Dragana Marković, Direktor Poreske uprave

Nova organizaciona struktura Poreske uprave stupila je na snagu 1. jula 2019. godine, tim povodom o promenama u radu Uprave razgovarali smo sa Draganom Marković, direktorom Poreske uprave.

„Od 2015. godine, otkad sam na čelu ove značajne institucije, do danas sprovedeno je niz suštinskih promena“, kaže naša sagovornica.

Od tada je, nabraja Marković, uspostavljena nova organizaciona struktura Poreske uprave u kojoj je broj organizacionih jedinica smanjen sa 178 na 78, a jula ove godine na 37 filijala. Formiran je Sektor za pružanje usluga poreskim obveznicima i edukaciju, Sektor za izdvojene aktivnosti, Sektor za poresko računovodstvo, Sektor za utvrđivanje porekla imovine i posebnog poreza, Odeljenje za strateške rizike i Odeljenje za međunarodnu saradnju i koordinaciju evropskih integracija.

Sve poreske prijave prevedene su u elektronski oblik. Od marta ove godine poreski obveznici poreska uverenja dobijaju elektronskim putem, a poreski obveznici komuniciraju sa Poreskom upravom bez potrebe fizičkog dolaska u filijale Poreske uprave.

Uz to, kaže Marković, „ojačali smo poresku kontrolu (spajanjem terenske i kancelarijske kontrole), identifikovali smo osnovne aktivnosti, preneli određene nadležnosti za postupanje u neporeskim zakonima na druge institucije i otklonili sve zakonske i tehničke prepreke koje usporavaju poslovne procese i centralizaciju Poreske uprave.

Kako je dosadašnja transformacija Poreske uprave uticala na nivo efikasnosti i efektivnosti poslovnih procesa? Kakav je uticaj na suzbijanje sive ekonomije?

– Nova organizaciona struktura stvara pretpostavke za viši nivo efikasnosti i efektivnosti svih poslovnih procesa, podiže kvalitet rada i jednoobraznost u postupanju, a određena sistemska rešenja dovode do smanjenja troškova poslovanja i veće naplate javnih prihoda, čime će biti nastavljen trend rasta naplate javnih prihoda koji imamo od 2014. godine.

Siva ekonomija, jedan od najvećih izazova s kojima se suočava privreda naše zemlje, predstavlja jedan od prioriteta u radu Poreske uprave u cilju zaštite budžeta Republike Srbije. Uveli smo nov pristup planiranju i sprovođenju poreskih kontrola, u skladu sa smernicama Plana poštovanja propisa, a na osnovu strateške analize rizika. Rezultat je značajno povećanje prihoda budžeta, efikasna naplata i aktivnosti u suzbijanju sive ekonomije, što sprovodi Poreska uprava.

Značajni doprinos na suzbijanju i smanjenju sive ekonomije ostvaren je i dvadesetčetvoročasovnom aktivnošću Poreske policije na terenu, gde se u koordinaciji sa drugim državnim organima sprovode stalne akcije suzbijanja nelegalnog prometa robe i usluga u svim sferama privrede.

Početkom ove godine otkrivena je „robna kuća na crno“ u centru Beograda, u zakupljenom magacinu od preko 450 kvadratnih metara, gde se bez plaćanja akcize i poreza prodavala roba svetski poznatih brendova: žestoka alkoholna pića, cigarete, tompusi, kafa, roba široke potrošnje i roba koja služi za opremanje restorana, kao i prehrambeni proizvodi bez dokumentacije o poreklu. Procenjena vrednost zatečene robe je oko 28 miliona dinara.

Tokom poslednjih godina pojačane su aktivnosti na suzbijanju nelegalnog prometa duvana i duvanskih prerađevina, kao i presecanja ilegalnih kanala krijumčarenja. Oduzete su značajne količine rezanog i sušenog duvana, kao i cigareta.

