Dubravka Negre, Direktorka kancelarije Evropske investicione banke (EIB) za Zapadni Balkan

Reforme u Srbiji su primetne i prisutne, treba ih pohvaliti, ali i ohrabriti jer je neophodno da se one i završe i usaglase sa evropskim standardima, kaže Dubravka Negre, direktorka kancelarije Evropske investicione banke (EIB) za Zapadni Balkan.

Ako se osvrnemo na izveštaj Evropske komisije, koja ima najkompletniji monitoring sistema reformi u Srbiji, on navodi se da država i dalje ima veliki uticaj na privredu, a da privatni sektor otežano funkcioniše zbog slabosti u vladavini prava i nedostatka ravnopravne konkurencije, dodaje naša sagovornica.

„Ekonomski pokazatelji jesu bolji, međutim, da bi država bila na zadovoljavajućem nivou za uspešno i ravnopravno učešće na evropskom tržištu, a zatim da bi bila privlačna domaćim i stranim investitorima, neophodno je da ima stabilan i predvidiv sistem u svakom segmentu, kao garanciju dobrog, bezbednog i uspešnog poslovanja“, kaže Negre. „Na lokalnom planu, baš kao i u odnosu na globalno poslovanje, neophodne su reforme javne uprave i državnih preduzeća. I na kraju, neophodno je da se postigne sistem u kome će obrazovanje pratiti tržište rada.“

Koliko je povoljno ekonomsko okruženje u Srbiji kada je reč o javnim i privatnim investicijama?

– Javna ulaganja su preduslov za privatna ulaganja. Ako gradite put, kao javnu i kapitalnu investiciju, obično gradite uz pomoć privatnog sektora, na obostranu i dugoročnu korist. Mi pomažemo državi da sprovede kapitalna javna ulaganja i tu imamo potvrde o napretku: južni krak Koridora 10 je završen, istočni će biti uskoro, i to je direktan putokaz i privatnim investitorima da ulažu u taj deo Srbije. Naravno, za stabilne privatne investicije neophodno je da se sprovedu i reforme koje smo već naveli.

Zasad malo privatnih investitora ulaže u kapitalne investicije na republičkom i na lokalnom nivou, koncesije još nisu tako česte, kao ni javno-privatna partnerstva, stoga je dobro razmišljati i o ovakvoj, složenoj, ali uz određene preduslove održivoj organizaciji poslovanja.

Kompanije koje su okupljene u Savetu stranih investitora domaćoj privredi nude svoje modele poslovanja jer svaka primena njihovih procesa doprinosi razvoju i modernizaciji srpske privrede

Kao jedan od najvećih investitora, sa snažnim prisustvom u regionu, kako biste ocenili napredak koji je Srbija postigla u upravljanju velikim projektima u smislu dobrog planiranja, upravljanja i finansija?

– Mi finansiramo kapitalne projekte, odnosno po tim projektima smo u regionu najprepoznatljiviji (od koridora, naučnih parkova, do kliničkih centara). To su kompleksni, zahtevni i teški projekti koji zahtevaju temeljnu i dobru pripremu, jer svaka dobra priprema obezbeđuje realizaciju projekta u planiranom roku i po predviđenoj ceni. Na svakom investicionom projektu tu tezu smo potvrdili.

Država Srbija i njeni stručnjaci mogli su mnogo da nauče iz izgradnje južnog, a sada i istočnog kraka Koridora 10, panevropskog koridora koji spaja centralnu i zapadnu sa južnom Evropom, kao i sa Bliskim istokom. I sa tim znanjem, dobrim i manje dobrim iskustvima, svaki projekat će lakše ići. 

Bilo je i grešaka, i kašnjenja, i odlaganja, ali i ta znanja su dragocena kako bi se greške izbegle u budućnosti. Sa druge strane, država mora da razmišlja kako da obezbedi da dobri kadrovi žele da se zaposle ili da zadrže posao u javnoj upravi, jer je neodrživ sistem u kojem slabo plaćen, nedovoljno obučen ili nemotivisan radnik kvalitetno upravlja važnim i velikim investicijama.

