Za Ministarstvo privrede 2016. biće još jedna dinamična godina, u kojoj treba okončati proces privatizacije, podstaći osnivanje malih i srednjih preduzeća, naročito među mladim ljudima, i u saradnji sa drugim vladinim telima naporno raditi na privlačenju stranih investicija, tim pre jer je zacrtani cilj od dve milijarde evra ambiciozan
Zakoni koje je Vlada donela u prethodnom periodu značajno su doprineli da Srbija postane atraktivna destinacija i za strane investitore i za domaće kompanije. Ministarstvo privrede pred sobom ima važne zadatke, koji zajedno sa sprovođenjem drugih reformskih mera treba da doprinesu kreiranju jednakih tržišnih uslova za sve učesnike. Među tim zadacima posebno su bitni okončanje procesa privatizacije, jačanje kontrole rada javnih preduzeća i podsticanje preduzetništva.Od ove godine startuje i nova Razvojna agencija, koja bi trebalo da bude operativnija i efikasnija kada je reč o animiranju investitora, a svoje prve rezultate u primeni treba da dâ i Zakon o ulaganjima, koji prvi put u izjednačen položaj stavlja strane i domaće investitore.
Najtvrđi orah za Ministarstvo nesumnjivo će biti okončanje privatizacije budući da su u portfoliju ostale one kompanije koje potencijalno imaju dobar program i tržište, ali i veliki balast dugova. Ministarstvo
Ova godina počela je vrlo pozitivno najavama investicija i stranih kompanija koje već posluju u Srbiji i najavljuju proširenje kapaciteta, kao i pridošlica na srpsko tržište. Najtvrđi orah za Ministarstvo nesumnjivo će biti okončanje privatizacije budući da su u portfoliju ostale one kompanije koje potencijalno imaju dobar program i tržište, ali i veliki balast dugova. Ministarstvo je najavilo da bi za neke kompanije iz ovog portfelja rešenje moglo biti nađeno u prvoj polovini godine.
Šta otvaranje pregovaračkih poglavlja sa EU znači za privredu?
Vladi Srbije su upravo sprovođenje ekonomskih reformi i privredni razvoj prioritetni zadatak i cilj. U tom smislu je otvaranje pregovaračkih poglavlja s Evropskom unijom izuzetno važno za sprovođenje tog cilja. Sigurni smo da će i ove godine srpska Vlada nastaviti s uspešnim privrednim rezultatima, koji se, pre svega, ogledaju u finansijskoj konsolidaciji, što nam svakodnevno priznaju kao odličan rezultat i predstavnici Evropske unije.
Gase se Agencija za privatizaciju i SIEPA. Ko će biti odgovorna institucija za dalju privatizaciju i na koji način će se biti obezbeđeni podsticaji za investitore?
Zakonom o ulaganjima predviđeno je gašenje SIEPA i Nacionalne agencije za regionalni razvoj. Umesto te dve agencije, radiće manja, značajno operativnija i efikasnija Razvojna agencije Srbije.
Sigurni smo da će i ove godine srpska Vlada nastaviti s uspešnim privrednim rezultatima, koji se, pre svega, ogledaju u finansijskoj konsolidaciji, što nam svakodnevno priznaju kao odličan rezultat i predstavnici Evropske unije
Ona će nastaviti da radi na realizaciji započetih projekata, a takođe će i, zahvaljujući novom Zakonu o ulaganju, podstaći i domaće i strane investitore da ulažu u Srbiju.
Koliko su reforme sprovedene u prethodnom periodu imale konkretne posledice za poslovanje privrede?
Vlada Srbije je donela čitav niz značajnih zakona zbog kojih je Srbija danas mnogo atraktivnija za investiranje. Zakon o radu, donet u saradnji s poslodavcima i sindikatima, svakako je jedan od najznačajnijih. Izmenama Zakona o privatizaciji takođe smo ubrzali postupak koji je tavorio godinama u mestu, a što su papreno plaćali svi građani Srbije. Proces privatizacije biće okončan do kraja ove godine. Takođe smo doneli i Strategiju o razvoju malih i srednjih preduzeća jer smatramo da ovaj segment privrede treba da bude nosilac privrednog razvoja Srbije.
