Saradnja dveju zemalja napreduje

Više od deset godina Francusko-srpska privredna komora radi na jačanju ekonomskih veza dveju zemalja, koje su sve bolje otkako je Srbija postala kandidat za članstvo u Evropskoj uniji. Stabilnost na svim poljima daje sigurnost potencijalnim francuskim investitorima da istražuju srpsko tržište i u njega ulažu.

Od 2000. godine francuski investitori bili su među prvima koji su se odlučili da investiraju – u Srbiju su, među više od sto kompanija, stigli i Lafarž, Mišlen, Šnajder elektrik, Kredit agrikol, Somboled – Laktalis i Hačinson. Zanimljivo je da se svaka druga od tih kompanija bavi proizvodnjom.

Trenutno se u Francuskoj najviše govori o digitalizaciji i inovacijama. S tim u vezi, najavljena glavna tema ovogodišnje Francuske nedelje je digitalizacija (od 16-22. novembra). O svemu tome, ali i doprinosu Francusko-srpske komore, kojim je veoma zadovoljan, govori njen predsednik, Dragoljub Damljanović.

Ekonomska razmena raste; u prva tri meseca ove godine porasla je za više od 12 odsto

– Iako smo, u odnosu na, recimo, neke druge francuske komore u inostranstvu ili strane komore u Srbiji relativno manja komora kada je reč o broju članova ili broju zaposlenih, uspeli smo da održimo vrlo dinamičan ritam aktivnosti i događaja koje organizujemo. U Srbiji smo definitivno glavna adresa za sva francuska preduzeća. Istovremeno, za taj uspeh moramo da zahvalimo pre svega našim članovima, Ambasadi Francuske s kojom odlično sarađujemo, agenciji Biznis Frans, kao i činjenici da smo deo mreže francuskih komora.

Komora je svakodnevno u kontaktu s francuskim privrednicima. Za šta su trenutno najzainteresovaniji u Srbiji?

‒ Tu su, naravno, francuski giganti koji budno prate ekonomska dešavanja u Srbiji, tendere za velike projekte, zainteresovani su za privatizacije, javno-privatna partnerstva. Pored toga, nedavni dolazak velike francuske hotelijerske grupacije Akor raduje nas i ohrabruje, jer je još samo turizam ostao kao sektor bez francuskog prisustva.

Upiti su sve češći i u digitalnoj industriji; poznato je da je Francuska strateški opredeljena da podstiče razvoj startapova i inovacija. Istovremeno, imamo odlične kadrove i talente, sjajne ideje. Trebalo bi u što većoj meri raditi na ostvarivanju saradnje na startap projektima.

Veliki potencijal vidimo i u poljoprivredno-prehrambenom sektoru koji je dominantan u obe zemlje. Na Sajmu poljoprivrede održanom u maju u Novom Sadu organizovali smo više od 80 sastanaka za delegaciju francuskih preduzeća.

Radom u kompaniji Šnajder elektrik stekli ste veliko iskustvo u energetici. Kako procenjujete potencijale i napredak Srbije u toj oblasti i koliko su francuski privrednici zainteresovani za ulaganja na tom polju?

‒ Energetika je jedan od najznačajnih potencijala za razvoj u srpskoj ekonomiji. Srbija je napravila veliki iskorak u modernizaciji i razvoju prenosnog sistema, kao i proizvodnje električne energije. Veliki potencijal je u investiranju u obnovljive izvore, kao i u elektrodistributivni sistem. Francuska preduzeća su veoma zainteresovana da učestvuju u daljem razvoju energetskog sektora u Srbiji.

Šta francuskim investitorima, uprkos sve boljem poslovnom okruženju u Srbiji, i dalje smeta?

‒ Investitori traže brže ekonomske reforme, smanjivanje administracije, brže rešavanje velikih privatizacionih projekata i pokretanje javno-privatnih partnerstava, usaglašavanje zakona s evropskim pravom. Brzina kojom vodimo i rešavamo pregovaračke procese o uključenju u Evropsku uniju od suštinske je važnosti.

U septembru 2016. godine, kada je srpski premijer bio u zvaničnoj poseti Parizu, održana je Poslovna konferencija na kojoj je učestvovalo oko 80 francuskih kompanija zainteresovanih za poslovanje u Srbiji. Koliko su, posle toga, pojačani kontakti s Komorom i ima li konkretnih rezultata?

‒ Na tom forumu mahom su učestvovale velike francuske grupacije. Kompanija Erbas je nekoliko meseci posle tog foruma ostvarila sporazum o saradnji sa Srbijom o nabavci devet helikoptera, kao i o operativnoj saradnji. Mi smo održali B2B sastanke sa zainteresovanim francuskim kompanijama, a neki od najzanimljivijih razgovora bili su vezani za održivi razvoj i obnovljive izvore energije. Kontakti su, naravno, nastavljeni i posle foruma, ali su projekti takve prirode da je za njihovu realizaciju potrebno više vremena.

Francuska i Srbija potpisale su 2011. Sporazum o strateškom partnerstvu. U kojim oblastima je, prema vašem mišljenju, taj sporazum nedovoljno iskorišćen?

‒ Saradnja dveju zemalja napreduje. Ako pogledate napredak ekonomske razmene koja je u konstantnom rastu – samo u prvom kvartalu 2017. porasla je za preko 12 odsto, a zatim i susrete najodgovornijih ljudi i poruke koje dobijamo iz Francuske, jasno je da su naši bilateralni odnosi vrlo dobri.

Svi očekujemo početak realizacije značajnih infrastrukturnih projekata u kojima bi Francuzi bili prisutniji. Samim tim bi se i Srbija oslonila na francusku ekspertizu, a poznato je da su oni svetski lideri u više domena: javni saobraćaj, infrastruktura, urbanizam i slično.

Francuzi su veoma zainteresovani za poljoprivredno-prehrambeni sektor. Turizam je jedina oblast u Srbiji u kojoj još nisu prisutni

Pre dve godine Francuska i Srbija dogovorile su saradnju u oblasti javno- privatnog partnerstva, u kojem Francuska ima dvovekovno iskustvo. Koliko je, u međuvremenu, uz francusku pomoć, Srbija napredovala na tom polju?

‒ To pitanje je na dnevnom redu i kada je u pitanju pregovarački proces s Evropskom unijom. Dijalog dveju zemalja je konstantan i intenzivan, ali je potrebno da sačekamo početak realizacije nekog konkretnog projekta. Verujemo da će se ove godine to i ostvariti.

Zvaničnici Grada Beograda kažu da bi radovi na izgradnji beogradskog metroa trebalo da počnu 2020. Verujete li da će ga, kao što se decenijama najavljivalo, graditi francuske kompanije?

‒ Francuzi su radili studiju izvodljivosti. Ežis trenutno radi plan trase prve linije metroa. Mi se nadamo da će Francuzi učestvovati i u gradnji ovog projekta koji bi verovatno bio i najveći francuski projekat u Srbiji do sada. Naša zemlja, uostalom, neće pronaći boljeg partnera za izgradnju metroa, u saradnji sa domaćim firmama, naravno.

Šta su prioriteti Komore u predstojećem periodu?

‒ Pored zastupanja interesa naših kompanija članica, prioritet nam je promovisanje tema koje su trenutno top-teme u francuskoj ekonomiji, pre svega digitalizacija i inovacije. Upravo će najnovija dostignuća u digitalnom svetu biti tema naše Francuske nedelje u novembru.