Prostorni plan Republike Srbije je osnovni planski dokument prostornog planiranja i razvoja u Republici kojim se određuje dugoročni strateški okvir za usmeravanje i upravljanje prostornog razvoja. Treći Prostorni plan Republike Srbije u skladu je sa novim nacionalnim investicionim programom – Srbija 2025 i drugim strateškim dokumentima.
Izrada Trećeg Prostornog plana Republike Srbije je rezultat višedecenijskog kontinualnog prostornog planiranja u Republici Srbiji i nastavlja se na prethodna dva planska ciklusa. Prvi Prostorni plan Republike Srbije je donet 1996. godine, posle neuobičajeno dugog procesa (skoro tri decenije). Prvi Prostorni plan je donet u specifičnim društveno – ekonomskim okolnostima i nije imao razrađen instrumentarijum za sprovođenje. Drugi Prostorni plan Republike Srbije, koji je na snazi, donet je 2010. godine sa vremenskim horizontom do 2020. godine. Sprovođenje ovog plana je po prvi put u praksi planiranja podržano programima implementacije i izveštajima o ostvarivanju prostornog plana. Treći Prostorni plan Republike Srbije se radi u okolnostima globalne pandemije zarazne bolest kovid-19, u skladu sa novim nacionalnim investicionim programom – Srbija 2025, sektorskim strategijama, dokumentima razvojnog planiranja i javnim politikama, rezultatima dosadašnjih istraživanja, uslovima nadležnih javnih institucija i organa, kao i međunarodnim okvirima i dokumentima u oblasti prostornog planiranja i prostornog razvoja.
Obuhvat Prostornog plana Republike je teritorija Republike Srbije u skladu sa Ustavom Republike Srbije i Zakonom o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije. Vremenski horizont je usaglašen sa dugoročnim vremenskim horizontom većine sektorskih strategije. Dugoročna strategija, koncepcije i planska rešenja prostornog razvoja definisani su za vremenski horizont do 2035. godine. Neka planska rešenja u ovom planu sagledani su za dugoročan period koji nije ograničen na vremenskim horizontom. Primena i razrada dugoročne strategije, koncepcija i planskih rešenja prostornog plana u dokumentima razvojnog planiranja, javnim politikama, prostornim i urbanističkim planovima omogući će ostvarivanje nacionalnih ciljeva i strateških opredeljenja prostornog razvoja. Usklađivanje nacionalnih, regionalnih i lokalnih interesa i prioriteta razvoja će se sprovoditi kroz izradu planskih dokumentata regionalnog i lokalnog nivoa, u okviru čega će se dodatno razrađivati planska rešenja i prioriteti u skladu sa smernicama prostornog plana.
Nosilac izrade prostornog plana je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Stručni obrađivači su:
- Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije (nosilac posla ispred grupe obrađivača),
- Geografski fakultet Univerziteta u Beogradu;
- Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu;
- Saobraćajni institut CIP d.o.o iz Beograda;
- Javno preduzeće Zavod za urbanizam Vojvodine iz Novog Sada; i
- GDI SOLUTIONS D.O.O. iz Beograda.
Prostorni plan se radi u skladu sa Odlukom o izradi Prostornog plana Republike Srbije od 2021. do 2035. godine koji je donela Vlada Republike Srbije 2019. godine. U skladu sa Zakonom o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, paralelno sa izradom prostornog plana, radi se i izveštaj o strateškoj proceni uticaja prostornog plana na životnu sredinu.
Pravni osnov za izradu prostornog plana je Zakon o planiranju i izgradnji i Pravilnik o sadržini, načinu i postupku izrade dokumenata prostornog i urbanističkog planiranja. Izrada prostornog plana zasniva se i na drugim relevantnim zakonima, podzakonskim aktima i propisima. Zakon o planskom sistemu Republike Srbije, prepoznaje Prostorni plan Republike Srbije kao dokument razvojnog planiranja. Ovim prostornim planom se ne uređuje materiju koja je predmet posebnih zakona (teritorijalna organizacija, zemljište, vode, šume, mineralne sirovine, zaštita životne sredine, zaštita prirodnog i kulturnog nasleđa, odbrana zemlje, rang infrastrukture i dr.), već kroz plansku sintezu formira strateški okvir prostornog razvoja.