Koje biste projekte od onih koje finansira EIB posebno naglasili kao ključne za rast BDP-a?

– Istakla bih, pre svega, južni krak Koridora 10 ka Makedoniji i istočni krak ka Bugarskoj, čije se otvaranje očekuje na jesen. Ukupna vrednost ovih EIB-ovih ulaganja je 579 miliona evra. 

Tome treba dodati i železnički koridor koji spaja Niš i Dimitrovgrad, koji EIB finansira sa 134 miliona evra, na šta treba dodati i investicionu donaciju Okvira za Zapadni Balkan od 73 miliona evra. Kada smo razmatrali podršku finansiranju istočnog kraka Koridora 10, naša procena bila je da će samo tokom izgradnje biti angažovano 19.000 ljudi, dok će za održavanje puta kasnije biti potrebno između 75 i 100 novih radnih mesta, što je gotovo 100 porodica u jednom od siromašnijih delova Srbije. To su najdirektnija radna mesta na projektu – da ne govorimo o tome koliko jedan auto-put doprinosi ekonomskom razvoju reonu kroz koji prolazi.

Istovremeno, EIB putem komercijalnih banaka finansira mala i srednja preduzeća, naročito ona koja su inovativna, sa manjim brojem zaposlenih, odnosno preduzeća čije je kreditiranje rizično za komercijalne banke. Takvim investiranjem u Srbiji EIB je samo u 2018. doprineo da se održi više od 40.000 radnih mesta.

 Zašto je uprkos ovim investicijama BDP i dalje skroman? Koje su glavne prepreke za njegov rast?

– Dosta je faktora koji utiču na privredni rast, i spolja i iznutra. Ipak, uprkos neizvesnim spoljnim faktorima, domaći faktori su u ovom slučaju presudni i oni su ti koji treba da podrže privredni rast, a uglavnom se oslanjaju na reforme koje smo već pominjali. Potrebno je, pre svega, da se poboljša investiciona klima i ojača privatni sektor. Država treba da poveća javna, kapitalna ulaganja i da nastavi sa restrukturiranjem javnih preduzeća. Samo sa jakim privatnim sektorom i zdravom tržišnom utakmicom može da se uspostavi zdrava ekonomija.

U kojoj meri je otvaranje različitih poglavlja u procesu pregovora o pristupanju EU, najnovije je bilo Poglavlje 9, uticalo na ukupnu investicionu klimu?

– Važno je da država otvara nova poglavlja jer to znači početak monitoringa u datom sektoru koji je omeđen poglavljem, odnosno to znači upodobljavanje sa standardima članica Evropske unije. Međutim, za državu su važnija zatvorena poglavlja, uspešno okončani i kompletirani procesi i nadamo se da će takvih biti više.

Kada govorimo o Poglavlju 9, koje se odnosi na polje finansijskih usluga, ponovo se vraćamo na reforme s početka, one koje govore o ravnopravnoj tržišnoj utakmici, restrukturiranju javnih preduzeća, cenama i zaštiti potrošača.

U poslednjih pet godina EIB Grupacija investirala je u MSP sektor 650 miliona evra, čime je podržano više od 190.000 radnih mesta

Šta je Srbiji potrebno da privuče direktne strane investicije u napredne tehnološke sektore? Kako kompanije poput onih okupljenih u Savetu stranih investitora doprinose transferu tehnologije i modernizaciji srpske privrede?

– Tehnološki sektori i sektor inovacija nešto su što svi zajedno treba da podržimo i nešto u šta Evropska investiciona banka aktivno ulaže. Posebno treba pohvaliti mlade ljude u sektoru inovacija koji ravnopravno učestvuju u globalnim utakmicama i nude svoja znanja i proizvode. Vidimo da takve kompanije postoje, i to podržavamo kroz naše finansiranje.

