Mapa sajta

Dejan Šoškić, ekonomista, redovni profesor na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu

Zima mnogih nezadovoljstava

Mislim da će rat u Ukrajini uskoro prestati kao posledica odnosa snaga na terenu, ali i da će se političke posledice rata i sankcija osećati mnogo duže. Verujem da su političke promene nužne u mnogim zemljama u kojima su političari izabrali politike koje u očima birača vode njihovom srednjoročnom i dugoročnom socijalnom nazadovanju. To može, ali nažalost i ne mora, da dovede do pozitivnih promena u međunarodnim odnosima

Malo je godina u kojima smo o zimi razmišljali na način na koji to danas činimo i u Evropi i u Srbiji. Ona se kreću od onih naoko rudimentarnih – da li će biti dovoljno energenata, struje i hoće li inflacija nastaviti da raste, do toga kako će izgledati politička i ekonomska konstelacija sveta koja se gradi uporedo sa dnevnim vestima sa ukrajinskog fronta. U intervjuu sa Dejanom Šoškićem, ekonomistom i redovnim profesorom na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu razgovarali smo o kratkoročnim i dugoročnim posledicama sukoba u Ukrajini, polazeći od pretpostavke da nam razmišljanje o ekonomskim efektima sukoba mogu pomoći da bolje razumemo i njegove političke efekte.

Da pozajmimo naslov jednog romana, za koga će ovo biti „zima našeg nezadovoljstva“ (Rusiju, Ukrajinu, Evropu, SAD) ako posmatramo situaciju koja nas čeka ove zime sa snabdevanjem gasom, restrikcijama struje, inflacijom,  i udarom na mnoge ekonomske sektore?

Izraženi globalni ekonomski problemi javili su se već tokom COVID krize zbog vrlo naglog menjanja obima i strukture ponude i tražnje uglavnom izazvanih merama zaštite stanovništva u uslovima pandemije. Na to se nadovezalo kidanja nekih lanaca snabdevanja, relativnog rasta nekih fiksnih troškova po jedinici proizvodnje, bitnog povećanja transportnih troškova, ali i pada ekonomske aktivnosti u pojedinim sektorima posebno onih sa velikim nivoom globalne povezanosti u domenu snabdevanja i plasmana njihove proizvodnje. Loša poljoprivredna godina izazvala je rast cena hrane 2021, a cene su porasle i zbog manje ponude nekih proizvoda usled narušenih lanaca snabdevanja, naglog oživljavanja tražnje nakon prvih talasa pandemije i rasta transportnih troškova. Ovi problemi su zahtevali neko vreme da budu otklonjeni, ali je početkom rata u Ukrajini i sankcijama Zapada prema Rusiji došlo do smanjivanja i prekidanja nabavki iz Rusije i novog, u pojedinim zemljama i sektorima, izrazitog narušavanja lanaca snabdevanja sa direktnim posledicama u smislu rasta cena i smanjivanja ekonomske aktivnosti.

Trajno isključivanje trgovine Zapada sa Rusijom potencijlano kreira tektonske promene u svetskoj privredi i može da izazove alternativne mehanizme međunarodnog plaćanja, kreiranje novih rezervnih valuta, bitno različitih cena ključnih inputa (energije i hrane) na različitim delovima svetskog tržišta, ali i bitne promene u konkurentnosti Zapada (pre svega EU) na svetskom tržištu 

Ako želimo da posledice ove situacije posmatramo po zemljama kako ste ih naveli u vašem pitanju, i za nastupajuću zimu, mogli bismo vrlo kratko i sasvim pojednostavljeno reći sledeće: Rusija će sigurno imati pad ekonomske aktivnosti zbog pokidanih linija snabdevanja sa Zapadom, ali su projekcije tog ekonomskog pada smanjene sa početnih 20% na trenutnih oko 4% BDPa. Ukrajina ima i imaće neusmnjivo najveće štete zbog ratnih razaranja ekonomskih i infrastrukturnih objekata i smanjene mogućnosti komuniciranja sa međunarodnim tržištem, ali i zbog ogromnog budžetskog deficita i rastuće inflacije. Evropa će postepeno ući u recesiju do kraja godine kako se Nemačka privreda, kao motor Evropske ekonomije, sve više bude suočavala sa problemom energetskog snabdevanja sopstvene privrede. SAD neće imati izrazitih problema u snabdevanju energijom kao Evropa ali će imati usporavanje ekonomske aktivnosti zbog viših cena energije i restriktivne monetarne politike koja će težiti obuzdavanju inflacije.

