Srbija je 17. maja potpisala Konvenciju Saveta Evrope o integrisanom pristupu bezbednosti, zaštiti i uslugama na fudbalskim utakmicama i drugim sportskim manifestacijama. Konvenciju je do sada, zaključno sa Srbijom, potpisalo 36 od ukupno 47 članica SE, a ratifikacija dokumenta završena je u 20 zemalja.
Konvencija je otvorena za potpisivanje u julu 2016. godine, i ona bi, kada je usvoje sve članice, trebalo da zameni Evropsku konvenciju o nasilju gledalaca i nedoličnom ponašanju na sportskim priredbama, posebno na fudbalskim utakmicama, iz 1985. godine.
Dokument je 17. maja u Strazburu potpisala ambasadorka Srbije u SE Aleksandra Đurović, u prisustvu zamenika generalnog sekretara saveta Bjerna Bergea, saopštio je Savet Evrope.
Svrha konvencije je da obezbedi da fudbal i druge sportske manifestacije pruže bezbedno i sigurno okruženje i atmosferu dobrodošlice za sve pojedince kroz integrisani pristup bezbednosti, zaštiti i uslugama na sportskim priredbama, i to putem saradnje svih subjekata koji u tome učestvuju.
Kako bi se to obezbedilo, države potpisnice se konvencijom obavezuju da ohrabre sve javne ustanove i privatne aktere, među koje spadaju lokalne vlasti, policija, fudbalski klubovi, sportski savezi i navijači, da sarađuju u organizaciji i realizaciji fudbalskih utakmica.
Zemlje potpisnice dokumenta treba da obezbede i da stadionska infrastruktura odgovara nacionalnim i međunarodnim standardima i regulativi, u cilju efikasnog upravljanja publikom, kao i da pripreme planove za hitne i vanredne situacije i testiraju ih kroz redovne jedničke vežbe.
Potpisnici dokumenta se obavezuju i da će obezbediti da gledaoci tokom sportskih priredbi imaju osećaj da su dobrodošli i da se sa njima dobro postupa, što uključuje i da stadioni postanu pristupačniji deci, starijim osobama i ljudima sa invaliditetom, kao i unapređenje sanitarnih prostorija i objekata za osveženje.
Konvencija predviđa i niz mera za sprečavanje i kažnjavanje nasilja i nedoličnog ponašanja, kao što su zabrana ulaska na stadion, sankcije u zemlji u kojoj se nasilje desilo ili u onoj iz koje nasilnici dolaze, pa i zabranu putovanja u inostranstvo na fudbalske utakmice.
Dokument predviđa mere zasnovane na najvišim evropskim standardima bezbednosti, zaštite i pružanja usluga.
Konvencijom se osniva i Odbor za bezbednosti i zaštitu na sportskim priredbama koji će pratiti ispunjavanje odredbi njenih i u tome pružati tehničku i savetodavnu pomoć.
To telo trebalo bi da okupi nacionalne delegacije koje bi činili predstavnici vladinih agencija, po mogućnosti odgovornih za bezbednost i zaštitu u sportu, te predstavnici nacionalnih fudbalskih asocijacija i eventualno i članovi sportskih organizacija.
Konvencija o nasilju gledalaca i nedoličnom ponašanju na sportskim priredbama, posebno na fudbalskim utakmicama usvojena je 1985. godine posle tragedije na briselskom stadionu Hejsel, koja je do danas ostala simbol navijačkog nasilja.
Tada su na utakmici između britanskog Liverpula i italijanskog Juventusa engleski navijači napali italijanske, a u opštem metežu srušio se deo stadionskog potpornog zida i tom prilikom poginulo je 39 italijanskih navijača, a više od 600 je povređeno.
Posle te nesreće osnovan i je ekspertski komitet čiji je zadatak bio da, u saradnji sa Fifa, Uefa, profesionalnim fudbalskim asocijacijama, Interpolom i institucijama EU analizira bezbednosnu situaciju i mere koje se preduzimaju pre i posle svih većih međunarodnih fudbalskih takmičenja.
Izvor: euractiv.rs, Foto: pixbay