Izrada prostornog plana započela je u četvrtom kvartalu 2019. godine i obuhvatila je pripremu i izradu materijala za rani javni uvid, tematskih studija i nacrta prostornog plana.
Rani javni uvid je sproveden u periodu od 2. do 16. marta 2020. godine. O postupku ranog javnog uvida u skladu sa zakonom sačinjen je Izveštaj o obavljenom ranom javnom uvidu. Urađene su tri tematske studije (1. „Ekonomija, saobraćaj i infrastrukturaˮ, 2. „Priroda, životna sredina i kulturna dobraˮ i 3. „Stanovništvo, naselja i socijalni razvojˮ, koje sadrže deset osnovnih oblasti sa ukupno 36 posebnih studijskih priloga, na preko 1500 strana), kao i Planerski atlas (koji sadrži oko 40 tematskih i sinteznih karta izrađenih u GIS tehnologiji, u kojima su obrađeni geoprostorni i statistički podaci, kao i ključni pokazatelji iz tematskih studija), koji predstavljaju studijsku osnovu za izradu Nacrta prostornog plana.
Nacrt prostornog plana u skladu sa zakonom i propisima donetim na osnovu zakona sadrži:
1) Polazne osnove (uvod; metod izrade; osvrt na planski sistem i planski osnov; uticaji globalizacije i okruženja na prostorni razvoj Republike Srbije; teritorija Republike Srbije u širem evropskom okruženju; opšta ocena stanja po tematskim oblastima, sa sinteznom ocenom potencijala, ograničenja i ključnih problema prostornog razvoja);
2) Ciljevi i planska rešenja (scenariji prostornog razvoja; principi prostornog razvoja; vizija, opšti i posebni ciljevi prostornog razvoja; dugoročna strategija prostornog razvoja; planska rešenja po tematskim oblastima – zaštita i korišćenje prirodnih resursa, nasleđa i životne sredine, stanovništvo i socijalni razvoj, regionalni razvoj, privreda, infrastruktura, zaštita i korišćenje prostora);
3) Implementacija (prioritetna planska rešenja; mere i instrumenti implementacije; odnos prema javnim politikama i smernice za primenu u planskom sistemu; izrada i donošenje planskih dokumenata; pokazatelji prostornog razvoja; smernice za izradu programa implementacije PPRS); i
4) Referalne karte u razmeri 1: 300.000 (1. „Namena prostora”; 2. „Mreža i sistem urbanih centara i ruralna područja”; 3a. „Saobraćajna i elektronska infrastruktura”; 3b. „Vodoprivredna i energetska infrastruktura”; 4a. „Turizam i zaštita prostora” i 4b. „Životna sredina”).
Geopodaci prostornog plana sadržani su u bazi prostornih podataka urađenoj u GIS tehnologiji. Baza sadrži geopodatke koje su dostavili imaoci javnih ovlašćenja, preduzeća i institucije u zakonom utvrđenom postupku pribavljanja uslova, podataka i podloga. Baza podataka sadrži informacije o instituciji koja je dostavila podatke – vlasniku podataka i referentnoj razmeri. Baza podataka može se koristiti za izradu drugih planskih dokumenata.
Odabrani geopodaci GIS baze podataka prikazani su na referalnim i tematskim kartama prostornog plana u prilagođenoj kartografskoj razmeri. Za izradu drugih planskih dokumenata, po pravilu, ne primenjuju se direktno već se detaljnije prostorno određuju u skladu sa odgovarajućom razmerom i zakonom propisanom procedurom.