Sitemap

CorD Recommends

Više...

Goran Pekez, predsednik borda direktora Japanske poslovne alijanse u Srbiji (JBAS)

Sveobuhvatna podrška zelenoj tranziciji

Saradnja srpskih sa japanskim kompanijama može doneti...

Oliver Lepori , Izvršni direktor Japanske poslovne alijanse u Srbiji

Saradnja za održivu budućnost postaje centralni fokus

Želimo da osnažimo i učvrstimo partnerstvo sa...

Nataša Pavlović Bujas, predsednica International Public Relations Association

Pitanje poverenja je pitanje svih pitanja

Ni kompanije, ni pojedinci, ni institucije više...

Sesilija Bartoli, operska pevačica, predsednica Europa Nostra

Kultura mora biti u srcu Evrope

Ne možemo govoriti o zajedničkom nasleđu a...

Srbija i Angola potpisale Program saradnje u oblasti kulture

Srbija i Angola su potpisale Program saradnje u oblasti kulture koji će, kao je objavljeno u Vladi, važiti za...

Panel o situaciji na Balkanu i proširenju EU održan u okviru Bezbednosne konferencije u Minhenu

U Minhenu je održana panel diskusija o situaciji na Balkanu i proširenju Evropske unije na zemlje Zapadnog Balkana, u...

EIB Global 2023. godine investirao rekordne 1,2 milijarde evra na Zapadnom Balkanu

EIB Global, finansijski ogranak Evropske investicione banke (EIB) za aktivnosti izvan Evropske unije, investirao je rekordne 1,2 milijarde evra širom Zapadnog...

Evropska unija i UNDP dodelili 580.000 evra za civilno društvo

Evropska unija i Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) dodelili su sredstva za sprovođenje 12 inicijativa organizacija civilnog društva...

Održana svečanost povodom obeležavanja 148 godina postojanja Crvenog krsta Srbije

U zgradi Jugoslovenske kinoteke održana je svečanost povodom obeležavanja 148 godina postojanja Crvenog krsta Srbije. Kako je objavljeno na sajtu...

Dubravka Đedović, ministarka rudarstva i energetike u Vladi Srbije

Zajednička energetska budućnost

Saradnja sa EU u oblasti energetike je važna i nezavisno od energetske krize, bila je važna i pre krize, kao što će biti važna i kad kriza prođe.

Na nedavnom samitu zemalja Zapadnog Balkana u okviru Berlinskog procesa EU je regionu obećala pomoć od milijardu evra koja prestavlja nastavak oblikovanja zajedničke energetske budućnosti.

Zato je naše prvo pitanje za Dubravku  Đedović ministarku rudarstva i energetike u Vladi Srbije bilo da prokomentariše važnost ove najave za Srbiju.

„Troškovi nabavke struje i energenata koje je država podnela prethodnih meseci i to u uslovima rekordnih cena na berzama su izuzetno visoki i za Srbiju je svaka finansijska podrška da lakše prezimimo ovu zimu važna. Zahvalni smo na tome što je EU u uslovima svetske energetske krize prepoznala važnost podrške zemljama Zapadnog Balkana. Ta podrška važna je ne samo kad govorimo o kratkoročnom rastu troškova, već i o nastavku podrške projektima koji će dugoročno povećati našu energetsku bezbednost, kao što je diverzifikacija snabdevanja gasom“, kaže Đedović.

Podrška EU u ovom periodu je važna jer pokazuje solidarnost sa zemljama kandidatima koje nisu članice EU, ali su na putu evropskih integracija dodaje ministarka.

„Srbija je, zajedno sa drugim zemljama regiona, potpisivanjem Sofijske deklaracije o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan, prihvatila da zajedno sa EU radi na ostvarenju evropskih ciljeva u oblasti klimatskih promena, što je za nas ozbiljan izazov“, navodi naša sagovornica. „U proces  energetske tranzicije zemlje ulaze sa različitih pozicija, u smislu energetskog miksa, potencijalnih ekonomskih i socijalnih troškova koji prate proces  tranzicije, kao i nejednakih mogućnosti pristupa evropskim fondovima. Između ostalog, zemlje koje nisu članice EU u nepovoljnijem su položaju od zemalja EU koje imaju slično učešće uglja u energetskom miksu u smislu podrške koje mogu dobiti od evropskih fondova. Zbog toga je važno da se za sprovođenje cilјeva u oblasti klime i energetike i energetske tranzicije omogući adekvatna podrška EU i finansijskih institucija ne samo Srbiji, već i drugim zemlјama našeg regiona, kako bi tranzicija bila finansijski održiva i socijalno pravedna.”