Ako bi trebalo da izmerimo koliko svet, i pojedine zemlje koje su blisko involvirane SAD, EU, Ukrajina, Rusija i dr gube na ekonomskom frontu ovog rata, kako bi izgledao neki sadašnji snapshot i pogled u budućnost?

Teško je davati prognoze ovog tipa jer zavise od dosta faktora koji su podložni promenama u relativno kratkom roku.

Ali recimo ovako, ne bi me iznenadilo da SAD uđu u relativno kratkoročnu recesiju sa nešto višom stopom inflacije, ali da za godinu i po do dve, ponovo uspostave održivo nisku inflaciju i vrate se na putanju privrednog rasta. S druge strane mislim da postojeća politika sankcija vodi EU ne samo u recesiju, već i u dugoročnu stagnaciju zbog izglednog trajnog podizanja cene energije za privrede EU, što će uticati na dugoročan pad njihove konkurentnosti na globalnom nivou. Istovremeno, ionako visoki nivoi javnog duga u EU, idu u pravcu dodatnog podizanja i zbog najavljenog rasta izdvajanja na odbranu u mnogim zemljama, a to dodatno naglašava finansijske rizike u domenu suverenih dugova EU.

Ukrajina, nesumnjivo ima u toku i pred sobom najveće štete. Ne samo da trenutno trpi ogroman pad ekonomske aktivnosti zbog ratne štete i gubitka kontrole nad teritorijama sa značajnim industrijskim kapacitetima, već je i u krizi javnih finansija s obzirom da se budžet već uveliko finansira kreiranjem novog novca.  To inflaciju u toj zemlji u narednom periodu može pogurati ka neodrživo visokim nivoima. Ako se tome doda ogroman rast duga zemlje radi finansiranja njenih ratnih napora, više je nego jasno da je ova, zemlja, nažalost već doživela ekonomski kolaps. Rusija će imati nesumnjive štete od prekida odnosa sa Zapadom. Verujem da će se ekonomski rast vratiti tek za nekoliko godina. Ali s obzirom na realnu veličinu i strukturu te privrede, obilje prirodnih resursa, tradicionalno visok naučni i tehnološki know-how (primenjivan uglavnom u domenu odbrane i kosmičkih istraživanja), ali i raspoložive alternativne kanale snabdevanja iz Azije i drugih zemalja, mislim da će negativni efekti na Rusiju biti kraćeg roka i manje izraženi u odnosu na očekivanja Zapadnih analitičara pri uvođenju sankcija.

Koliko sve što se događa utiče na suštinsko preoblikovanje ovih tržišta? Da li je u svetlu nestabilnosti koje su prethodile i pandemiji i ovom sukobu, sam rat kap u moru ili poslednja kap u čaši? Šta nam gubici na obe strane govore o tome koliko ekonomski pritisci mogu biti sredstvo za postizanje mira?

Posledice pandemije bi se otklonile relativno brzo. Trajno isključivanje trgovine Zapada sa Rusijom potencijlano kreira tektonske promene u svetskoj privredi i može da izazove alternativne mehanizme međunarodnog plaćanja, kreiranje novih rezervnih valuta, bitno različitih cena ključnih inputa (energije i hrane) na različitim delovima svetskog tržišta, ali i bitne promene u konkurentnosti Zapada (pre svega EU) na svetskom tržištu. Politika sankcija je uvek, čini mi se, davala političke rezultate ispod očekivanja. U slučaju uvođenja sankcija Rusiji, mislim da je to potpuno pogrešno s aspekata realnih i dugoročnih interesa EU, ali i Zapada u celini.

