Dragoljub Damljanović, predsednik Francusko-srpske privredne komore - CCFS

Kriza će proći, važno je da pokažemo da smo ljudi, da se brinemo jedni o drugima i da sačuvamo biznise, kaže Dragoljub Damljanović, predsednik Francusko-srpske privredne komore (CCFS).
To će sudeći po iskustvima iz vremena pandemije biti izazovno za kompanije iz svih sektora i tražiće relativno dug period vremena za prilagođavanje.

Kako vaše članice procenjuju svoju poziciju „dan posle“ pandemije?

Članice su se susrele sa veoma teškom situacijom, kada je poslovna aktivnost bila smanjena na minimum i kada je bilo teško uopšte održati poslovanje i ne otpuštati zaposlene. Vanredno stanje je prekinuto, ali ne očekujem da će sve krenuti punom parom pre druge polovine godine. U zavisnosti od sektora poslovanja, preduzeća su svesna da će u mnogim segmentima potrebe značajno porasti i da treba da budu spremna da to zadovolje. Sa druge strane, nekima će trebati više vremena da izgubljeno nadoknade.

Do sada se pokazalo da su rezilijentnije one firme koje imaju raznovrsan lanac nabavke koji im nudi opcije, ali je jasno da će se i sami biznis modeli menjati manje ili više, a jako mali broj kompanija će biti u zoni gde nema promena. Ipak, najvažnije je da se poslovna zajednica potrudi da pomogne malim i srednjim preduzećima koje je ova kriza najviše pogodila.

Da li je po vašoj oceni vlada Srbije uspeva da merama isprati nove izazove koji se ukazuju u funkcionisanju privrede?

Smatram da su mere podrške privredi zadovoljavajuće, ali da je u početku nedostajala njihova tehnička implementacija i dokumenti kako se primenjuju. Ono što takodje nedostaje jeste veća fleksibilnost u Zakonu o radu, da se na duži period omogući da zaposleni rade delimično ili da imaju privremenu nezaposlenost, a da ne dobiju otkaz, tako bi se povećao procenat očuvanja radnih mesta.

Pred Srbijom su kako ekonomski, tako i nerešeni zdravstveni problemi, a nadamo se da će nakon izbora uslediti i drugi paket mera za pomoć privredi

Međutim, moramo uzeti u obzir da će sam oporavak privrede zavisiti od oporavka privrede u Evropskoj uniji i oporavka inostrane tražnje, na šta mi ne možemo da utičemo sopstvenim instrumentima ekonomske politike. Pred Srbijom su kako ekonomski, tako i nerešeni zdravstveni problemi, a nadamo se da će nakon izbora biti i drugi paket mera za pomoć privredi.

Kako je novonastala situacija uticala na razvoj dijaloga unutar poslovne zajednice i sa državnim organima?

Novonastala situacija dovela je do pojačanog dijaloga unutar poslovne zajednice, kako bi se što pre našlo zajedničko rešenje. Komora je u drugoj polovini marta pokrenula inicijativu upućivanja molbe ministru finansija g. Siniši Malom, a dvanaest partnerskih poslovnih udruženja se pridružilo našoj inicijativi u roku od 24 časa. To svedoči o tome da je poslovna zajednica pokazala ujedinjenost u cilju molbe za što brže sprovođenje ekonomskih mera pomoći privredi.

Kroz veliki broj onlajn okupljanja i dijaloga sa predstavnicima vlasti i državnih organa, privreda je održavala konstantan dijalog, a poslovna udruženja poput naše Komore su isto tako imale bitnu ulogu spone između članica i predstavnika institucija organizacijom vebinara i onlajn konferencija. Jedan od strateških prioriteta komore je upostavljanje kontinuiranog dijaloga sa predstavnicima institucija, te krajem juna sa partnerskim udruženjima organizuje dijalog sa Upravom carina.

Kako su ove promene uticale na reorganizaciju prioriteta rada Komore u 2020?

Pandemija je jako pogodila sektor organizacije korporativnih događaja za članove i partnere, koji je od vitalnog značaja za Komoru. Međutim, Komora je uspela da se prilagodi novoj organizaciji rada od kuće i organizaciji onlajn okupljanja. Svakako je ova vrsta okupljanja obeležila tri meseca iza nas, i bez sumnje će obeležiti mesece koji predstoje. Komora nastavlja da radi u pravcu održavanja onlajn konferencija, obuka i radionica u narednom periodu, a nadamo se da ćemo od jeseni moći da se vratimo i organizaciji fizičkih događaja.

Tokom pandemije privreda je održavala konstantan dijalog sa predstavnicima vlasti i državnih organa a poslovna udruženja poput naše Komore imala su ulogu važne spone između dve strane

Drugi sektor aktivnosti Komore, pružanje podrške francuskim preduzećima zainteresovanim za tržište Srbije i okolnih zemalja, je isto tako onaj na kome ćemo aktivno raditi putem učešća na online BtoB sastancima i sektorskim prezentacijama. Broj upita koje dobijamo se smanjio, ali se nadamo da će u drugoj polovini godine preduzeća ponovo početi da se interesuju za Srbiju.

Da li će po vašem mišljenju pandemija doprineti digitalizaciji u srpskoj privredi i povećanju obima rada na daljinu?