Podsećam da je Vlada Srbije 2016. proglasila godinom preduzetništva u Srbiji. Cilj nam je da širokom inicijativom udružimo i usmerimo sredstva i kapacitete ka razvoju sektora malih i srednjih preduzeća, stavimo ga u fokus Vlade i javnosti i motivišemo građane, naročito mlade, da se opredele za rad u sopstvenim firmama.
Šta su ključne novine u novom Zakonu o javnim preduzećima?
Nacrtom Zakona o javnim preduzećima bolje uređujemo sistem kontrole rada javnih preduzeća i uvodimo sankcije za neodgovorno upravljanje. Jasnije se definišu uslovi za izbor direktora, predsednika i članova nadzornog odbora kako u pogledu radnog iskustva tako i u pogledu krivične odgovornosti, što doprinosi profesionalizaciji menadžmenta. Takođe, preciziraju se i razlozi za razrešenje direktora i nadzornog odbora. U cilju efikasnijeg upravljanja u javnim preduzećima ukinut je izvršni odbor kao još jedan kolektivni organ. Na ovaj način personalizuje se odgovornost direktora i izvršnih direktora.
Javna preduzeća decenijama posluju s gubicima i, da bi održala određeni nivo usluga i obavljala delatnost, država je morala da za pojedina preduzeća odvaja sredstva iz budžeta u vidu subvencija, garancija i sl. Na taj način su ova preduzeća postala opterećenje i za budžet i građane, a njihova nelikvidnost prenosila se na ostale delove privrede.
Cilj nam je da širokom inicijativom udružimo i usmerimo sredstva i kapacitete ka razvoju sektora malih i srednjih preduzeća, stavimo ga u fokus Vlade i javnosti i motivišemo građane, naročito mlade, da se opredele za rad u sopstvenim firmama
Država prvi put od prošle godine ozbiljno prati poslovanje javnih preduzeća. Rezultati njihovog poslovanja su nešto bolji od planiranih, što jeste napredak, ali ne onaj kojim bi Ministarstvo i Vlada bili zadovoljni. Zato je potrebno da promenimo temelj, odnosno postojeći zakonski okvir koji je u praksi pokazao određene nedostatke i pravne praznine, posebno u delu koji se odnosio na kontrolu i odgovornost za upravljanjem javnim preduzećem.
Nacrtom Zakona onemogućavamo, pre svega na lokalnom nivou, nekontrolisano osnivanje javnih preduzeća, a ostavljanje već osnovanog javnog preduzeća sa npr. jednim zaposlenim i ogromnim gubicima. I ovo su samo neke od novina.
Iz kojih zemalja očekujete da će doći gro od oko dve milijarde evra investicija planiranih u 2016. godini?
Predstavnici Ministarstva privrede svakodnevno kontaktiraju s potencijalnim investitorima. Ne bi bilo uputno posebno apostrofirati određene države, ali je važno da napomenem da su ulagači, bukvalno, iz svih krajeva sveta – od Zapada do Istoka.
Kako Ministarstvo vidi ekonomsku diplomatiju Srbije i šta su, po vašem mišljenju, osnovni instrumenti za njeno uspešno vođenje?
Ekonomska diplomatija je svakako jedna od poluga u privrednom razvoju. Premijer Vučić i ostali članovi Vlade Srbije posvećeni su tom poslu i koriste svaku priliku tokom poseta inostranstvu da promovišu srpske potencijale i mogućnosti za investiranje.
U saradnji sa drugim ministarstvima, pre svih trgovine i spoljnih poslova, kao i organizacijama kao što je Privredna komora Srbije, ekonomska diplomatija će svakako imati vrlo značajnu ulogu u radu srpske Vlade.