Mapa sajta

CorD Recommends

Više...

Održana konferencija „Thinking Green & Living Clean“

Povodom izlaska desetog broja specijalnog izdanja CorD...

Prva dama Ukrajine posetila Beograd

Prva dama Ukrajine Olena Zelenska, supruga predsednika...

Delegacija EU organizovala svečanost u Beogradu povodom Dana Evrope

Šef delegacije Evropske unije Emanuele Žiofre organizovao...

Radni doručak sa Nacionalnom službom za zapošljavanje

Slovenački poslovni klub je u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje organizovao uspešan radni doručak na temu Prezentacija javnih...

Osnivanje Saveta evropskih poslovnih udruženja i komora u Srbiji

Evropska poslovna udruženja i bilateralne komore koje zastupaju interese kompanija sa evropskim kapitalom u Srbiji udružile su u cilju...

Prva dama Ukrajine posetila Beograd

Prva dama Ukrajine Olena Zelenska, supruga predsednika Volodimira Zelenskog, doputovala je u Beograd, što je prva poseta visokog ukrajinskog...

Siljanovska-Davkova prva žena na čelu Makedonije nakon pobede na predsedničkim izborima

Konzervativna opoziciona koalicija VMRO-DPMNE proglasila je pobedu i na predsedničkim i na parlamentarnim izborima u Makedoniji, objavili su makedonski...

Predsednik Si Đinping poručio da Kina i Srbija kroz zajedničku borbu unapređuju svetski mir i razvoj

Istorija nam pokazuje da je prijateljstvo Srbije i Kine prijateljstvo koje je iskovano kroz našu izuzetnu zajedničku borbu da...

50 godina od susreta Tita i Branta na Brionima

„Džentlmenski sporazum“

Šesnaestog aprila 1973. u 11:30č prepodne na aerodrom „Beograd“ sleteo je avion u kom se nalazila zapadnonemačka delegacija predvođena kancelarom Vilijem Brantom. Dočekala ih je delegacija najviših predstavnika Jugoslovenske vlade, počasna četa Jugoslovenske narodne armije sa zastavom i vojnom muzikom koja je intonirala himne dveju zemalja

Vili Brant bio je prvi kancelar Savezne Republike Nemačke koji je dvadeset osam godina po okončanju Drugog svetskog rata doputovao u zvaničnu posetu jugoslovenskoj prestonici. Poseta, čiji je zvanični deo trajao četiri dana, obuhvatala je razgovore u Beogradu, a zatim i boravak na Brionima gde su upriličeni susreti i razgovori sa jugoslovenskim predsednikom Josipom Brozom Titom. Prema sećanjima ličnog Titovog prevodioca za nemački jezik Ivana Ivanjija, Titu je „taj Nemac bio drag“. Prema Sećanjima samog Vilija Branta, on je cenio politiku dvadeset godina starijeg jugoslovenskog predsednika.

Za Vilija Branta ovo nije bila prva poseta Jugoslaviji, niti prvi susret sa njenim predsednikom. Tokom dve i po decenije koje su prethodile, Brant je pažljivo pratio jugoslovenski razvoj. Kao socijalistu i antifašistu po svom političkom i ideološkom opredeljenju, čoveku formiranom u socijaldemokratskom miljeu, sa iskustvom života u egzilu u Skandinaviji po dolasku nacista na vlast, boravka u Španiji u jeku građanskog rata u cilju podrške republici, Vilija Branta Jugoslavija je nakon 1948. i raskida sa Informbiroom interesovala kao socijalistički eksperiment. Kao predstavnika Socijaldemokratske partije Nemačke u Zapadnom Berlinu nakon Drugog svetskog rata i potonjeg gradonačelnika Zapadnog Berlina (1957–1966), Branta je jugoslovenski razvoj interesovao kao potencijalni model za transformaciju istočnonemačkog društva. Tako je Brant u Jugoslaviju prvi put doputovao 1955. godine. Zbog dominantno antikomunističke političke klime u Zapadnoj Nemačkoj, ova poseta protekla je gotovo u potpunoj tajnosti. Tokom boravka u Jugoslaviji, Brant se interesovao za radničko samoupravljanje, za „jugoslovenski put u socijalizam“, jugoslovensko tumačenje marksizma. Međutim, putovanja u Jugoslaviju u ulozi ministra spoljnih poslova 1968, a zatim i saveznog kancelara 1973. imala su drugačiju političku težinu i funkciju.

