Pandemije ne podstiču idealizam

Nema sumnje da živimo na velikoj prekretnici 21. veka. Globalna zdravstvena kriza produbila je i druge. COVID-19 pokušava da probudi svet i poruči mu da su neophodne promene ukoliko želimo da izgradimo socijalno pravičnu i ekološki stabilnu budućnost. U kom pravcu ćemo krenuti zavisi od naših odluka.

Za bitku sa koronom niko nije bio pripremljen. U nedostatku koherentnih vizija, institucije su bile nespremne za suočavanje sa vanrednim izazovom zdravlju.

Politizacija virusa više je doprinela novim unutrašnjim i spoljnim konfrontacijama nego zbiližavanju koje bi se očekivalo u vremenima globalne opasnosti. Pandemije očito ne podstiču idealizam.

Administracija Donalda Trampa je za sve optužila Kinu. Potom su se SAD, zemlja sa najvećim brojem zaraženih i proporcionalno najvišom stopom smrtnosti, demonstrativno povukle iz Svetske zdravstvene organizacije.

Kina je uzvratila agresivnom “diplomatijom maski” pokušavajući da demantuje optužbe i prikaže se kao veliki donator humanitarne pomoći. Rusija nije zaostajala u propagandnom ratu ukazujući na neorganizovanost Zapada da sačuva ljudske živote, a u poslednje vreme da lansiranjem prve vakcine pokuša da dokaže superiornost svoje nauke.

Opasne su i dugoročne posledice želje autokrata da upravljaju procesima koji su morali da budu u isključivoj nadležnosti medicinske struke. Živimo u orvelijanskom svetu

Evropska unija, čije su neke članice u startu pandemije pokazale zaprepašćujući stepen sebične ravnodušnosti i nedostatka elementarne solidarnosti, i danas popravlja narušeni ugled sopstvenog zajedništva.

Razni mahom desničarski nastrojeni populisti i nacionalisti autoritarnih ambicija iskoristili su pandemiju da putem mera preventivne zaštite ojačaju sisteme kontrole nad ljudima i institucijama. Opasne su i dugoročne posledice želje autokrata da upravljaju procesima koji su morali da budu u isključivoj nadležnosti medicinske struke. Živimo u orvelijanskom svetu.

Sve vreme lebdi jedno pitanje: šta je preče – ljudi ili ekonomija? Pandemija je nanela hiljade milijardi dolara štete i razotkrila da je decenijska opsesija sveta ekonomskim rastom bila maska za privrede koje su se pokazale nesposobnime da obezbede socijalnu sigurnost. BNP je varljiva mera ekonomskog i društvenog zdravlja.

Mnoge bolne pouke nisu izvučene. Nepoverenje se uvećalo. Tragična iskustva ne pomažu rastu međusobnog razumevanja. Borba za očuvanje čovekove okoline pati od istih simptoma.

Što se Zapadnog Balkana tiče, taj prostor nikada nije prestajao da bude poligon borbe za uticaje velikih i regionalnih sila, a kovid-19 je samo još jedan katalizator. Ništa se nije promenilo ni tokom medicinske borbe za “srca i duše” naroda regiona. Trka za uticaje, kojoj je pandemija dala svoj skromni doprinos, se nastavlja a upozorenje se ne menja: niko od nas nije bezbedan dok nisu bezbedni svi.