Šta su implikacije ovog procesa izgradnje zajedničke energetske budućnosti na izvore snabdevanja energijom Srbije i njenu energetsku nezavisnost?

Energetska kriza prouzrokovala je probleme koji su izašli iz okvira energetskog sektora i prevazilaze pojedinačne države članice, zbog čega su mnoge mere koje su donošene u prethodnom periodu bile na nivou EU. Takođe, u kriznim situacijama energetska sigurnost ne zavisi samo od toga šta svaka zemlja može da uradi za sebe, nego u velikoj meri zavisi i od saradnje sa drugim zemljama i postojanja infrastrukture koja omogućava transport energije i energenata. Stoga jedan od glavnih odgovora Srbije na energetsku krizu, pored jačanja sopstvenih kapaciteta i povećanja rezervi svih energenata, jeste upravo povezivanje sa drugim zemljama i učešće u inicijativama koje mogu da nam obezbede veću energetsku bezbednost.

Mađarska se ruskim gasom snabdeva preko Srbije kao tranzitne zemlje, a deo naših rezervi gasa od nedavno se čuva u skladištima u toj zemlji, što Srbiji daje dodatnu sigurnost da lakše kroz prođemo kroz zimski period. Planirano je da u najkraćem roku počne i gradnja naftovoda ka Mađarskoj, kojim ćemo obezbediti veću sigurnost snabdevanja i sirovom naftom. JP EPS zajedno sa Elektroprivredom Republike Srpske gradi hidroelektranu Buk Bijela, koja će našem elektroenergetskom sistemu doneti dodatni kapacitet od 115 MW. Uz podršku EU gradi se gasna interkonekcija sa Bugarskom, koja će omogućiti da do Srbije dođe gas iz Azerbejdžana i Kaspijskog regiona, kao i gas iz LNG terminala u Grčkoj, a planiramo i gradnju gasne interkonekcije sa Severnom Makedonijom. Svi ovi projekti važni su za veću energetsku bezbednost Srbije i otpornost na moguće poremećaje u snabdevanju, ali i za jačanje uloge naše zemlje u širem kontekstu obezbeđivanja energetske bezbednosti u regionu.

Verujem da je najmanje što možemo da uradimo kad govorimo o mineralnom bogatstvu naše zemlje, a koje pripada i budućim generacijama, jeste da znamo čime raspolažemo i kakav je potencijal kad je rudarstvo u pitanju

Uprkos snažnim izazovima EU i dalje stoji na poziciji da Zelena tranzicija nema alternativu. Koliko je Srbija koja je u sferi energetike i dalje u velikoj meri zavisna od uglja sposobna za ovu tranziciju i to u ovako osetljivom ekonomskom momentu?

Put zelene tranzicije je trajno opredeljenje Srbije i realnost je da ćemo u narednim decenijama povećavati učešće energije iz obnovljivih izvora. Međutim, moramo da budemo svesni da naša bazna energija dolazi iz termoelektrana, odnosno da skoro dve trećine energije trenutno proizvodimo iz uglja. Nedovosmisleno moramo da dekarbonizujemo energetski sistem jer je to jedino održivo na dugi rok.  Plan dekarbonizacije mora da bude realan i održiv, da u svakom trenutku Srbija sačuva svoju energetsku stabilnost. Energija vetra i sunca  su važne sa stanovišta zaštite životne sredine i potencijalnih kapaciteta koji mogu da se izgrade, ali moramo voditi računa da je ta proizvodnja promenljiva, a da su potrebe za potrošnjom konstantne.

Zbog toga su među prioritetnim projektima u oblasti elektroenergetike izgradnja reverzibilnih hidroelektrana, Bistrica i Đerdap 3, koji deluju i kao skladišta energije. Izgradnja novih kapaciteta treba da bude usklađena i sa razvojem prenosne i distributivne elektroenergetske mreže, kako bi razvoj energetskog sektora bio održiv, efikasan, ekonomičan i kako bismo kao rezultat svega toga imali viši stepen energetske bezbednosti i sigurnosti.

