NJ.E. Sem Fabrici, Ambasador i šef EU Delegacije u Srbiji

Ova 2019. bila je godina napretka u procesu pristupanja Srbije EU, ocenjuje nj.e. Sem Fabrici, ambasador i šef delegacije Evropske unije u Republici Srbiji. Kao značajnu prekretnicu u izgradnji dobrosusedskih odnosa i konkretne saradnje u regionu naš sagovornik ističe potpisivanje regionalnog sporazuma o romingu u aprilu. Povrh toga, početkom jula Srbija je u Poznanju učestvovala na Samitu Zapadnog Balkana, čiji je cilj bilo podsticanje jačanja regionalne saradnje u brojnim ključnim oblastima, a u junu je otvoreno novo poglavlje u pregovorima Srbije za pristupanje EU.

To znači da je Srbija do sada otvorila sedamnaest poglavlja od ukupno trideset pet, dok su dva privremeno zatvorena. „Ukupno uzev, ovo pokazuje napredak Srbije i regiona i posvećenost EU da pomogne Srbiji u ostvarivanju evropske perspektive“, kaže Fabrici.

Ipak, napominje on, Evropska komisija je u svom poslednjem izveštaju detaljno ocenila napredak Srbije u procesu pristupanja i dala niz detaljnih preporuka, naročito u oblasti vladavine prava, kojima se Vlada trenutno bavi. Na Srbiji je da te preporuke sprovede.

Imajući u vidu tekuće rasprave unutar EU, da li 2025. godinu, koja je bila predviđena kao godina u kojoj bi jedna od država Zapadnog Balkana mogla postati članica EU, možemo smatrati relevantnom i u kom smislu?

– Otkad je pomenuta u Strategiji za Zapadni Balkan za 2018. godinu, 2025. godina se smatra „vremenskim horizontom“, tj. godinom do koje Srbija treba da sprovede neophodne reforme. Ili kako je to rekao komesar Han, „kvalitet je važniji od brzine, ali nema ograničenja brzine“.

Nevezano od datuma, integracija u EU je proces zasnovan na postignućima: što više sprovedenih reformi, to je bliži krajnji cilj. Na to se najviše treba fokusirati. U ključnoj oblasti vladavine prava i osnovnih prava, u izveštaju Komisije se preporučuje ulaganje većih napora u jačanje nezavisnosti, nepristrasnosti i efikasnosti pravosuđa, intenziviranje borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala i stvaranje sredine koja u potpunosti garantuje slobodu izražavanja medija.

Koje od tema posebno istaknutih u izveštaju smatrate najvažnijim za ekonomski rast i dobrobit društva?

– Preduslov za snažan ekonomski rast, i opštu dobrobit društva koja iz njega proizlazi, svakako je sprovođenje reformi i stvaranje jakih temelja koji taj rast treba da omoguće. Postoje dva važna aspekta, dve strane medalje: s jedne strane je postizanje i održavanje makroekonomske stabilnosti da bi ekonomski akteri mogli da ulažu i rade u zdravom ekonomskom okruženju (niska inflacija, stabilne cene, suzbijen deficit, održiv javni dug itd.).

S druge strane je stvaranje pozitivnog, za poslovanje pogodnog okruženja kako bi se podstakla ulaganja, privukle direktne strane investicije i obezbedili neophodni jednaki uslovi za privatne investitore/ operatere. Što se tiče prvog, Vlada je postigla dobre rezultate, i to je primećeno u Godišnjem izveštaju EK. Što se tiče drugog, potrebni su veći napori.

Komisija ohrabruje Srbiju da odlučnije sprovodi reforme i stavi proces pristupanja EU u centar političke aktivnosti Srbije

Sada kada se čini da su postignuti fiskalna konsolidacija i makroekonomska stabilnost, ciljeve treba postaviti u smislu potpuno razvijene tržišne ekonomije?

– Tačno je da je zahvaljujući fiskalnoj konsolidaciji sprovedenoj poslednjih godina postignuta makroekonomska stabilnost. Mešavina fiskalne i monetarne politike bila je primerena. Od velikog fiskalnog deficita došlo se do suficita, dok se udeo javnog duga u BDP-u znatno smanjio. 

Međutim, važno je održati postignuto, a za to je neophodno doneti paket fiskalnih pravila koja će sprečiti fiskalne deficite i povećanje javnog duga u budućnosti. S druge strane, Srbija je pozvana da se temeljnije pozabavi strukturnim reformama. Neka velika državna preduzeća još nisu restrukturisana. Privatnom sektoru, posebno MSP-ima, potreban je transparentniji i predvidljiviji paket reformi koji će stvoriti sredinu koja omogućava brži razvoj.

Koliko mislite da su trenutna situacija u pregovorima između Beograda i Prištine i zabrana trgovine uticali na reformske procese u Srbiji i mogućnost Vlade da se fokusira na druge prioritete?

– EU neprestano naglašava da unilateralne carinske tarife koje je nametnula Priština predstavljaju kršenje sporazuma CEFTA i mi uporno pozivamo Prištinu da ih povuče i omogući brz nastavak dijaloga pod okriljem EU. Pitanje tarifa otežava i podsticanje bolje regionalne saradnje.

Pa ipak, proces reformi, naročito kada je reč o vladavini prava i ekonomskom upravljanju, ne zavisi od normalizacije procesa s Prištinom i mora se sprovoditi s odlučnošću i vizijom.

U kojoj meri reforme u javnom sektoru doprinose rastu?

