Goran Vesić, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

Želimo da se u Srbiji i dalje gradi punom parom, da se zaštite investitori i građani, da rokovi za dobijanje dozvola budu kraći, procedure efikasnije kao i da se smanji mogućnkopiraj lozinku ost arbitrarnosti

Važne izmene zakonodavstva koje treba da dovedu do daljeg razvoja građevinskog sektora uskoro će se naći u skupštinskoj proceduri. Reč je o izmenama Zakona o planiranju i izgradnji koji je dobar, ali je došlo vreme za njegovo inoviranje, kako bi bio još efikasniji kaže Goran Vesić, Minister of Construction, Transport and Infrastructure. “Važno je da održimo visok nivo aktivnosti u građevinarstvu koja je zbog krize, u prošloj godini “pala” za oko 10 opdsto”, kaže naš sagovornik.

Suština izmena zakona je da se obezbedi veća transparentnost, uvede red i pospeši zelena gradnja. Uslovi nosilaca javnih ovlašćenja ubuduće će biti izdavani kroz digitalnu platformu e-prostor, umesto u papiru. Postojaće jasni rokovi, a nosioci javnih ovlašćenja neće moći da menjaju uslove tokom trajanja postupka izdavanja građevinske dozvole. Investitori će morati da obezbede polisu osiguranja, pre prijave radova, da bi, u slučaju eventualne nesreće, oštećeni mogli da naplate štetu, a pre nego što dobiju građevinske dozvole, investitori će morati da imaju i dokaz o kretanju građevinskog otpada, kako se ne bi stvarale divlje deponije.

„Stimulisaćemo zelenu gradnju, i svaki javni objekat kao i oni čija je površina preko deset hiljada kvadrata moraće da poseduju sertifikat zelene gradnje.  Uvodi se obaveza o određenom broju parking mesta u novim zgradama koja moraju da imaju elektro punjač. Investitori koji budu gradili ekološki, plaćaće niže doprinose za građevinsko zemljište“, kaže ministar Vesić.

Predlog da se odustane od konverzije građevinskog zemljišta i naknade od nje, izazvao je ponovo burne reakcije u zemlji. Šta su vaši razlozi za zagovaranje ove pozicije?    

​Nema zemlje u istočnoj Evropi koja poznaje institut konverzije. Ukidanjem konverzije država neće biti oštećena ni na koji način, jer je od 2011. godine 90 odsto konverzije urađeno bez nadoknade. Država će, naprotiv, nakon ukidanja tog instituta zaraditi više, kroz naplatu naknada za doprinose za građevinsko zemljište, cenu kvadrata, promet nekretnina, zapošljavanje ljudi i kroz plaćanje poreza. Zato ne razumem primedbe da će ukidanjem konverzije, država ostati bez milijardi evra od naknade jer to je potpuno netačno.

U Srbiji je od 2012. godine do danas izgrađeno je 134,7 kilometara novih pruga I rekonstruisano 754,9 kilometara dok se u ovom trenutku gradi i rekonstruiše 156,8 kilometara

​Podaci pokazuju da se za 13 godina, od donošenja zakona, 2009. godinr, u budžet Srbije, po osnovu konverzije, slilo samo 31 miliona evra, dok smo izgubili na hiljade radnih mesta. Lokalne samouprave su izgubile stotine miliona evra kroz doprinose za građevinskog zemljište, koji nisu naplaćeni, kao i kroz nenaplaćeni porez na imovinu. Dakle, izgubili smo mnogo više nego što smo dobili. Da mogu da se naplate te milijarde od konverzije, bez kojih će država, navodno, ostati, one bi do sada bile naplaćene, a ne bi gradovi i opštine izgubile stotine miliona evra.

Srbija je u okviru obaveza koje se tiču zaštite životne sredine i usaglašavanja sa Evropskom unijom u oblasti Green Deal preuzela niz obaveza na unapređenju ove oblasti. U kojim delovima se one dotiču vašeg sektora i kako će biti adresirane kroz predložene promene zakona?  