Trenutno imamo više od 500 MW energije iz obnovljivih izvora. U planu je da naredne godine pokrenemo dugo odlagane aucije, što će obezbediti novih 400 MW OIE u našem sistemu. Istovremeno, radimo na unapređenju regulatornog okvira, kako bi na srednji rok mreža mogla da primi i osam puta veći kapacitet od trenutnog. Jedno od važnih pitanje je da li će se struja koja se proizvede iz OIE izvoziti, ili će novi kapaciteti doprineti da električna energije bude od koristi građanima i privredi. Verujem da ćemo naći model koji je u najbolјem interesu građana, ali i održiv za investitore.

Paralelno teče proces povećanja energetske efikasnosti kroz različite projekte uz finansijsku pomoć države, uključujući i program subvencija za domaćinstva za zamenu prozora i vrata, poboljšanje izolacije i postavljanje solarnih panela. U okviru Nacionalnog programa energetske sanacije stambenih zgrada, porodičnih kuća i stanova, obezbeđene su subvencije za oko 25.000 dimaćinstava,  za šta je Ministarstvo rudarstva i energetike zajedno sa jedinicama lokalne samuoprave opredelilo 2,66 milijardi dinara. U saradnji sa Svetskom bankom i EBRD obezbeđeni su uslovi za nastavak projekta kojim će biti obuhvaćeno više od 100.000 domaćinstava.

Nedavno ste izjavili da će svojim mineralnim sirovinama Srbija u narednom periodu biti značajna država, kako na evropskim tako i svetskim tržištima retkih mineralnih sirovina”. Šta to praktično znači?

Srbija je zemlja koja je, srazmerno svojoj veličini, izuzetno bogata mineralnim resursima, uključujući i one koje Evropska unija definiše kao kritične mineralne sirovine. Na toj listi, koja od 2020. sadrži ukupno 30 sirovina i minerala, našle su se mineralne sirovine i materijali koji mogu da zadovolјe potrebe novih, ekološki prihvatlјivih tehnologija u cilјu razvoja obnovlјivih izvora energije, skladištenja električne energije i novih “pametnih” tehnologija i koje su značajne za privredni razvoj kako danas, tako i u budućnosti.

Verujem da za Srbiju velika prednost što raspolaže nekim od tih kritičnih sirovina, među kojima je i litijum, koji je nejednako raspoređen u svetu i malo je zemalja koje ga imaju. Kad imate potencijal, imate i mogućnost da donosite razmotrite i da li ćete ga koristiti i na koji način, a da pritom saslušate mišljenja svih, od struke do građana, i da imate sve relevantne informacije, studije, analize i svetska iskustva. Verujem da je najmanje što možemo da uradimo kad govorimo o mineralnom bogatstvu naše zemlje, a koje pripada i budućim generacijama, jeste da znamo čime raspolažemo i kakav je potencijal kad je rudarstvo u pitanju. Naše rezerve litijuma, odnosno litijum karbonata koji se može dobiti preradom rude  iznose 10% svetskih potreba ili 60% potreba EU. Ukoliko bismo iskoristili ceo lanac vrednosti u proizvodnji, moglo bi se proizvesti oko milion električnih vozila, što bi značilo više od 10 milijardi evra za naš BDP. To je odgovornost o kojoj pričamo, ali i tu je i naša odgovornost da zaštitimo biodiverzitet, kvalitet ljudskih života i životne sredine. 

Važno je da se za sprovođenje cilјeva u oblasti klime i energetike i energetske tranzicije omogući adekvatna podrška EU i finansijskih institucija ne samo Srbiji, već i drugim zemlјama našeg regiona, kako bi tranzicija bila finansijski održiva i socijalno pravedna

Šta je po vašem mišljenju neophodno da bi se ovakvi veliki rudarski zahvati sprovodili uz poštovanje visokih ekoloških standarda?