Takođe, u 2019. godini uočen je rastući trend krijumčarenja nafte i naftnih derivata. U prilog tome govori podneta krivična prijava za poresku utaju iz jula meseca 2019. godine, po osnovu nedozvoljenog prometa 36.908,27 tona evro dizela koji su transporteri- brodovi, lažnom carinskom dokumentacijom, prevozili Dunavom prikazujući kao da je u pitanju samo tranzit derivata nafte kroz Srbiju, a u stvari roba je na Dunavu, na području Republike Srbije pretakana iz brodova i većinom prodavana na crno. Preliminarni iznos poreske utaje se procenjuje na nekoliko milijardi dinara.

Uporedna analiza oduzetih akciznih proizvoda u prvih šest meseci 2019. godine u odnosu na isti period 2018. godine pokazuje da je višestruko povećana količina oduzetog alkoholnog pića (12,6 puta više). Takođe, skoro dvostruko je veća količina oduzetog duvana u listu i nafte i naftnih derivata u ovoj godini u odnosu na prošlu.

Reorganizacijom Poreske uprave stvorili smo funkcionalni organizacioni sistem u kome svaki pojedinac ima svoje mesto, zavisno od stručnosti, znanja i svakodnevnog zalaganja

Šta promene koje su se dogodile znače za poslovne korisnike?

– Značajno smo unapredili procese administriranja poreza uvođenjem novih tehnologija i razvojem elektronskih sistema za podnošenje poreskih prijava i plaćanje poreza u Srbiji. Od 1. januara 2018. godine poreski obveznici mogu sve poreske prijave iz nadležnosti rada republičke Poreske uprave da podnose elektronski, posredstvom portala ePorezi, koji omogućava brzo, jednostavno i sigurno podnošenje poreskih prijava sa računara korisnika. Usluge portala ePorezi su besplatne i dostupne svakog dana, i to u periodu od šest časova ujutru do 24 časa u ponoć. Od marta ove godine proširili smo paletu usluga poreskim obveznicima izdavanjem poreskih uverenja elektronskim putem.

Među zahtevima privrede je brži povraćaj PDV-a. Da li su rokovi za povraćaj PDV-a skraćeni?

– Što se tiče skraćenja roka za povraćaj PDV-a, počev od aprila ove godine, svim obveznicima koji su opredeljeni kao niskorizični povraćaj se izvršava ranije i u odnosu na zakonom predviđen rok. I to: pretežnim izvoznicima za 11 dana od zakonskog roka za podnošenje prijave, a ostalim obveznicima za 21 dan.

Ovo je rezultat primene kriterijuma za procenu rizika svake poreske prijave u kojoj je zahtevan povraćaj PDV-a. Međutim, ukoliko postoje objektivni razlozi, povraćaji se neće izvršavati. Na primer, ukoliko račun ne postoji u jedinstvenom registru računa; zatim ukoliko je privremeno oduzet ili ugašen PIB; ako kontrolna cifra računa nije ispravna ili ako je račun neaktivan i slično.

Vrlo se često može čuti da organizacione jedinice Poreske uprave nejednako postupaju u istim slučajevima. Koliko sadašnja organizacija rada Uprave može da garantuje jednoobraznost postupaka?

– Jednobraznost postupanja obezbedili smo, pre svega, uspostavljanjem i razvojem kvalitetne komunikacije i na nivou cele poslovne mreže Poreske uprave i između Poreske uprave i poslovne zajednice, odnosno poreskih obveznika.

