Sitemap

Sebastian Sosa, Šef Kancelarije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u Srbiji

Neophodan ambiciozan plan strukturnih reformi

Potrebno je brzo doneti ambiciozan plan strukturnih reformi kako bi se otklonile prepreke i pružila podrška transformaciji Srbije u modernu privredu s dominantnom ulogom privatnog sektora i bržim i održivijim rastom

Prema oceni Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), ekonomska situacija u Srbiji je ohrabrujuća. Kratkoročni makroekonomski izgledi su i dalje pozitivni, premda negativni rizici, koji mahom potiču iz spoljnjeg okruženja, beleže porast.

Nakon dostizanja stope od 4,3 procenta u 2018. godini – što je najbrži zabeleženi rast u poslednjih 10 godina – realni rast BDP-a je početkom 2019. godine usporio, što je delom bilo uslovljeno manjom proizvodnjom energije i manjim rastom izvoza. U prvoj polovini godine ostvarene su visoke javne, kao i direktne strane investicije, a znatan rast plata i bankarskih kredita za stanovništvo doprineli su porastu potrošnje. „U ovom kontekstu naša projekcija rasta ostaje pri 3,5% za 2019. godinu, jer će slabija potražnja iz inostranstva biti nadomeštena većom domaćom potražnjom, premda smo trenutno u procesu ažuriranja projekcija u svetlu podataka o BDP-u za drugi kvartal tekuće godine“, kaže Sebastijan Sosa, Šef Kancelarije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u Srbiji.

„Za 2020. godinu se predviđa ubrzavanje rasta na 4%. Međutim, negativni rizici za ovu i sledeću godinu rastu, uključujući i eskalaciju tenzija u domenu trgovine koje mogu da prekinu lance snabdevanja i oslabe privrednu aktivnost u evrozoni .“

U kojoj meri je Srbija uspela da obezbedi neophodne preduslove za dugoročan rast?

– Postignuta je makroekonomska stabilnost, važan preduslov dugoročnog rasta, i ona se mora održavati. Stopa inflacije je niska i stabilna, fiskalna pozicija je stabilna, a kamatne stope, kako na državne hartije od vrednosti, tako i na bankarske zajmove, najniže su ikada. Sve to zajedno stvara pozitivno okruženje za poslovanje. Finansijski sektor je stabilan i u dobroj poziciji da podrži razvoj. Međutim, neke strukturne slabosti još uvek nisu otklonjene, za šta će biti neophodno sprovođenje sveobuhvatnog programa strukturnih i institucionalnih reformi. Dok je u pojedinim oblastima postignut napredak, u drugim se tempo sprovođenja reformi mora ubrzati.

Prioriteti su povećanje ulaganja, unapređivanje poslovnog okruženja i borba protiv sive ekonomije

Koji su to faktori koji nedostaju u poređenju sa, recimo, zemljama centralne i istočne Evrope koje ostvaruju snažniji rast?

– Uprkos nedavnom napretku u pojedinim oblastima koje su predmet reformi, privreda Srbije i dalje pokazuje strukturne slabosti koje ograničavaju razvoj i sprečavaju bržu konvergenciju dohotka sa prosekom EU. 

Sebastian Sosa, Stalni predstavnik MMF-a u Srbiji

Ove slabosti se ogledaju u niskom nivou kapitala po zaposlenom, velikoj strukturnoj nezaposlenosti, niskoj stopi aktivnosti radne snage, glomaznom i neefikasnom javnom sektoru i slabom rastu produktivnosti. 

Zapravo, stagnirajuća produktivnost u velikoj meri predstavlja objašnjenje za postojanje jaza u rastu između tržišta u Srbiji i drugih dinamičnijih tržišta u razvoju. Da bi se otklonile ove prepreke i pružila podrška transformaciji Srbije u modernu privredu sa dominantnom ulogom privatnog sektora, bržim i održivijim rastom, neophodno je brzo sprovođenje ambicioznog plana strukturnih reformi. Prioriteti su povećanje ulaganja (prevashodno kroz domaće privatne investicije), unapređivanje poslovnog okruženja, borba protiv sive ekonomije i reforma javnih preduzeća.

Koji su preduslovi neophodni za razvoj domaćeg privatnog sektora?

