijacije od države do države . U radu iz 2018. godine, pod naslovom „Radno vreme i budućnost rada“, MOR navodi dokaze o tome kako smanjenje ukupnog broja radnih sati u punom radnom vremenu, u kombinaciji s osnovnim garancijama koje se odnose na minimalni broj radnih sati za nepuno radno vreme, ima brojne prednosti za zaposlene, poslodavce i društvo u celini, uključujući manje rizike po bezbednost i zdravlje na radu i manje troškove usled toga, veći broj radnih mesta i bolja radna mesta, bolji odnos između poslovnog i privatnog života i motivisanije i produktivnije zaposlene, kao i održivija preduzeća. U isto vreme, svedoci smo i toga kako novi modeli rada, poput rada na daljinu i van zvaničnog radnog mesta, brišu granice između poslovne i privatne sfere. Rad na daljinu ima brojne prednosti, posebno kod zaposlenih koji imaju porodične obaveze. Međutim, umesto balansa između poslovnog i privatnog života, sve češće dolazi do sažimanja poslovne i privatne sfere. Od radnika se često očekuje da budu dostupni u svakom trenutku. Prema tome, preterana povezanost može da deluje pogubno ne samo po radno vreme i balans između posla i privatnog života, već i po uslove rada, zarade i bezbednost i zdravlje na radu.

Naš region imao je najmanji gubitak radnih sati u odnosu na period pre pandemije zahvaljujući sprovedenim politikama usled kojih je uspešno ublažen stepen gubitaka posla i skokova nezaposlenosti, putem oslanjanja na planove za očuvanje radnih mesta.

Kako su rad na daljinu, kao i specifične odlike rada u uslovima pandemije virusa korona, uticali na društveni dijalog i unapređenje standarda rada u regionu?

Tokom prve četvrtine 2020. godine, mere koje su vlasti implementirale po hitnom postupku i tokom vanrednog stanja često su usvajane bez temeljnog razmatranja, ne samo u okviru skupština, već i u okviru dijaloga sa socijalnim partnerima. Osim toga, kako ističu sindikati, uključujući i Evropsku konfederaciju sindikata, vlasti određenih država iskoristile su krizu izazvanu pandemijom kao izgovor da „privremeno“ zanemare zakone o radu, uključujući i sindikalna prava, kao što su kolektivno pregovaranje i kolektivne akcije, pa čak i osnovna ljudska prava. Osim toga, neke države uvele su i izuzeća iz Zakona o radu, uključujući produžetak radnog vremena u nekoliko sektora privrede. Tokom pandemije, pitanja bezbednosti i zdravlja na radu vratila su se u fokus, usled čega se, više nego ikada pre, sreću među fundamentalnim principima i pravima na radu, kao što je već istaknuto u Stogodišnjoj konferenciji MOR 2019 godine. U novembru 2021. godine, Upravno telo MOR konačno je donelo odluku da agenda Konferencije iz 2022. uključi stavku o „Uvođenju bezbednih i zdravih uslova rada u okvir MOR o fundamentalnim principima i pravima na radu“.

Naš region je, kao i mnogi drugi, suočen s izazovima u prevazilaženju nepovoljne demografske strukture i neodgovarajućih veština, koji u velikoj meri ometaju dalji rast i napredak. Kakva je uloga MOR u borbi s tim izazovima?

Nepovoljna demografska struktura i neodgovarajuće veštine su problemi koji prevazilaze Jugoistočnu Evropu. U vezi sa tim, Međunarodna konferencija rada nedavno je usvojila Rezoluciju o veštinama i celoživotnom učenju (u decembru 2021), na osnovu koje se od MOR očekuje da razvije doslednu, inkluzivnu i rodno odgovornu strategiju i akcioni plan za razvoj veština i učenje tokom celog života, za period od 2022. do 2030. godine. Te mere treba da obuhvate i jačanje rada MOR u ovoj oblasti. Kako problemi u vladavini prava, visok stepen neformalnosti i spore promene zakonodavnog okvira u sferi rada dovode do odliva radne snage i povećanja razlika u stepenu veština u regionu, MOR će raditi na programima dostojanstvenog rada na nacionalnom nivou, čiji je glavni cilj pružanje podrške državama članicama u regionu u usvajanju i implementaciji međunarodnih standarda u radu i kreiranju brojnijih i boljih prilika za odgovarajuće zapošljavanje, što je jedini održivi način za zadržavanje kvalifikovane radne snage. U tom smislu, MOR podržava nedavno donetu odluku Srbije da sarađuje sa Evropskom komisijom u pogledu izazova u sferi društvenog dijaloga, bezbednosti i zdravlja na radu i jačanja kapaciteta institucija nadležnih za pitanja radnih prava i sprovođenje radnih standarda.

PRIORITETI

Cilj nije promena Agende o dostojanstvenom radu, već njeno prilagođavanje potrebama celokupne radne snage u svetu, bez obzira na zanimanje i status.

RAD NA DALJINU

Rad na daljinu ima brojne prednosti, ali može i da deluje pogubno, ne samo po ravnotežu između posla i privatnog života, već i po uslove rada, zarade i bezbednost i zdravlje na radu.