Evropski investicioni fond, deo naše grupacije, zajedno sa pet komercijalnih banaka u Srbiji, obezbeđuje garancijsku šemu EU, koje omogućavaju bankama da pod povoljnijim uslovima (niže kamatne stope, manja sredstva obezbeđenja kredita, duže rokove dospeća) podrže oko 1.200 malih i srednjih preduzeća. Doprinosom od 20 miliona evra potpisanih ove godine sa EIF-om aktiviraće se oko 180 miliona evra u vidu povoljnih zajmova. U poslednje tri godine EIF je investirao oko 200 miliona garancija, što je stimulisalo oko milijardu evra novih kredita privredi u regionu.

Istovremeno, kompanije koje su okupljene u Savetu stranih investitora domaćoj privredi nude svoje modele poslovanja jer svaka primena njihovih procesa doprinosi razvoju i modernizaciji srpske privrede, kao i postepenom povećanju plata. Domaća radna snaga i privreda treba da iskoriste njihovo znanje i iskustvo, procedure poslovanja, korporativnu odgovornost i način na koji upravljaju svojim biznisom i projektima koje vode. Modernizacija je i u načinu razmišljanja, pod uslovom da preuzmete znanje i entuzijazam.

Koliko Srbija koristi investicije EIB u obrazovanje, istraživanje i razvoj? 

– EIB je suštinski opredeljen da ulaže u sektor inovacija. Samo u prošloj godini za to smo opredelili 13,5 milijardi evra na globalnom nivou. U Srbiji EIB duži niz godina najdirektnije finansira oblast obrazovanja, istraživanja i razvoja, takoreći primenjive nauke, pre svega kroz program Istraživanja i razvoja (Research&Development) u iznosu od 200 miliona evra. Reč je o investicijama kojima se grade ili unapređuju istraživački centri, kao i o onim za smeštaj studenata i mladih naučnika. Istovremeno, ulažemo u istraživačke centre u oblasti medicinskih nauka, dok je svaka modernizacija kliničkih centara (finansiramo izgradnju kliničkih centara u Nišu, Beogradu, Novom Sadu i Kragujevcu) zapravo ulaganje u naučni centar.

EIB finansira izgradnju tehnoloških parkova u Novom Sadu, Nišu, Beogradu, zatim izgradnju i opremanje zgrade Instituta Biosens u Novom Sadu, kao i Instituta za fiziku. Investiramo u proširenje kapaciteta Elektrotehničkog fakulteta u Nišu, u izgradnju nove zgrade FON-a u Beogradu. Istovremeno, podržali smo izgradnju i obnovu 120 škola u Srbiji, a ostalo je da se dovrši još 40.

Kako ocenjujete spoljnu i unutrašnju poziciju Srbije u smislu otplate duga?

– Brojke govore da se ide u dobrom smeru, u smeru fiskalne i monetarne stabilnosti. Javni dug se smanjio sa više od 70% na oko 50%, što je ohrabrujući podatak. Takođe, Srbija je, po relativno povoljnim uslovima, izdala obveznice na 10 godina kako bi finansirala deo prethodnog duga. To su dobri pokazatelji i nadam se da će se u tom smeru i nastaviti.

Da li je realno očekivati da Srbija do kraja 2020. godine dobije investicionu ocenu? Koji su preduslovi za to?

– Ukoliko se nastavi sa svim strukturnim reformama i ka tome da se na dugi rok održi ekonomska stabilnost, to je dobra baza da Srbija dobije investicionu ocenu. Iako pratimo izveštaje kreditnih agencija, Evropska investiciona banka se ne bavi takvom vrstom projekcija, pa bi bilo nezahvalno bilo šta prognozirati. Mi pratimo politiku Evropske unije, ali kao odgovorna finansijska institucija, imamo razvijen interni sistem kreditnog vrednovanja i klasifikacije koji zasad rangiraju Srbiju u sličnom rasponu kao i vodeće kreditne agencije.