– Pružanje podrške razvoju privatnog sektora zahteva otklanjanje infrastrukturnih nedostataka, unapređivanje efikasnosti državne uprave i kvaliteta javnih usluga, kao i smanjivanje obima neformalnog sektora. Takođe, mora se rešiti problem neadekvatne obučenosti radnika i neusklađenosti sa potrebama na tržištu rada. Povoljna poslovna klima takođe zahteva čvršću vladavinu prava i sprovodljivost ugovora, smanjenu korupciju i efikasniji i nezavisan pravosudni sistem.

Kako ocenjujete do sada postignute rezultate u okviru programa Instrument za koordinaciju politika (PCI)? U kojim oblastima je podrška koju MMF pruža Srbiji važna za rast?

– Makroekonomski rezultati ostvareni u okviru Instrumenta su značajni. Fiskalna pozicija je stabilna i omogućava veću potrošnju kapitala i brže smanjivanje javnog duga. Stopa nezaposlenosti i dalje opada, inflacija je niska i stabilna, a otpornost finansijskog sektora i dalje raste, te je sada učešće problematičnih kredita na nivou pre nastanka krize. Uspešnost u pogledu sprovođenja strukturnih reformi je neujednačena jer u pojedinim važnim sektorima i dalje postoje velika kašnjenja. Ostvaren je znatan napredak u modernizaciji Poreske uprave, unapređivanja upravljanja javnim ulaganjima, kao i privatizacije najveće banke u državnom vlasništvu.

Otklanjanje nedostataka u sistemu za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma takođe je napredovalo. Međutim, reforma sistema zarada u javnom sektoru i rešavanje pitanja problematičnih javnih preduzeća uveliko kasne, a potrebne su i dalje mere kako bi se unapredilo rukovođenje i korporativno upravljanje u javnim preduzećima.

Kako objašnjavate razloge za rezultate ispod očekivanih u pogledu unapređenja korporativnog upravljanja?

– Loše korporativno upravljanje državnim i javnim preduzećima glavni je razlog za zabrinutost. Nedavno istraživanje, koje je sprovelo evropsko odeljenje MMF-a, ukazuje na loše rezultate Srbije u domenu korporativnog upravljanja i u poređenju sa najboljom praksom OECD i u poređenju sa ostalim zemljama centralne, istočne i jugoistočne Evrope. Za ovo postoji nekoliko razloga, uključujući slabu vlasničku politiku, nedostatak adekvatnog finansijskog nadzora, kao i malu ulogu upravnih odbora. Neophodno je rešavati ove probleme, ali to neće biti lako jer obično podrazumeva borbu protiv interesnih grupa i političkih uticaja.

U kojoj meri je Srbija uspela da postavi svoju fiskalnu politiku na stabilne temelje?

– Javne finansije u Srbiji su znatno napredovale u poslednjih nekoliko godina, sa ostvarenim ukupnim fiskalnim suficitom dva puta zaredom 2017. i 2018. godine, za razliku od deficita od skoro 7% BDP-a zabeleženog u 2014. i 2015. godini. Ovo prilagođavanje doprinelo je brzom smanjivanju udela javnog duga sa 75 na skoro 50 procenata BDP-a.

Projektovano je da javni dug i dalje ostane na silaznoj putanji. Ključni prioritet treba da bude osiguravanje teškom mukom ostvarenih fiskalnih rezultata kroz jačanje fiskalnog okvira, na primer, uvođenjem novog seta uverljivih fiskalnih zakona, koji bi obezbedio dugoročno održavanje fiskalne discipline.

Fiskalna politika takođe treba da se fokusira na unapređivanje strukture javnih rashoda ograničavanjem postojećih rashoda radi stvaranja prostora za usvajanje novih mera. Ove mere, poput povećanja javnih investicija i rasterećenja poreza i doprinosa na zarade, doprinose razvoju.

Privatizacija Komercijalne banke ključni je element programa reformi finansijskih institucija u državnom vlasništvu

Srbija je nedavno prodala državnu obveznicu denominovanu u evrima, u vrednosti od jedne milijarde evra, kako bi otplatila skuplji zajam denominovan u dolarima. Kako procenjujete ovu transakciju u smislu krajnjeg cilja smanjenja zaduženja?

– Skorašnja emisija evroobveznice deo je strategije za upravljanje dugom čiji je cilj popravljanje profila dužnika produženjem roka dospeća i smanjivanjem udela duga u stranoj valuti. 

Prema planu, privatizacija druge po veličini banke na srpskom tržištu, Komercijalne banke, treba da se završi do kraja godine. Šta su, po vašem mišljenju, najveći dobici od ovog poduhvata za državu i za stabilnost bankarskog sistema?