Zadatak države je da u saradnji sa rudarskom strukom omogući da bogatstvo koje imamo koristimo na racionalan, odgovoran i efikasan način, čuvajući prirodu i vodeći računa o zajednici. Mnogo toga se promenilo u rudarstvu, u tehnologijama koje se koriste i omogućavaju da se mnogo bolje kontrolišu i smanje rizici od rudarenja po životnu sredinu. Rudarstvo ima nezamenljivu ulogu ne samo kad je reč o doprinosu BDP-u, o broju ljudi koji rade u rudarskim kompanijama, već i u širem kontekstu energetske nezavisnosti i daljeg ekonomskog i privrednog razvoja. U tom smislu, ključna tačka, gde najviše ima mogućnost da se utiče, jeste da se rudarske aktivnosti sprovode na održiv način. Naš cilj treba da bude ne samo da sačuvamo rudarstvo, već da omogućimo dalji razvoj i modernizaciju, gde je jedna od najbitnijih stvari da stalno podižemo zahteve i kriterijume kad je reč o uticaju na životnu sredinu.

Pitanje llitijuma se politizuje do mere da zaboravljamo da se udubimo u suštinu problema, a to je da li možemo da ga eksploatišemo poštujući sve standarde životne sredine. Studija o proceni uticaja na životnu sredinu nije još ni urađena, nismo se njome ni bavili, jer je projekat stopiran. Geološka istraživanja su važna jer pokazuju kojim mineralnim sirovinama raspolažemo i u kojim količinama, ali to je samo prvi korak od kojeg treba ispuniti niz koraka i uslova da bi se od potvrđenih rezervi došlo do eksploatacije nekog resursa. Upravo zbog toga što je reč o izuzetno osetljivim odlukama, važno je da, u najmanju ruku, budemo otvoreni za dijalog, da čujemo sve činjenice, pogledamo i studije i svetska iskustva, i da pre svega čujemo mišljenje struke, koje je najmerodavnije u ovom slučaju.

PARTNERSTVO

Zahvalni smo na tome što je EU u uslovima svetske energetske krize prepoznala važnost podrške zemljama Zapadnog Balkana

TRANZICIJA

Put zelene tranzicije je trajno opredeljenje Srbije i realnost je da ćemo u narednim decenijama povećavati učešće energije iz obnovljivih izvora

SARADNJA

Jedan od glavnih odgovora Srbije na energetsku krizu, pored jačanja sopstvenih kapaciteta i povećanja rezervi svih energenata, jeste povezivanje sa drugim zemljama

Pročitajte još...

Održano GALA veče Nemačko-srpske privredne komore pod sloganom Green is The New Art

Fokus saradnje Nemačke i Srbije je na sprovođenju zelene agende, konkretno na razvoju obnovljivih izvora energije i povećanju energetske efikasnosti.  U tu svrhu, Nemačka je...

Ambasador Imamura: Japan može da pruži značajan doprinos razvoju srpske privrede i energetike

Japan može da pruži značajan doprinos i podrži novi investicioni plan Srbije koji treba da omogući razvoj privrede, modernizaciju i tranziciju ka zelenoj ekonomiji,...

Srbija i članice CESEC na sastanku u Atini potvrdile nastavak povezivanja energetskih sektora

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da Srbija planira da nastavi da radi na povezivanju sa susedima u sektoru gasa, prenosne...

Otvoreni 18. Međunarodni sajam energetike i 19. Međunarodni sajam zaštite životne sredine

Na Beogradskom sajmu otvoreni su 18. Međunarodni sajam energetike i 19. Međunarodni sajam zaštite životne sredine, koji će do 30. novembra okupiti više od...

Savet stranih investitora predstavio Belu knjigu 2023

Savet stranih investitora (FIC) predstavio je "Belu knjigu 2023", koja sadrži 397 preporuka za unapređenje poslovne i investicione klime u Srbiji, među kojima i...

Srbija potpisala ugovor o uvozu gasa iz Azerbejdžana

Ministarstva energetike Srbije i Azerbejdžana potpisali su u Memorandum o razumevanju kojim se produbljuju odnosi u oblasti energetike, kao i komercijalni ugovor između gasnih...

NIS

Naša održiva zajednica

U organizaciji Kompanije „Novosti“ u Beogradu je održvana panel diskusija „Naša održiva zajednica“ o značaju održivog razvoja, kao i o važnosti pružanja doprinosa ostvarenju...

Panel o značaju održivog razvoja „Naša održiva zajednica“

U organizaciji Kompanije „Novosti“ u Beogradu je održana panel diskusija „Naša održiva zajednica“ o značaju održivog razvoja, kao i o važnosti pružanja doprinosa ostvarenju...