– Kroz reformu državne uprave, sprovođenje strateškog okvira Srbije za reformu državne uprave, uz blisku koordinaciju s Evropskom komisijom lančano se prenosi dobro upravljanje. Zahvaljujući bliskoj koordinaciji i podršci EU, već se vide pozitivni efekti i jasni pozitivni trendovi. Građani i preduzeća naročito su imali koristi od unapređenja usluga, od pojednostavljivanja administrativnih postupaka za određene javne službe i od otvorenih podataka.

Optimizacijom i digitalizacijom administrativnih postupaka i smanjenjem regulatornog finansijskog opterećenja ne samo da su unapređene usluge javnog sektora i poslovno okruženje već su stvorene i dodatne pogodnosti i uštede. Isto tako, značajan je uticaj reformi na javne nabavke, inspekcije i izdavanje građevinskih dozvola. Tekući rad Vlade Srbije na dodatnom poboljšanju strateškog okvira za reformu državne uprave je pozitivan.

Oko tri četvrtine SDI potiče iz država članica EU. To je samo po sebi podrška opštoj orijentaciji Srbije prema EU kao svom glavnom trgovinskom i investicionom partneru

Među prioritetima koje ste pomenuli nalaze se Zakon o radu, plate i Zakon o bankarskom sektoru. U kojim oblastima ovih konkretnih sektora Srbija zaostaje?

– U Godišnjem izveštaju Evropske komisije strukturne reforme su identifikovane kao oblast u kojoj je potreban veći napredak. Imajući to u vidu, u zajedničkim zaključcima ekonomskog dijaloga EU i Srbije u okviru Saveta EU za ekonomska i finansijska pitanja (ECOFIN) održanog u maju, identifikovani su brojni specifični prioriteti za Srbiju, a preporuke obuhvataju i potrebu sprovođenja reforme plata u javnom sektoru za 2020. godinu. To znači da ove godine treba uključiti relevantne mere u raspravu o budžetskom zakonu za 2020. godinu. U oblasti bankarskog sektora, preporuka je da se završi proces privatizacije i restrukturiranja preostalih državnih banaka.

Privatizacija Komercijalne banke je u toku i mi čekamo da uskoro vidimo dalji napredak. U oblasti rada preporučujemo značajno povećanje sredstava i sprovođenje aktivnih mera na tržištu rada za rešavanja potreba nezaposlenih, naročito žena i mladih, koji su identifikovani kao najranjivije grupe. Sve ovo je deo šire slike – upravljanje ekonomijom je složen zadatak. U ekonomiji su svi elementi međusobno povezani. S obzirom na to, svakako bismo voleli da vidimo brži i uravnoteženiji napredak u svim pomenutim oblastima.

Srbija sada koristi IPARD, što je važan korak za sektor poljoprivrede. Ali kakva je reforma potrebna da bi bili ispunjeni standardi EU?

– Ovde se radi o nekoliko elemenata. IPARD je program koji se sprovodi kroz indirektni menadžment. To znači da je Srbija osnovala Odbor za praćenje i sprovođenje IPARD-a u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, koji će biti odgovoran za objavljivanje poziva za poljoprivredne proizvođače, ocenjivanje prijava i isplate. Sistem je osnovan u skladu sa složenim standardima EU i akreditovala ga je Evropska komisija.

Iskustvo tokom godinu i po dana posle prvih poziva otkriva da su samo neke prijave stigle do poslednje faze – dobijanja bespovratne pomoći. Obrada prijava mora se ubrzati, inače će Srbija moći samo delimično da iskoristi resurse koje je EU dodelila ovom programu – 175 miliona evra za period 2015–2020. godine. Zato ohrabrujemo svoje partnere u Srbiji da ulože dodatni napor u ovaj proces kako bi izbegli rizik gubitka dragocenih resursa, ključnih za poljoprivredne proizvađače u širem smislu.

Koliko strane direktne investicije i međunarodna poslovna zajednica doprinose razvoju celokupne poslovne klime i orijentaciji srpske ekonomije ka izvozu?

– Brojke su svakako najbolji pokazatelj koliko strane direktne investicije doprinose srpskoj ekonomiji. Međunarodne kompanije su donele nova radna mesta, nove tehnologije, nova znanja i veštine, ali one imaju i snažan uticaj na ukupno poslovno okruženje i orijentisanost Srbije ka izvozu. Ove kompanije mogu pojedinačno, ili preko poslovnih udruženja, pomoći oblikovanju raznih politika i njihovom usklađivanju sa standardima EU. Kada je reč o izvozu, ako pogledate julski popis najvećih srpskih izvoznika, videćete da su prvih 10 kompanija strane investicije, i to je odgovor na vaše pitanje.

Kakvu pomoć može EU ponuditi Srbiji u pogledu digitalizacije, inovacija i istraživanja i razvoja, najvažnijih elemenata daljeg razvoja i održivosti ekonomije i društva?

– Ove oblasti su zaista važne ne samo za razvoj i održivost već, još i više, za konkurentnost nacionalne ekonomije. Od 2001. godine EU je raspodelila preko 200 miliona evra za projekte namenjene unapređenju i jačanju raznih sektora srpske ekonomije, naročito sektora malih i srednjih preduzeća, kao sektora koji je izuzetno važan za razvoj srpske tržišne ekonomije, i projektima koji doprinose aktuelnom procesu integracije Srbije u EU.

Budući da je fokus poslednjih intervencija koje je u ovoj oblasti EU finansirala na podršci konkurentnosti srpske ekonomije, EU promoviše inovacije u prioritetnim oblastima nauke i tehnologije i podržava komercijalizaciju istraživanja i razvoja, čime omogućava dolazak novih tehnologija na tržište. Do sada je za inovacije, istraživanje i razvoj namenjeno preko 30 miliona evra i rezultati koje je postigao Fond za inovacionu delatnost su izuzetni!