– Privatizacija Komercijalne banke ključni je element programa reformi finansijskih institucija u državnom vlasništvu. Vlade u Srbiji imaju u planu privatizaciju ove banke već godinama i drago nam je da je taj proces pokrenut. Ova privatizacija, koja treba da bude potpuno transparentan postupak sproveden pod konkuretnim uslovima, doprineće unapređivanju sveopšte efikasnosti i stabilnosti bankarskog sistema u Srbiji.

Sebastian Sosa, Stalni predstavnik MMF-a u Srbiji

Emisija evroobveznice omogućila je prevremenu otplatu nepovoljnijih obveznica denominovanih u dolarima koje dospevaju 2021. i 2023. godine, sa referentnim kamatnim stopama od 7,25% i 4,875%. Istovremeno, nova obveznica, denominovana u evrima, emitovana je po kamatnoj stopi od samo 1,6 odsto, što je rekordno niska kamatna stopa koju je Srbija ikada ostvarila na međunarodnim finansijskim tržištima i podrazumeva znatno umanjenje duga po osnovu kamata.

Dosadašnje iskustvo, kako u Srbiji tako i u drugim zemljama u regionu, ukazuje na veću sklonost banaka koje su u vlasništvu države da učestvuju u poslovima koji nisu uvek finansijski opravdani.

Na primer, postoji veća verovatnoća da će one davati pozajmice javnim preduzećima koja posluju sa gubitkom ili sektorima i regionima koji se suočavaju sa finansijskim problemima, što je posledica političkih pritisaka. Stoga one često preuzimaju prevelike rizike i dolaze u situaciju da imaju mnogo nenaplativih kredita. Osim toga, korporativno upravljanje bankama u državnom vlasništvu je uglavnom labavije nego upravljanje bankama u privatnom vlasništvu, što je i generalno slučaj u javnim preduzećima. Ipak ovo nije bilo karakteristično za Komercijalnu banku poslednjih godina, što se delom može objasniti njenom vlasničkom strukturom koja uključuje grupu međunarodnih finansijskih institucija kao akcionare.

Kako ocenjujete monetarnu politiku i nedavnu odluku Narodne banke Srbije da poveća rezerve zlata?

– Akomodativna monetarna politika NBS, uključujući i nedavno smanjenje referentne kamatne stope, jeste odgovarajuća i podržava domaću potražnju i kreditni rast poslednjih godina, istovremeno čvrsto držeći inflaciju pod kontrolom. Sada kada je makroekonomska stabilnost učvršćena, postepeno kretanje u pravcu veće fleksibilnosti deviznog kursa na srednjoročnom planu pomoglo bi razvijanju deviznog tržišta i promovisanju dinarizacije.

Što se tiče odluke NBS da kupi zlato, dozvolite mi da napomenem da portfolija rezervi centralnih banaka tipično sadrže zlato kao deo strategije diversifikacije. NBS tu ne predstavlja izuzetak, a udeo zlata u ukupnim rezervama od oko 6,5% je mahom u skladu sa prosekom za tržišta u razvoju. Mnoge centralne banke, uključujući i srpsku, uvećale su svoje rezerve u zlatu u prvoj polovini 2019. godine uzimajući u obzir uslove na tržištu. 

SNAGA

Ključni prioritet treba da bude osiguravanje teškom mukom ostvarenih fiskalnih rezultata kroz jačanje fiskalnog okvira

IZAZOV

Rešavanje pitanja lošeg korporativnog upravljanja javnim i državnim preduzećima od ključnog je značaja, ali to neće biti jednostavan proces

TEŠKOĆE

Uspeh u pogledu sprovođenja strukturnih reformi je neujednačen jer u pojedinim važnim sektorima i dalje postoje velika kašnjenja

Pročitajte još...

Komentar

Šampioni moraju stalno da se dokazuju

Titula šampiona u privlačenju direktnih stranih investicija rezultat je dobrih makro-ekonomskih pokazatelja, kao i bolje klime za ulaganja. Ipak, to je i upozorenje da...

Miloš Vujnović, Predsednik Izvršnog odbora JUBMES banka a.d. Beograd

Kvalitet je ključ našeg višedecenijskog staža

Kao mala banka u mogućnosti smo da se u potpunosti posvetimo svakom pojedinačnom klijentu i prilagodimo njegovim specifičnim potrebama JUBMES banka a.d. Beograd jedna je...