Glavni ciljevi koje Zeleni dogovor definiše tiču se emisije gasova sa efektom staklene bašte, a najvažniji je da se u EU do 2030. godine smanji emisija tih gasova za 50-55 odsto, odnosno da EU do 2050. godine postane klimatski neutralna. S obzirom da transportni sektor ima veliki uticaj na životnu sredinu, ta oblast prepoznata je kao značajno pitanje kome treba posvetiti pažnju. Srbija nije članica EU, ali se ovaj okvir itekako i nas tiče. Podsetiću da su se u oktobru 2020. godine, na samitu Berlinskog procesa u Sofiji, vlade šest zemalja Zapadnog Balkana obavezale da će sprovesti “Zelenu agendu za Zapadni Balkan” kao konkretan plan za proširenje Zelenog dogovora na Jugoistočnu Evropu.

Srbija radi na tome da značajno unapredi oblast železničkog saobraćaja. Kako bi se dodatno smanjila emisija štetnih gasova, železnički infrastrukturni projekti podrazumevaju i elektrifikaciju železničkih pruga koje nisu bile elektrificirane, poput pruge Niš – Dimitrovgrad ili Beograd Centar – Vršac.

Takođe, jačamo kapacitete u vezi sa kombinovanim transportom i to kroz ulaganja u izgradnju i rekonstrukciju intermodalnih terminala, alu i kroz jačanje kapaciteta privrednih društava čije je poslovanje u vezi sa kombinovanim transportom a sve kako bismo “tokove robe” prebacili sa druma na železnicu. Procenjeno je da će u Srbiji do 2030. godine, sa drumskog saobraćaja na železnicu preći oko 15,7 miliona putnika i oko 87,92 miliona tona robe. 

Takođe, radimo na uspostavljanju evropskog sistema za upravljanje železničkim saobraćajem (ERTMS), a kako bi se obezbedila automatizacija i olakšalo upravljanje saobraćajem na glavnim koridorima koji povezuju Srbiju sa zemljama u regionu i dalje sa zemljama EU, započeta je primena TSI-jeva (Tehničke specifikacije interoperabilnosti). Ali, pre svega, Beograd i Novi Sad povezani su prvom brzom prugom, koja će biti produžena ka Subotici i Budimpešti, odnosno ka Nišu.

Preuzeli ste mesto ministra građevine u trenutku kada zbog globalne krize mnoge zemlje uključujući i našu, treba da razreše problem fiskalne stabilizacije i podsticanja privrednog rasta.  Кako se ovakva situacija odražava na planove vašeg ministarstva?

​Ni od jednog projekta nismo i nećemo odustati i ozbiljni smo u nameri da sve projekte završimo u skladu sa planovima i da započnemo nove. Pre svega, 31. marta biće završena deonica Moravskog koridora od Pojata do Makrešana, duga 18 kilometara, a do kraja septembra i 28 kilometara dugu deonica do Кoševa, što znači da će pre kraja godine Кurševac imati vezu sa auto-putem. Radovi se odvijaju i na ostalim deonicama, do Adrana i između Čačka i Кraljeva. Deonica do Adrana biće, koja znači priključenje Кraljeva na auto-put biće završena u prvom kvartalu 2024, a poslednji deo između Кoševa i Vrbe kod Кraljeva, 2025. godine. 

Do kraja marta u saobraćaj biti puštena i deonica Surčin – Novi Beograd, duga osam kilometara, koja predstavlja najbližu vezu tog dela grada sa autoputem “Miloš Veliki”. Obilaznica oko Beograda do Bubanj potoka biće gotova 1. juna, koju ćemoi nastaviti da gradimo sve do Pančeva. Projektovanje je u toku, a gradićemo drumsko – železnički most preko Dunava, kod Ade Huje, do Pančeva.  Završava se i brza saobraćajnica Iverak – Lajkovac, koja će Valjevo povezati sa autoputem “Miloš Veliki”. 

