Srbija bi hitno morala da se posveti sistematskom planiranju odgovora i osmišljavanju mera za adaptaciju na izmenjene klimatske uslove. Nijedan segment društva neće biti zaobiđen. Svi moramo da se pripremimo za budućnost u kojoj će prosečne temperature i ekstremni vremenski uslovi biti naša svakodnevica.
Ovu godinu zapamtićemo po do sada najtoplijim junu i seriji ekstremnih vremenskih događaja, uključujući toplotne talase u Evropi, Severnoj Americi i Aziji, šumske požare u Kanadi i Grčkoj. U Srbiji je ovaj jul bio peti najtopliji jul od kada se vrše merenja u Srbiji, tačnije od 1951. godine. Porast temperature tokom ovog meseca išao je i do + 2,8 º C. Ukratko teritorija Srbije zagreva se brže od globalnog i evropskog proseka, te se nameće zaključak da je, u proseku, izloženija promenama klime od ostatka sveta.
Ekstremne promene vremena dovode do sve većeg obima gubitaka u zemljama širom sveta, ali kolike će te štete biti ne zavisi samo od klimatskih promena nego i naše spremnosti da se prilagodimo. Na primer, odnos gubitaka i šteta u Srbiji i EU izazvanih ekstremnim vremenskim događajima, indirektno ukazuje i na nedostatak kapaciteta za adaptaciju u Srbiji, u odnosu na one u EU odnosno njenim državama članicama.
U našem fokusu, eksperti govore o tome šta nas čeka i zašto je važno pravovremeno investirati u adaptaciju.