Nova bonska vlada dokazala je spremnost da prihvati breme odgovornosti za sopstvenu istoriju, ali i da postavi temelje za budućnost. Upravo u kontekstu nove istočne politike je i poseta Jugoslaviji 1973. bila značajna

Pitanje nemačkog ujedinjenja bilo je centralno političko pitanje u obe nemačke države od njihovog nastanka 1949. godine. Zapadnonemačke vlade na čelu sa Konradom Adenauerom (1949–1963) i Ludvigom Erhardom (1963–1966), predstavnicima Hrišćansko-demokratske unije, vodile su politiku postepenog dostizanja suvereniteta kroz zapadnu integraciju, verujući da se sa Istokom može pregovarati samo sa pozicija snage. Prema istočnonemačkoj državi vodili su politiku nepriznavanja, doktrinarno uobličenu u tzv. Halštajnovu doktrinu. Prema njoj je priznanje Nemačke Demokratske Republike od strane trećih država Vlada u Bonu tumačila kao „neprijateljski akt“. Tako je Jugoslavija, koja je od ranih 50-ih diplomatske odnose imala samo sa zapadnonemačkom državom, priznavši Istočni Berlin 1957. žrtvovala diplomatske odnose sa Bonom.

Vili Brant nije bio jedini predstavnik zapadnonemačkog političkog života koji se intimno protivio ovakvoj političkoj koncepciji vlade. Smatrao je da politika snage i izolacije samo vodi udaljavanju Nemaca koji žive istočno i zapadno od Elbe, a politiku usmerenu na nemačko ujedinjenje dovodi u ćorsokak. Izgradnja Berlinskog zida bila je samo fizička manifestacija ovakvog stanja. Nasuprot tome, Brant je predlagao „promenu kroz približavanje“ (Wandel durch Annährung). „Politikom malih koraka“ (Politik der kleinen Schritte) trebalo je učiniti Berlinski zid poroznim.

Verovao je u privlačnost Zapada, u to će da pojedinačni kontakti, „protok“ ljudi, dobara, a sa njima i ideja, neminovno uticati na unutrašnju promenu društava iza „gvozdene zavese“. Upravo u tom kontekstu i jugoslovenski razvoj je za Branta bio istovremeno i primer transformacije socijalističkog društva kroz kontakte sa Zapadom. Priliku da svoju politiku delimično sprovede u delo Vili Brant dobio je 1966. kada je u koalicionoj vladi sa Hrišćansko-demokratskom unijom stupio na mesto ministra spoljnih poslova. Takozvana „nova istočna politika“ vodila je i ponovnoj uspostavi diplomatskih odnosa između Zapadne Nemačke i Jugoslavije januara 1968.

Međutim, dok je prethodnih godina Bon činio stidljive (polu)korake u pravcu približavanja Istoku, 1969. godina i dolazak Vilija Branta na mesto kancelara označila je trenutak potpunog zaokreta u zapadnonemačkoj spoljnoj i nemačkoj politici. Ključni rezultat na ovom planu bilo je potpisivanje tzv. Istočnih sporazuma (Ostverträge) sa Moskvom, Varšavom, Istočnim Berlinom i Pragom, kojima se Vlada u Bonu odrekla upotrebe sile, priznala de facto postojanje Nemačke Demokratske Republike i poljsko-nemačku granicu na Odri i Nisi kao konačnu. Kleknuvši pred spomenikom ustanku u Varšavskom getu 1970. Vili Brant učinio je pred svetskom javnošću simbolički gest pokajanja u ime nemačkog naroda za zločine nacističkog režima. Istovremeno, sporazumima postignutim sa istočnoevropskim državama dokazao je odlučnu spremnost da povede politiku sporazumevanja i popuštanja zategnutosti. Drugim rečima, nova bonska vlada dokazala je spremnost da prihvati breme odgovornosti za sopstvenu istoriju, ali i da postavi temelje za budućnost. Upravo u kontekstu nove istočne politike je i poseta Jugoslaviji 1973. bila značajna.

Tokom razgovora sa Josipom Brozom na Brionima pitanje obeštećenja pokrenuo je zapadnonemački kancelar, istakavši da je to otovoreni problem o kom se mora i otvoreno razgovarati

U Jugoslaviji su postojale neskrivene simpatije prema novom zapadnonemačkom kancelaru. Tokom dve decenije koje su prethodile Brantovom dolasku na čelo Vlade u Bonu, jugoslovenski predstavnici u Zapadnoj Nemačkoj održavali su intenzivne kontakte sa socijaldemokratskim prvacima. Iako između jugoslovenskih komunista i nemačkih socijaldemokrata nije bilo ideološke identifikacije, oni su uspevali da pronađu zajednički jezik o pitanjima koja su bila od životnog interesa za budućnost Nemačke, ali i za bezbednost Jugoslavije. Za samog Vilija Branta u Beogradu se smatralo da je u pitanju čovek drugačijeg političkog kova od Adenauera i njegovih saradnika. Naglašavano je da je Brant antifašista, što je u kontekstu složenog negativnog nasleđa jugoslovensko-nemačkih odnosa i ideološkog opredeljenja jugoslovenskih vlasti imalo posebnu težinu. Dolazak Vilija Branta na čelo zapadnonemačke diplomatije dočekan je u Beogradu sa velikim optimizmom. Otuda i spremnost Beograda da sa Bonom obnovi diplomatske odnose bez ikakvih preduslova u vidu rešavanja brojnih bilateralnih problema nataloženih tokom prethodnih godina. Međutim, obnova odnosa bila je samo prvi korak. Otvorena pitanja tek je trebalo rešiti.