Ono što je već u toku je transformacija poslovanja, navike potrošača se manjaju, sve industrije koje mogu da budu online u tehnologijama, upravljanju, odnosu sa korisnikom, pokušaće da nastave tako da rade. Ovaj događaj je ubrzao ono što bi se desilo kroz nekoliko godina, jer sad ne samo što su firme, koje nisu ni razmišljale da organizuju rad od kuće počele to da rade, već i građani pronalaze nove aplikacije, koje do sada nisu probali, a koje mogu da im pomognu u svakodnevnom životu. Oduševljen sam kako su se npr. mali poljoprivredni prozvođači počeli da organizuju u e-pijace i nastave da funkcionišu uprkos pandemiji. Kad se završi ovaj period, to će biti novi period za svetsku ekonomiju, a digitalizacija ce biti ubrzana u svim sektorima poslovanja.

Međutim, ne treba zaboraviti da postoje stvari koje ne mogu da se urade online, ljudski kontakt je nezamenljiv, efikasnost rada grupe na jednom ograničenom prostoru je višestruka u odnosu na to kada sami sedimo za računarima. Digitalizacija i materijalno prisustvo su komplementarni.

Koliko je Srbija infrastrutukrno spremna da podrži seljenje delova poslovanja online?

Ako se poslovanje u nekim sferama usporilo, veliki broj preduzeća u ovom periodu nije odustao od započetih procesa digitalne transformacije, dok je svaka treća kompanija svoje digitalne projekte čak i ubrzala. To je najočiglednije u onlajn trgovini i radu na daljinu tokom krize zbog pandemije, kako u svetu tako i u Srbiji.

Zasigurno je da će pandemija imati posledice na francusko-srpske bilateralne odnose, ali intervencije francuske vlade za pomoć francuskim kompanijama daje nadu da će se investicije u Srbiji nastaviti

Jedan od prioriteta vlasti je i ubrzana digitalizacija javnih usluga, te sada često govorimo o tome kako će se uskoro, npr. predaja svih zahteva u katastru zakazivati putem interneta. To svedoči o želji da se digitalizacija sprovede u svim segmentima privrede i društva. To je put koji će potrajati, ali već sada se vidi da veliki postotak tradicionalnih kompanija planira da uvede nove projekte digitalne transformacije, pre svega razvoja novih digitalnih proizvoda, saradnje sa startapima i drugim inovativnim kompanijama, unapređenja korisničkog iskustva ili postojećih digitalnih proizvoda.

Kako vaše članice procenjuju troškove rada s obzirom na nove vrste zaštitnih mera od pandemije?

Firme su se na različite načine prilagođavale krizi kroz organizaciju delimičnog rada od kuće, smanjenja broja radnih sati, dok je nekolicina morala da zatvori deo poslovnih procesa. Neka preduzeća su uspela brzo da promene način poslovanja, što ukazuje da su te firme spremnije dočekale krizu. Većina naših članica je kroz rad od kuće nastavila da obavlja svoje aktivnosti, dok su proizvodne kompanije uredno obavljale zahteve za dobijanje radnih dozvola tokom policijskog časa.

Članice nas obaveštavaju da u svojim kompanijama pre povratka ljudi na posao obavljaju sve neophodne zdravstvene mere, poput maski, rukavica, dezobarijera, dezinfikovanja svih površina itd. Još uvek nemamo precizne informacije da bismo mogli da kvantifikujemo koji će biti dodatni troškovi rada u tom smislu, ali sigurno je da nisu zanemarljivi.

S obzirom da se pokazalo da su firme sa lokalizovanim proizvodnjama imale manje štete od onih koje imaju globalizovan lanac snabdevanja, da li očekujete da će ovakva iskustva uticati na interes francuskih investitora da sele deo poslovanja izmeste u Srbiju?

Jasno je da će ova kriza navesti sve privrede da preispitaju svoje strateške ciljeve i pravce i čini se da je neophodno da neke ključne proizvodnje trebaju biti lokalizovane bliže Evropi. Tu je i šansa Srbije. Zasigurno je da će pandemija imati posledice na francusko-srpske bilateralne odnose, u vidu pada ekonomskih aktivnosti u našim zemljama, ali svedoci smo da se francuske investicije u Srbiji iz godine u godine povećavaju i siguran sam da će investitori iz ove zemlje sve više uviđati potencijal Srbije i izmeštanja jednog dela poslovanja. Francuska vlada je, kroz plan za vanredne situacije koji omogućava podršku izvoznim kompanijama suočenim sa neposrednim posledicama krize, obezbedila njihov novčani tok i osigurala njihov međunarodni oporavak nakon krize, što ostavlja nadu da će se investicije nastaviti ovim tempom i u Srbiji.

Da li novonastala situacija otvara prostor da se kompanije usmere na istraživanja i razvoj? Da li mere vlade Srbije u ovom domenu podstiču ovakve trendove?

Ova situacija sigurno otvara put raznim istraživanjima, razvojnim programima u oblasti digitalizacije prevashodno, ali i drugih sektora. Srbija ima sve uslove, ima stručnjake, dobre fakultete, mesta za istraživanje, a verujem da će se broj takvih mesta samo povećavati. O tome svedoči i otvaranje naučno-tehnoloških parkova i digitalno obrazovanje, sve to vodi ka tome da Srbija postane zemlja prepoznata po stvaranju novih tehnologija.

Neke od mera Vlade u ovom pravcu su i smanjenje poreza na dobit nastalu od prihoda intelektualne svojine koja je razvijena ili pretežno razvijena u Srbiji sa 15 na 3 odsto. Ta mera je zasigurno jedan od razloga zbog čega razvojne kompanije sele svoje razvojne centre u Srbiju.