DVE STRANE MEDALJE

Različiti načini rada uvedeni tokom pandemije uticali su na radna prava na mnogo načina, kako pozitivno, tako i negativno.

Pročitajte još...

Prof. dr Zoran Stojiljković, Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu

Zarobljena, partokratska država

Živimo u društvu kreirane konfuzije i anomije i apatije, bez konsenzusa oko ključnih vrednosti, uključiv i poželjne spoljnopolitičke destinacije. Pitanje iz naslova ide u red...

Ko zaista donosi odluke u Srbiji?

Uvek “ja”, nikad “mi”

U trenutku kada se zahuktala debata o tome može li opozicija naterati aktuelnog predsednika države u drugi krug, istraživanja pokazuju a bi građani želeli...

Predrag Petrović, direktor istraživanja Beogradskog centra za bezbedosnosnu politiku

Centralizacija i personalizacija odlučuvanja, urušava poverenje građana u demokratiju

Problem je što bi građani ove poslove delegirali lideru sa „čvrstom rukom“, dok je izlaz zapravo u njihovom većem angažovanju u pogledu upornog zalaganja...

Pero Zubac, pesnik

Svevremene “Mostarske kiše”

Gospodin sa leptir mašnom i lepim manirima. Takve su mu i pesme, slikovite, mirisne, leporeke, romantične… Prestao je da broji koliko je knjiga objavio,...

dr Ivana Simeonović Ćelić, istoričar umetnosti, redovni profesor FLU u Beogradu, u penziji, direktorka Muzeja ZEPTER

Sjaj u tami

Budućnost je neizvesna a prošlost još traje. Ne znam šta je to bilo najvažnije, a bilo je mnogo, na mom pređenom životnom i radnom...

Sanja Todorović, CEO „Triple Jump Group“

Uspešni se ne boje izazova

Kompanija „Triple Jump Group“ se od samog početka bavi distribucijom i predstavljanjem svetskih brendova na tržistima zemalja bivše SFR i Mađarske, a poslednjih godina...

Prof dr Duško Lopandić, profesionalni diplomata i stručnjak za evropsko pravo i regionalne odnose

Privatni interesi iznad javnih

Prizor i sadržaj debata u skupštini ili stanje u pojedinim medijima predstavljaju ilustraciju gubljenja tradicije otvorenog društvenog dijaloga u zemlji, odsustva tolerancije, slobodne rasprave...

Srđan Bulatović, direktor korporativne bezbednosti, MPC Properties

Bezbednost je strateška funkcija

Pored toga što obezbeđuje poštovanje svih procedura i efikasnost poslovnih procesa, pruža podršku i zaštitu svim odeljenjima i zaposlenima, Sektor korporativne bezbednosti MPC Properties...

Više...

Nj.E. Kristofer R. Hil, ambasador SAD u Srbiji

Fokus na budućnost

Gledajući u budućnost, Srbija danas ima važan izbor. Da li prati svoj put ka potpunim evropskim integracijama i ostvaruje li svoj puni ekonomski, politički...

Stefan Lazarević, predsednik AmCham-a

Partnerstvo na duge staze

Američka privredna komora je već dvadeset godina važan stub američko srpskog partnerstva. Naš cilj je da kroz partnerstvo sa Vladom Srbije unapređujemo poslovnu klimu,...

Vera Nikolić Dimić, izvršna direktorka AmCham-a

Uspeh nas tera da budemo još ambiciozniji

AmCham će i u narednom periodu nastojati da promoviše vrednosti američkog biznisa i truditi da bude za svakim stolom za kojim se razgovara o...

Nj.e. Pjer Košar, ambasador Francuske u Srbiji

Francuska za brzo pristupanje Zapadnog Balkana EU

Evropska politička zajednica nikako nije alternativa članstvu u Evropskoj uniji. Njen cilj je da uspostavi solidarnost i saradnju u oblastima bezbednosti, energetike, zajedničkih investicija...

Vesti

Poseta ambasadora Nemačke Tomasa Šiba završenim radovima na vodovodnoj mreži u Staroj Pazovi

Ambasador Savezne Republike Nemačke NJ.E. Tomas Šib posetio je porodice kojima je obezbeđen pristup čistoj, pijaćoj vodi kroz radove...

EU produžila upotrebu kovid sertifikata do juna 2023.

Savet Evropske unije dao je zeleno svetlo za produžetak upotrebe digitalnih kovid sertifikata do 30. juna 2023. godine Produženje ove...

Srbija očekuje 3,5 miliona tona pšenice i 7 miliona tona kukuruza

Srbija ove godine očekuje žetvu od 3,5 miliona tona pšenice i, u slučaju povoljnih meteo uslova, nešto više od...

Vlada Crne Gore objavila radnu verziju Temeljnog ugovora sa SPC

Vlada Crne Gore objavila je radnu verziju Temeljnog ugovora sa Srpskom pravoslavnom crkvom (SPC), koju su načelno uskladile radne...

Iran podneo zahtev za članstvo u BRIKS

Iran je podneo zahtev za pridruživanje grupi BRIKS, prenosi Interfaks pozivajući se na agenciju Tasnim. Portparol iranskog ministarstva spoljnih poslova...