Dok je za socijalistu i gradonačelnika Vilija Branta Jugoslavija mogla biti model socijalističke transformacije, za državnika Branta odlazak u Jugoslaviju podrazumevao je i suočavanje sa izuzetno teškim nasleđem nemačko-jugoslovenskih odnosa. Centralno pitanje koje je opterećivalo međusobno odnose bilo je obeštećenje jugoslovenskih žrtava nacističkih progona. Ovo pitanje preko jedne decenije predstavljalo je ključnu prepreku u zbližavanju Beograda i Bona. Ono je imalo svoju ekonomsku, ali i moralnu dimenziju. Tokom razgovora sa Josipom Brozom na Brionima pitanje obeštećenja pokrenuo je zapadnonemački kancelar, istakavši da je to otovoreni problem o kom se mora i otvoreno razgovarati. Brant je naglasio da se Zapadna Nemačka ne može više vraćati u prošlost, ali da se istovremeno svoje istorije ne može ni odreći, niti je „zabašuriti pod tepih“. Zapadnonemačka strana ponudila je pomoć u kapitalu u vidu kredita u visini od 1 milijarde nemačkih maraka, a jugoslovenska prihvatila da ovim indirektnim rešenjem, bez eksplicitnog pominjanja obeštećenja kako se ne bi stvorio presedan za druge istočnoevropske zemlje, ovo pitanje ipak smatra zatvorenim.

Tokom boravka u Jugoslaviji, Vili Brant posetio je Narodnu biblioteku u Beogradu. Uručivši poklon u vidu kontigenta knjiga biblioteci stradaloj u nemačkom bombardovanju 6. aprila 1941. godine, Brant je učinio simbolički gest pokajanja u ime nemačkog naroda za razaranja počinjena tokom Drugog svetskog rata. „Džentlmenskim sporazumom“ Tita i Branta na Brionima dve strane sporazumele su se da otvorena i bolna pitanja iz prošlosti prevaziđu kroz ulog u budućnost u vidu dugoročnih aranžmana o saradnji na različitim poljima.

By Natalija Dimić Lompar

Pročitajte još...

Indija najavljuje da će uskoro prestići Japan i Nemačku i postati treća najveća ekonomija sveta

Indija bi do 2027. godine mogla da postane treća najveća ekonomija sveta, čiji će BDP narasti na pet biliona dolara, objavilo je indijsko ministarstvo...

Pivo bi zbog klimatskih promena moglo da bude skuplje i drugačijeg ukusa

Sve je teže uzgajati kafu, čaj i grožđe na toplijoj planeti, a poslednja studija koja se bavi načinima na koje klimatske promene utiču na...

Nemci i Francuzi kreiraju prvi evropski superkompjuter vredan 500 miliona evra

Konzorcijum koji čine nemački Partec i francuski Atos saopštio je da su udružili snage kako bi kreirali prvi evropski superkompjuter JUPITER, koji će vršiti...

Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije

Mnogo je razloga za optimizam

U 2023. i 2024. godini otvara se prostor za dalje značajno unapređenje privredne saradnje sa Nemačkom i obaranje dosaddašnih rekorda. Privredna komora Srbije pruža...

Medeja Lončar, generalna direktorka Siemensa

Odgovorno ponašanje danas, naše nasleđe za sutra

Od osnivanja Siemens nastoji da poboljšava život ljudi uz pomoć tehnologije. U 19. veku svet je uveo u elektrifikaciju, a danas donosi digitalizaciju kao...

Aleksandar Goračinov, Project director, SME HUB

Podsticaj rastu i razvoju domaćih proizvođača

Projekat SME HUB rezultat je javno-privatnog partnerstva između Vlade Švajcarske, koju predstavlja Švajcarska agencija za razvoj i saradnju (SDC) i srpske kompanije ICT HUB Cilj...

Miloš Manić, generalni direktor, Leoni

Spremni za novi uzlet kompanije

Kompanija LEONI je jedan od najvežih izvoznika, ali i najveći poslodavac u industrijskom sektoru u Srbiji, jer ima oko 13.200 zaposlenih u četiri fabrike....

Dragan Čigoja, generalni direktor, Lidl Srbija

Ponosni na prvih pet

Lidl Srbija otvorio je za pet godina čak 67 prodavnica u 38 gradova, koje snabdevaju dva savremeno opremljena i „zelena“ logistička centra. Njihovih 3.300...