Ana Govedarica, potpredsednica i portparol Saveta stranih investitora i generalna direktorka kompanije Roche

Zdravlje na prvom mestu

Tokom i nakon kovida-19 u svetu unapređenje zdravstvenih sistema ima veći značaj nego ikada. Države će u narednom periodu naročito morati da se pozabave...

Jorgovanka Tabaković, Guverner Narodne banke Srbije

Ključno je očuvanje stabilnosti

Narodna banka Srbije će i u narednom periodu biti usmerena na očuvanje finansijske stabilnosti zemlje. S obzirom na otvorenost ka međunarodnim tokovima, ipak moramo...

Dubravka Negre, direktor Regionalnog predstavništva EIB za Zapadni Balkan

Podrška u izazovnim vremenima

Za Srbiju će u narednom periodu od presudne važnosti biti dalja podrška privatnom sektoru kako bi se održala radna mesta i likvidnost, kao i...

Dejan Turk, generalni direktor Vip mobile

Sveukupno poboljšanje poslovne klime doneće još više investicija

Kao predstavnik industrije koja učestvuje sa četiri odsto u BDP-u, verujem da bi sveukupno poboljšanje poslovne klime značajno doprinelo daljem razvoju kompanija u ovoj...

Daniel Šušnjar, predsednik Odbora za telekomunikacije Saveta stranih investitora (Telenor d.o.o.)

Telekomunikaciona infrastruktura kritična za funkcionisanje društva

Bela knjiga 2020 ponudiće predloge za smanjenje birokratije i poboljšanje okvira za zaštitu životne sredine koji utiče na izgradnju baznih stanica Kriza izazvana pandemijom kovida-19...

Dragan Drača, predsednik Poreskog odbora Saveta stranih investitora (PricewaterhouseCoopers d.o.o.)

Nadamo se nastavku dijaloga

Očekujemo nastavak konstruktivnog dijaloga sa Ministarstvom finansija u vezi sa unapređenjem poreskih propisa i prakse uz veću transparentnost i blagovremeno stavljanje na uvid javnosti...

Više...

Iva Petrović, izvršna direktorka Nordijske poslovne alijanse

Učimo od najboljih

Olakšavanjem transfera tehnoloških rešenja nordijskih kompanija Srbija bi mogla da napravi odlučan pomak ka cirkularnoj ekonomiji kao privrednom modelu u kom se gotovo ništa...

Majk Mišel, predsednik Saveta stranih investitora i generalni direktor Telenora

Moramo prigrliti novu realnost

Pred nama je još mnogo posla što se tiče dugoročnog oporavka Srbije. Moramo da povećamo produktivnost i održiva ulaganja koja stimulišu ekonomski rast, ali...

Zorana Mihajlović Ph.D., Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka rudarstva i energetike

Moramo biti i brzi i promišljeni

Energetska tranzicija je proces koji je realnost za čitavu Evropu, pa i za nas. Zelena agenda nam daje priliku da tu realnost pretvorimo u...

Tomislav Momirović, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

Gradimo budućnost Srbije

Neometan nastavak rada na najvećim infrastrukturnim projektima i započinjanje novih prioritet je države Srbije, jer je to ogromno ulaganje u budućnost ove zemlje i...

Vesti

Počeo 11. Beogradski bezbednosni forum

Međunarodni trodnevni skup koji okuplja predstavnike vlasti, akademske zajednice i nevladinog sektora otvoren je danas u Beogradu pod motom...

Vlada Srbije i UN u Srbiji obeležavaju 76. godišnjicu svetske organizacije

Snažan apel za veću saradnju, zelenu transformaciju i uvažavanje naučenog iz novijih kriza, uključujući COVID-19 Povodom 76. godišnjice Ujedinjenih nacija,...

Predstavljen izveštaj Evropske komisije o Srbiji poslovnoj zajednici

Evropska komisija prepoznala je napredak koji je ekonomija Srbije, iako suočena sa snažnim pritiskom pandemije Kovid 19, postigla u...

Učimo svi zajedno – Projekat za podršku uključivanju dece iz osetljivih grupa

U Srbiji je je još uvek mnogo dece iz osetljivih grupa, posebno dece sa smetnjama u razvoju i /ili...

Poruka generalnog sekretara Antonia Gutereša povodom Dana Ujedinjenih nacija

Pre sedamdeset šest godina, nastale su Ujedinjene nacije kao nosilac nade za svet koji je izranjao iz senke katastrofalnog...