Poreske informacije obveznici mogu dobiti telefonom preko našeg kontakt-centra, a pitanja mogu postaviti i mejlom posredstvom portala i društvenih mreža Poreske uprave. Otvoreni su posebni šalteri „Vaš poreznik“ na teritoriji Republike Srbije, gde poreski obveznici u neposrednoj komunikacija s poreskim službenicima dobijaju tražene informacije, štampani edukativni materijal, brošure i flajere, koji na lak i razumljiv način obrađuje razne teme iz poreske materije. Organizujemo edukacije rizičnih poreskih obveznika, zatim aktivno učestvujemo na sastancima sa privrednicima koje organizuju strukovna udruženja, sa Privrednom komorom Srbije kontinuirano održavamo sastanke „Dani otvorenih vrata sa Poreskom upravom“ da bi privrednike blagovremeno upoznali sa najnovijim izmenama i dopunama poreskih zakona.

Sistem verifikacije i podnošenja elektronskih prijava podešen je tako da je eliminisan svaki rizik da prijava bude pogrešno podneta

Koliko kompanije koriste posebne savetodavne usluge koje ste uveli?

– Poreska uprava intezivno sarađuje sa poslovnom i stručnom zajednicom nastojeći da međusobnim dijalogom dođe do najboljih sistemskih rešenja, koja će biti primenljiva u praksi u interesu svih učesnika.

U prethodnom periodu imali smo značajne sastanke sa predstavnicima Američke privredne komore u Srbiji, Francusko-srpske komore i Komore italijansko- srpskih privrednika, zatim sa predstavnicima Saveta stranih investitora, Asocijacije menadžera Srbije, Udruženja „Konfindustrija Srbija‟, a jednom mesečno redovno imamo sastanke sa predstavnicima Privredne komore Srbije.

Kojim tempom se digitalizuju usluge Uprave i koje su funkcije sada na raspolaganju korisnicima? 

– Uvođenjem i razvojem elektronskih servisa kroz primenu najsavremenijih informatičkih rešenja značajno su unapređeni procesi administriranja poreza. Od početka prošle godine potpuno je zaokružen proces prelaska iz tzv. papirne u elektronsku sferu poslovanja. Sve poreske prijave su elektronske, a to znači da se mogu podneti brzo, lako i jednostavno.

Da li program transformacije podrazumeva zapošljavanje novog kadra?

– U poreskoj administraciji 2005. godine bilo je 10.092 zaposlena, a danas nas ima oko 4.800. U naredne dve godine očekujemo odlazak u penziju 1.058 zaposlenih. To upućuje na zaključak da je neminovan prijem novih zaposlenih, novih kadrova.

Koliko nov pristup zasnovan na analizi rizičnosti obveznika doprinosi boljoj disciplini, odnosno razvoju dobrovoljnog poštovanja propisa?

– Jedan od glavnih ciljeva i opredeljenje Poreske uprave, kao moderne poreske administracije, jeste kreiranje ambijenta u kome svaki poreski obveznik dobrovoljno i bez suvišnih troškova ispunjava svoje poreske obaveze. U skladu sa tim, pre tri godine formirano je Odeljenje za strateške rizike kao posebna organizaciona jedinica.

Planovi poštovanja poreskih propisa proizlaze iz strateških opredeljenja Poreske uprave, kao što su bolja saradnja sa poreskim obveznicima, zaštita njihovih prava, jačanje poverenja i garancije integriteta i profesionalnosti Poreske uprave. Rizici prepoznati planom poštovanja tretiraju se u Poreskoj upravi na dva načina. Prvi način obuhvata široku lepezu usluga, pomoći i edukacije poreskim obveznicima koji žele da poštuju propise.

Drugi način podrazumeva represivne mere, odnosno kontrolu, eventualno kažnjavanje i prinudnu naplatu, što se odnosi na obveznike koji ne žele da poštuju poreske propise.

Šta su naredni koraci u transformaciji Uprave?

– Sledeći korak koji nas očekuje je modernizacija Poreske uprave kroz aktiviranje kreditne linije Svetske banke. Cilj nam je da napravimo modernu poresku administraciju koja će efikasno administrirati i naplaćivati javne prihode, sa modernim, razumljivim i efikasnim alatima i blagovremenim informacijama za poreske obveznike.