Ukrajina ima i imaće neusmnjivo najveće štete zbog ratnih razaranja ekonomskih i infrastrukturnih objekata i smanjene mogućnosti komuniciranja sa međunarodnim tržištem, ali i zbog ogromnog budžetskog deficita i rastuće inflacije

Vrlo često se ekonomski problemi i politički aspekti rata debatuju u svetlu volje birača ili uopšte gneva građana na obe strane fronta. Koliko oni s obzirom na to koji slojevi društva podnose teret sukoba predstavljaju realnu silu promene koja bi uticala na političke stavove o taktici iznurivanja (dugotrajnog rata i sankcija)  vs brzom okončanju rata?

Mislim da će sam rat uskoro prestati kao posledica odnosa snaga na terenu, ali mislim da će se političke posledice rata i sankcija osećati mnogo duže. Verujem da su političke promene nužne u mnogim zemljama u kojima su političari izabrali politike koje u očima birača vode njihovom srednjoročnom i dugoročnom socijalnom nazadovanju. Taj proces je već otpočeo u nekoliko zemalja u Evropi, i mislim da će se u narednom periodu nastaviti. To može, ali nažalost i ne mora, da dovede do pozitivnih promena u međunarodnim odnosima.   

Iz Rusije su se povukle mnoge multinacionalne kompanije koje su godinama operisale na ovom tržištu i koje su decenijama, još od vremena Sovjetskog Saveza, u njega ulagale. Šta cela ove operacija preuzimanja tih firmi od strane ruskih vlasnika znači za budućnost? Hoće li iz tih transakcija izniknuti autohtoni ruski mekdonaldsi i simensi ili je ideja ovih operacija da se mesto velikih zapadnih kompanija na ruskom tržištu sačuva?   Koliko je bilo koja od ovih opcija realna s obzirom na očekivanje da ce pogotovo američke sankcije biti dugotrajne?

Mislim da povratak na „staro“ u odnosima Rusije i Zapada nije izgledan u skoroj budućnosti. Takođe, mislim da će mesto Zapadnih kompanija u Rusiji zauzeti postojeće i nove Ruske kompanije ali i strane kompanije iz drugih delova sveta.

Istovremeno, ne bi me iznenadilo da se aktivnosti kreativnog izbegavanja sankcija u određenim domenima iniciraju i na strani ruske strane, ali i na strani tzv. kolektivnog Zapada.

Jedna od takodje bitnih tema jeste dugoročni uticaj sankcija na tehnološki napredak Rusije.  Šta smatrate ovde realističnim scenariom? Da li se može napraviti nekakva paralela sa našim iskustvima sankcija i šta je drugačije kad govorimo o mogućem probijanju sankcija ili nadomešćavanju tehnologija iz drugih zemalja koje nisu uvele sankcije? Koliko je  moguće velike lance proizvodnje zasnovane na jednim tehnologijama prebaciti na neke druge ili napraviti njihovu autohtonu zamenu?

Poređenja uticaja sankcija na našu privredu i na privredu Rusije mislim da nisu realno utemeljena. Iznalaženje alternativa u pokidanim lancima snabdevanja je moguće, ali zahteva neko vreme. Ne treba izgubiti iz vida da je jedna severna Koreja uprkos dugoročnim sankcijama Zapada uspela da razvije i dalje razvija svoju nuklearnu tehnologiju. Dugoročne prepreke tehnološkom napretku u Rusiji vidim, pre svega, ako zapostave razvoj svog obrazovnog sistema i naučno istraživačkih instituta.   

