Aleksandra Damjanović, državni sekretar

Svedoci smo konstantnog trenda rasta broja zahteva za izdavanje građevinskih dozvola i odobrenja za izgradnju, kao i broj izdatih akata, a to je bez sumnje rezultat pojednostavljenja, povećanja efikasnosti i ubrzanja procedure koje su nam donela elektornska rešenja

Procedura izdavanja građevinskih dozvola kao i ostalih akata nadležnih organa u postupku izgradnje objekta (od lokacijskih uslova do upotrebne dozvole), se od 1. januara 2016. godine, sprovodi elektronskim putem, kroz Centralnu evidenciju objedinjenih procedura (CEOP), koja predstavlja jedinstvenu, centralnu, javnu, elektronsku bazu podataka u kojoj su sadržani podaci o toku svakog pojedinačnog predmeta po zahtevima u vezi sa izgradnjom, dogradnjom i rekonstrukcijom objekata, odluke i druga akta koja nastaju u postupku objedinjene procedure, kao i sva dokumentacija koja je priložena i pribavljena u tim postupcima.

Uvođenjem CEOP-a, omogućeno je da podnosioci zahteva – stranke kroz jedinstveni elektronski „jednošalterski sistem“, pribavljaju sva akta potrebna u postupku izgradnje objekata, gde organi nadležni za izdavanje tih akata, za račun stranke pribavljaju sva potrebna dokumenta koja su raspoloživa u javnim evidencijama drugih organa, organizacija i imalaca javnih ovlašćenja. Na ovaj način je stranka se oslobađa potrebe da prikuplja sama potrebnu dokumentaciju, a takođe, imajući u vidu da se sva komunikacija između nadležnih organa, sprovodi elektronski kroz CEOP, procedura je efikasnije, brža i jednostavnija za podnosioce zahteva.

Pokazatelj izuzetno pozitivnih efekata uvođenja CEOP-a, je upravo poboljšano stanje u oblasti izgradnje, a napredak se može najbolje sagledati upoređivanjem javnih statističkih pokazatelja pre i posle njegovog uvođenja. Ukazujemo da je od uvođenja CEOP-a, primetan konstantan trend rasta broja zahteva za izdavanje građevinskih dozvola i odobrenja za izgradnju, kao i broj izdatih akata, a što je upravo posledica, pojednostavljenja, povećanja efikasnosti i ubrzanja procedure.

U narednoj tabeli je prikazan broj izdatih građevinskih dozvola i odobrenja za izgradnju u periodu od uvođenja CEOP-a do danas, na nivou Republike Srbije, kao i broj tih akata koje je izdalo Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Uvoženjem eŠaltera povećana je efikasnost u obradi zahteva i smanjena potreba za posetom službama katastra nepokretnosti.

Jednošalterski sistem za upis u katastar

eŠalterom je, pojednostavljen i ubrzan postupak upisa podataka o nepokretnostima kod nadležnih službi za katastar nepokretnosti, kao i procedura obračuna i naplate poreza za imovinu. Ovim servisom se olakšava procedura strankama, jer nadležni organi postupaju – dostavljaju i pribavljaju potrebna dokumenta za potrebe sprovođenja postupaka, a stranka u svakom trenutku kao korisnik eŠaltera ima pristup potrebnim podacima i informacijama koje su joj na ovom servisu na raspolaganju – kompletnoj istoriji komunikacije, podnetim i obrađenim zahtevima, kao i trenutnom statusu predmeta.

Obzirom da organi javne uprave i drugi organi i organizacije, u vršenju javnih ovlašćenja donose odluke odnosno akta na osnovu kojih se mogu upisati podaci o nepokretnostima u nadležnim službama katastra nepokretnosti, kroz eŠalter je omogućeno da ovi organi i organizacije, u svojstvu obveznika službene dostave, putem e-Šaltera dostavljaju nadležnim službama za katastar nepokretnosti ta akta. Uvođenjem ovog informacionog sistema automatizovan je deo aktivnosti, povećana je efikasnost u obradi zahteva i smanjena potreba za posetom službama katastra nepokretnosti. Takođe, kroz ovaj servis Poreskim upravama, Lokalnim poreskim administracijama i preduzećima nadležnim za objedinjenu naplatu komunalnih usluga, omogućeno je da preuzimaju javnobeležničke isprave (i poreske prijave), na koji način se pojednostavljuje postupak obračuna i naplate poreza na imovinu, dok geodetske organizacije preko eŠaltera obavljaju elektronsku komunikaciju sa Republičkim geodetskim zavodom i njegovim užim organizacionim jedinicama u skladu sa Zakonom o postupku upisa u katastar nepokretnosti i katastar vodova i Zakonom o državnom premeru i katastru, u postupcima vezano za upis podataka o nepokretnosti.

E prostor

Predmet projekta E prostor je uvođenje sistema elektronske razmene podataka između imalaca javnih ovlašćenja u postupku pripreme planskih dokumenata. Projekat E prostor će primenjivati postupak objedinjene procedure u postupku izrade planskih dokumenata i predstavlja reformu u sistemu javne evidencije o nepokretnostima, kao i načinu i postupku izrade planskih dokumenata, na koji način će se dodatno skratiti procedure, prestaće potreba za izdavanjem informacije o lokaciji (ovi podaci biće javno dostupni), a građani će biti bolje informisani o mogućnostima i ograničenjima izgradnje, što omogućuje pravovremenu reakciju ako dođe do eventualnih zloupotreba i gradnje u suprotnosti sa planskim dokumentom.

Glavni cilj E prostora, je objediljavanje informacija iz katastra nepokretnosti i planskih dokumenata, koji će biti javno dostupni svima u elektronskom obliku, te će se za svaku katastarsku parcelu moći dobiti informacije o mogućnostima i ograničenjima izgradnje, odnosno o zabrani izgradnje. Takođe biće omogućena digitalizacija i ažuriranje podataka iz katastra nepokretnosti i njihova brža, lakša i efikasnija obrada, a planski dokumenti će biti izrađivani u digitalnom obliku, na ažurnim podlogama E prostorom postupak izrade planskih dokumenata se skraćuje i ubrzava, te će faza prikupljanja podataka i formiranje informacione osnove za izradu planova biti efikasnija. Učešće građana će biti zastupljenije i kvalitetnije, omogućivanjem uvida u planska dokumenta na digitalni način, te će zainteresovana javnost i građani moći da podnose inicijative, primedbe i sugestije u digitalnom obliku kroz internet aplikacije.

Projektom E prostor biće omogućeno i kvalitetnije arhiviranje planske dokumentacije i njena dostupnost svima, što je bitno obzirom da po usvajanju planskih dokumenata, planovi imaju snagu propisa. Projektom E prostor unaprediće se Centralni registar planskih dokumenata i olakšaće se korišćenje podataka iz planskih dokumenata.

Podaci za 2021. godinu dati su do marta meseca 2021. godine.