Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da Srbija planira da nastavi da radi na povezivanju sa susedima u sektoru gasa, prenosne električne energije i transporta nafte, što je uslov veće energetske sigurnosti i daljeg napretka u oblasti energetike.
Đedović Handanović je na Ministarskom sastanku Grupe na visokom nivou o energetskoj povezanosti Centralne i Jugoistočne Evrope (CESEC), koji je održan u Atini, istakla da je energetska sigurnost Zapadnog Balkana ujedno i energetska bezbednost Evrope, navodi se na sajtu vlade.
Prema njenim rečima, to je istovremeno i glavna tema za bolje povezivanje kako bismo imali veću sigurnost snabdevanja kroz energetsku infrastrukturu, ali i kroz transformaciju sektora električne energije, koji je prioritet u energetskoj tranziciji.
Kada je reč o Srbiji, ministarka je navela da je tema razgovora bila i izgradnja reverzibilnih hidroelektrana, pre svega RHE Bistrica.
Kako je dodala, namera je da se sa Rumunijom dodatno pojača povezanost, imajući u vidu da je u planu proširenje kapaciteta hidroelektrana na Đerdapu, a u perspektivi i gradnja nove reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3.
“Regionalno povezivanje nam je važno i kako bismo izgrađene nove kapacitete iz OIE mogli lakše i brže da integrišemo na mrežu”, rekla je ministarka.
Đedović Handanović je istakla da će posle gasne interkonekcije Srbija–Bugarska, naša zemlja raditi na povezivanju i sa Severnom Makedonijom i Rumunijom, što će doneti dodatne izvore gasa u slučaju potrebe, dok je u naftnom sektoru prioritet gradnja novog naftovoda između Srbije i Mađarske.
Ona je prenela da se razgovaralo i o vodoniku kao energentu budućnosti, za koji se Srbija priprema kroz donošenje neophodne regulative za razvoj vodonika, kao i kroz razgovore o mogućnostima za proizvodnju ovog energenta u našem industrijskom sektoru.
Prema njenim rečima, Srbija je prepoznata kao lider u zelenoj energetskoj tranziciji u okviru Energetske zajednice zbog napretka koji je ostvaren u prethodnih godinu dana u oblasti dekarbonizacije i reformama sprovedenim u energetskom sektoru.
S druge strane, kada je reč o CESEC sastanku u Atini, osnovne teme razgovora odnosile su se na procenu uspešne implementacije prioritetnih infrastrukturnih projekata, politika i akcija integracije tržišta. Ponovo su potvrđeni prioriteti za budućnost, sa fokusom na proširenje saradnje na obnovljive izvore energije i integraciju obnovljivih i niskougljeničnih gasova, posebno vodonika i biometana.
Usvojen je i nacrt ministarskih zaključaka i dva Akciona plana (Akcioni plan za električnu energiju i Akcioni plan za gas).
Takođe, Grčka i Bugarska potpisale su memorandum o proširenju energetske saradnje, obuhvatajući električnu energiju, prirodni gas, obnovljive izvore energije i vodonik.
Ministri su razgovarali o dostignućima CESEC-a u integraciji tržišta električne energije i interkonekcijama, kao io izazovima sa kojima se suočava zbog rata u Ukrajini i zavisnosti od ruskog gasa.
Buduća vizija za vodonik i infrastrukturu za obnovljiva goriva u regionu zacrtana je kroz CESEC akcioni plan o gasovima.
Sastanak je ponovo potvrdio posvećenost CESEC-a tranziciji regiona ka neutralnosti ugljenika i postizanju ciljeva energetske i klimatske politike.
Evropska komesrka za energetiku Kadri Simson podsetila je na važne energetske infrastrukture koje su završene poslednjih godina, napominjući, između ostalog, terminal tečnog prirodnog gasa u Aleksandrupolisu koji će dodatno ojačati, kako je rekla, pristup zemalja regiona na međunarodna tržišta.
Glavni prioriteti koje je predstavila komesarka EU su ubrzanje razvoja obnovljivih izvora energije, izgradnja novih mreža i integracija tržišta u cilju diversifikacije izvora i povećanja sigurnosti snabdevanja.
CESEC radnu grupu na visokom nivou osnovale su Austrija, Bugarska, Hrvatska, Grčka, Mađarska, Italija, Rumunija, Slovačka i Slovenija i EU u februaru 2015. Slovačka više nije članica CESEC-a od 2021. godine.
Kasnije im se pridružilo osam država: Ukrajina, Republika Moldavija, Srbija, Severna Makedonija, Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo (u skladu sa Rezolucijom SBUN 1244 i Mišljenjem MSP o proglašenju nezavisnosti Kosova) i Crna Gora.