Evropa će postepeno ući u recesiju do kraja godine kako se Nemačka privreda, kao motor Evropske ekonomije, sve više bude suočavala sa problemom energetskog snabdevanja sopstvene privrede

Za razliku od mnogi posebno zapanih ekonomista koji su tvrdili da je ruska ekonomija veličine italijanske ili španske, vi ste, koristeći podatke Svatske banke tvrdili da Rusiju treba upoređivati sa Nemačkom ili Francuskom što je čini se sada i shvatanje nekih zapadnih ekonomista koji razumeju zašto dosadašnje sankcije nisu delovale. Šta Vi čitate, pratite, kojim pokazateljima pridajte pažnju kada dajete svoj sudove o ovom ratu?

Izračunavanja BDPa ima dosta metodoloških nijansi. Zbog činjenice da su u nekim zemljama cene koje se koriste pri izračunavanja BDPa bitno drugačije od standardnih svetskih cena za posmatrane robe i usluge i da te razlike sam devizni kurs koji se koristi za dobijanje vrednosti BDPa u dolarima ili evrima ne otklanja ili ne otklanja u potpunosti, izrađuje se preciznija mera BDPa koji je korigovan za razliku u kupovnoj snazi (tj. za „purchasing power perity“ – PPP) i to je u svetskoj stručnoj javnosti priznato kao najrealnija mera BDPa. Nominalni BDP i BDP korigovan za PPP se u slučaju mnogih zemalja ne razlikuju ili ne razlikuju previše.

U slučaju Rusije, međutim, te razlike su vrlo velike i BDP korigovan za PPP Rusiju pozicionira na šesto mesto u svetu samo nekih 5% iza Nemačke kao pete svetske ekonomije. Uz to, činjenica da je siva ekonomija i naturalna proizvodnja, koje je inače teže zahvatiti u obračunu BDPa, znatno prisutnija u Rusiji u odnosu na Nemačku daje argumente nekim međunarodnim analitičarima da tvrde da je realna snaga Ruske privrede iznad Nemačke. Ali ako pođemo od podatka o BDPu korigovanog za PPP koji možemo lako naći kod Svetske banke ili MMFa., i od toga da je po tom pokazatelju Rusija šesta ekonomija sveta, da proizvodi oko 4.400 milijardi dolara godišnje, oko 1.100 milijardi dolara više od Francuske svake godine, i da sem proizvodnje energije, hrane i veštačkih đubriva, predstavlja jednog od tri najveća svetska izvoznika u čitavom nizu roba i proizvoda mineralnog porekla ključnih u mnogim granama industrije i visoke tehnologije. Takvu ekonomiju nije moguće sankcionisati bez vrlo teških negativnih posledica na one koji takve sankcije uvode.

SUPSTITUCIJA

Mesto Zapadnih kompanija u Rusiji će zauzeti postojeće i nove Ruske kompanije ali i strane kompanije iz drugih delova sveta

LEKCIJE

Ne treba izgubiti iz vida da je jedna severna Koreja uprkos dugoročnim sankcijama Zapada uspela da razvije i dalje razvija svoju nuklearnu tehnologiju

REDUKCIJA

Rusija će imati pad ekonomske aktivnosti zbog pokidanih linija snabdevanja sa Zapadom, ali su projekcije tog ekonomskog pada smanjene sa početnih 20% na trenutnih oko 4% BDPa

Pročitajte još...

Prof. dr Vladan Đokić od oktobra rektor Univerziteta u Beogradu

Izborni postupak započet u januaru 2021. godine raspisivanjem izbora za rektora Univerziteta u Beogradu okončan je 25. maja izborom profesora Vladana Đokića, dekana Arhitektonskog...

Ivana Kovačević, Fakultet organizacionih nauka

Borba za talente

Dok jedan deo radne snage koji spada u kategoriju onih koje nazivamo talentima, napušta Srbiju i region zbog boljih uslova rada i života i...

Prof.dr Vladan Đokić, Rektor Univerziteta u Beogradu

Uspešno se razvijamo uprkos izazovima

Vizija Univerziteta u Beogradu je kontinuirano jačanje njegovog ugleda kao vodeće regionalne obrazovne i naučno-istraživačke institucije, privlačenje sve većeg broja studenata, unapređenje studijskih programa...

