“Prva velika konferencija o solarnoj energiji u Srbiji” održana je u Beogradu 14. aprila u organizaciji portala Balkan Green Energy News. Preko 30 vodećih energetskih stručnjaka, predstavnika investitora, privrede i institucija iz zemlje i inostranstva razgovaralo je o jednoj od trenutno najaktuelnijih tema u Srbiji – kako novi set energetskih zakona može doprineti većem korišćenju solarne energije u Srbiji i pogurati razvoj slobodnog tržišta električne energije.
Otvarajući Prvu veliku konferenciju o solarnoj energiji u Srbiji ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović izrazila je uverenje da će Predlog zakona o obnovljivim izvorima energije biti veliki korak napred. Mihajlović je dodala da će država nastaviti da sarađuje s investitorima i međunarodnim organizacijama i finansijskim institucijama na izradi podzakonskih akata.
“Solarne elektrane će s hidroelektranama biti glavni pokretač energetske tranzicije i dekarbonizacije u Srbiji, s ciljem da se udeo obnovljivih izvora u proizvodnji električne energije do 2040. podigne na 40 odsto”, izjavila je potpredsednica vlade i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović.
Propisi će biti gotovi za nekoliko meseci, kazala je. Po rečima potpredsednice vlade Srbije, domaćoj energetici predstoji investicioni ciklus od 12 milijardi evra.
Zakon o obnovljivim izvorima energije, kao i izmene Zakona o energetici, koji unose velike novine u razvoju obnovljivih izvora, a posebno solarne energije u Srbiji, na dnevnom redu su u Narodnoj skupštini, i uz nekoliko manjih izmena kroz amandmane trebalo bi da budu usvojeni.
U Srbiji se trenutno razvijaju projekti za gradnju solarnih elektrana snage 400 megavata (MW), a prve odvojene aukcije za solar i vetar trebalo bi da se održe do kraja godine. Prioritet u korišćenju solarne energije biće instaliranje solarnih panela na krovovima domaćinstava, firmi i javnih objekata, kao i na napuštenim rudarskim kopovima, najavljeno je na panelu “Velike solarne elektrane u Srbiji – mali korak za čovečanstvo, veliki korak za energetsku tranziciju Srbije” u okviru Prve velike konferencije o solarnoj energiji u Srbiji.
“Uradićemo sve da se do kraja godine održe prve aukcije. Državi je stalo da ima što više učesnika i da dobije dobru konkurenciju kako bi i cene bile što niže odnosno subvencije države što manje”, izjavila je Jovanka Atanacković, državna sekretarka Ministarstva rudarstva i energetike, i dodala da će aukcije za vetar i solar biti razdvojene.
Kada je reč o kvotama za aukcije, Atanacković je rekla da će za tu odluku biti važno to što bi Srbija do 2050. trebalo da zameni termoelektrane na ugalj snage 4,4 GW, a za to je potrebno 8-10 GW iz obnovljvivih izvora.
Maja Turković, direktorka kompanije CWP za Srbiju, izjavila je da je u poslednjih mesec dana već zabeležena velika aktivnost u industriji i da u narednih deset godina zemlja “može i mora” da izgradi jedan gigavat solarnih kapaciteta za proizvodnju struje.
“Investitori će se u početku nadmetati na aukcijama za tržišne premije za deo svojih solarnih elektrana, dok će deo struje plasirati na otvoreno tržište. Vremenom će ceo kapacitet preći na slobodno tržište i proizvođači solarne energije će biti najveći generatori likvidnosti tržišta električne energije”, kazala je Turković.
Direktor kompanije Energize Vladimir Popović istakao je da će i građani i privreda izgradnjom vlastitih solarnih postrojenja dobiti uštede. To za firme takođe znači tehnički napredak i smanjivanje proizvodnih troškova, dodao je. Energize nudi besplatne savete, pa čak i besplatnu izradu studija izvodljivosti.
U Srbiji se s najavom novog zakona događa revolucija u očekivanjima ulaganja u energiju iz obnovljivih izvora, naveo je direktor Sekretarijata Energetske zajednice Janez Kopač. On je napomenuo da je ceo razvijeni svet okrenut zelenoj energiji i da je nagli rast omogućen padom cena tehnologije.
Zsuzsanna Hargitai, regionalna direktorka za Zapadni Balkan u Evropskoj banci za obnovu i razvoj, naglasila je da ta međunarodna finansijska institucija više ne može ni da prebroji zainteresovane koji žele da investiraju u fotonaponska postrojenja i solarne termalne sisteme za daljinsko grejanje u Srbiji. EBRD je spreman da podrži takve projekte, uključujući sektor domaćinstava, i da poveća raspoloživa sredstva, navela je.
Banka će učestvovati u hitnom prebacivanju sistema daljinskog grejanja sa uglja na gas u Kragujevcu, a neki vid obnovljivih izvora može da se ukombinuje kasnije, kaže Hargitai.
Fotonaponska tehnologija je već konkurentna u odnosu na sve konvencionalne izvore električne energije, a najkasnije 2030. postaće najjeftinija, tvrdi Benedikt Ortmann iz organizacije SolarPower Europe i nemačke kompanije BayWa r.e. On je naveo da je osunčanost u Srbiji odlična.
Izvor: balkangreenenergynews.com