“Zarobljeno” nam je 5.000 lokacija, koje će, ukidanjem konverzije, biti oslobođene i na njima će konačno moći da se gradi. Svi koji se odgovorno u Srbiji bave BDP-om i investiranjem znaju koliko je to važno

Do kraja godine biće završena i deonica od Pakovraće do Požege. Deonica Ruma – Šabac, kao deo brze saobraćajnice Ruma – Šabac – Loznica, radi se i biće završena do avgusta ili početka septembra, a ove godine završavaju se i radovi na deonici Кuzmin -Sremska Rača, sa mostom preko Save, prema Republici Srpskoj. Ugovara se deo od obilzanice u Кragujevcu, puta prema Mrčajevcima i spajanje sa Moravskim koridorom.

Brze saobraćajnice radimo i na istoku, od auto-puta od Požarevca, i dalje do Velikog Gradišta, Golupca. Deonica Požarevac – Golubac, dužine 70 kilometara, radi se bez zastoja, i nastaviće se dalje projektovanje Dunavske magistrale, jer je raspisan tender za projektovanje tog dela. Takođe, izvode se radovi na autoputu Niš – Merdare, na deonici od Niša od Pločnika, dugoj 33 kilometra. 

Ove godine počećemo radove na izgradnji auto-puta između Bačkog brega i Nakova, koji će spojiti granicu sa Mađarskom i granicu sa Rumunijom. Naredne godine trebalo bi da počnemo da gradimo brzu saobraćajnicu Beograd – Zrenjanin – Novi Sad. Gradićemo i novi brzi put Novi Pazar – Кraljevo, od 103 kilometra. Uveliko traju radovi na izgradnji Fruškogorskog koridora, sa najdužim tunelom u Srbiji – Iriški venac, dugim 3,6 kilometara.

 Кada je transport u pitanju Srbija je deo evropskih transportnih koridora. Кako ova umreženost utiče na izbor naših prioriteta za gradnju i povezivanje na Zapadnom Balkanu?

Regionalno povezivanje jedan je od prioriteta Srbije. Naša zemlja je na evropskim koridorima i zbog toga je važno da budemo kompletno usaglašeni sa EU, koja nas, u oblasti transporta, tretira maltene kao članicu Unije. U Evropskoj uniji smo, tokom moje nedavne posete Briselu, naišli na dobar prijem našeg predloga da nam EU pomogne u projektu rekonstrukcije 588 kilometara regionalnih pruga, koje treba potpuno rekonstruisati, elektrificirati. Među njima su pruge koje spajaju Srbiju i Rumuniju, jedna koja ide od Beograda prema Pančevu i Vršcu, i druga Beograd – Zrenjanin – Кikinda, prema Rumuniji, zatim Vrbas – Sombor, kao i pruga koja vodi prema Bosutu na granici sa BiH, te ona od Кraljeva prema Кosovu i Metohiji. 

Кada je reč o putevima, upravo se u cilju regionalnog povezivanja na Zapadnog Balkanu grade auto-putevi, među kojima “auto-put Mira”, koji treba da spoji Niš, preko Prištine sa albanskom obalom. Zatim, brza saobraćajnica Кuzmin – Sremska Rača, nastavlja se dalje ka Bijeljini u RS, odakle će Bosna i Hercegovina graditi trasu dalje prema Sarajevu. Takođe, kada bude završena deonica Preljina – Požega, nastavićemo da od Požege gradimo dva auto-puta, jedan ka Кotromanu, Višegradu i RS, i drugi ka Dugoj poljani, Boljaru, odnosno Crnoj Gori. 

Svi ovi koridori treba da obezbede lakši i brži protok ljudi, roba i usluga što je od ključnog značaja za dalji ekonomski rast svih država u regionu. Uz to, završava se intermodalni terminal u Batajnici, a jedan takav gradimo i u Makišu, kao drumsko-železnički čvor na kojem će se roba pretovarivati sa jednog na drugi vid transporta, što će Beograd i Srbiju učiniti pravim „transportnih habom“ u ovom delu Evrope. A, to znači da će za sve ljude angažovane u oblasti saobraćaja i transporta biti sve više posla.