Dr Galjina Ognjanov, profesor na Ekonomskom fakultetu, Univerziteta u Beogradu

Šta zaboga žele kupci?

Pojava svakog novog medija značajno utiče i na način na koji oglašivači komuniciraju s potrošačima, što komunikaciju sa njima čini sve složenijom. Sa sigurnošću...

Ivanka Popović, rektor Beogradskog univerziteta

Akademska i zdravstvena pravila idu pod ruku

Pred početak nove školske godine suočavamo se sa dva ključna izazova: održavanje svih oblika nastave i provera znanja. Ipak možda najveći deo priče o...

Bojan Klaćar, Izvršni direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID)

Vrata su otvorena

Povratak opozicije u parlament će dovesti do brojnih promena. Parlament će ponovo biti pluralističan, sa programski i ideološki različitim poslanicima i otvoren za drugačija...

Sanja Stanimirović, CEO & Chairman, „Testeral“

Zahtevna tržišta podstiču kvalitet

„Testeral“ izvozi 95 odsto svoje proizvodnje na tržište Zapadne Evrope, a njihov cilj je, između ostalog, da postanu vodeća balkanska kompanija u svojoj branši....

Digitalna agenda za zapadni Balkan i evrointegracije

5g mreže i digitalna agenda za Zapadni Balkan

Sisteme elektronskih komunikacija čine masovni, međusobno kompatibilni, uređaji različitih generacija i tehnologija. Sistemi moraju biti u skladu sa preporukama Međunarodne unije za telekomunikacije (International...

Više...

Dubravka Đedović, ministarka rudarstva i energetike u Vladi Srbije

Zajednička energetska budućnost

Saradnja sa EU u oblasti energetike je važna i nezavisno od energetske krize, bila je važna i pre krize, kao što će biti važna...

Violeta Jovanović, izvršna direktorka NALED

Reforme su jedini dobar odgovor na krizu

Krupne promene i potresi na svetskom nivou, poput pandemije korona virusa, rata u Ukrajini, sveprisutne inflacije ali globalnih ekoloških problema, jesu izazovi čiji bi...

Berge Brende, Predsednik Svetskog ekonomskog foruma

Biotech za svetliju budućnost

Biotehnologija se ubrzano širi kroz modernizaciju industrija i transformaciju sektora – podržavajući rast i stvarajući na stotine hiljada poslova, kako neposredno tako i posredno....

Nj.E. Jahel Vilan, Izraelski ambasador u Srbiji

Prijatelji koji se povremeno ne slažu

Nedavno sam se susreo sa predsednikom Vučićem i bio sam impresioniran i ganut njegovom ličnom posvećenošću komemoraciji Starog sajmišta, i ulozi koju Jevreji vekovima...

Vesti

Vlada usvojila Program zaštite vazduha za period od 2022. do 2030.

Ministarstvo zaštite životne sredine saopštilo je da je Vlada Republike Srbije usvojila Program zaštite vazduha u Republici Srbiji za...

Američka kompanija Rivijan otvorila tehnološki centar u Beogradu

Američki proizvođač električnih vozila Rivijan svečano je otvorio tehnološki centar na Novom Beogradu, u prisustvu predsednika Srbije Aleksandra Vučića...

Dina Boluarte postala prva predsednica Perua

Dina Boluarte postala je prva žena predsednica Perua, pošto je njen bivši šef i prethodnik Pedro Kastiljo smenjen, a...

Ambasador Kristofer Hil: Otvoreni Balkan je neophodan proces

“Otvoreni Balkan” je neophodan proces koji nije nikakva konkurencija Berlinskom procesu, niti postoji problem u toj vrsti saradnje, izjavio...

Novogodišnji susret – Slovenački poslovni klub

Slovenački poslovni klub obeležio je devetnaest godina poslovanja i tradicionalnim novogodišnjim susretom okupio mnogobrojne članove i prijatelje kako bi...