Reći “ne znam puno o ovome, ali želim da naučim” predstavlja pola uspeha u naučnim projektima i idejama. Otvorenost za nove ideje i sasvim različite pristupe, izlazak iz sigurnih i poznatih okvira je ono što donosi inovacije u nauci
Kada sam po završetku Medicinskog fakulteta, smer farmacija, započela doktorske studije na Tehnološkom fakultetu, gde sam se i zaposlila na Katedri za farmaceutsko inženjerstvo, vrlo često sam bila suočena sa komentarima da kao farmaceut ne pripadam inženjerstvu. Svakako, to nije prijalo, ali vrlo brzo je postalo moj vetar u leđa i ogromna prednost. Najpre sam naučila da prevaziđem takve situacije i iskoristim ih za lični razvoj, a takođe to se ispostavilo i kao profesionalna prednost. Naime, time što sam zakoračila u novu oblast, morala sam jako brzo da učim i usvajam nove stvari, što mi je pomoglo da sve naučne probleme posmatram iz najmanje dve različite perspektive. Takođe, vrlo brzo sam savladala strah od nepoznatog i postala hrabrija da idem dalje u neku novu sferu.
Mogu da kažem da su mi na naučnom putu najviše pomogla internacionalna iskustva i povezivanje sa međunarodnim timovima, koji imaju drugačije pristupe i drugačiju ekspertizu. Zatvaranje u sigurno okruženje i rad samo sa onim što poznajemo sigurno neće dovesti do inovacija, ali je po mom mišljenju, nažalost veoma zastupljeno u akademskim krugovima. Iskorak u nepoznatu oblast može biti zastrašujuć, jer tu ne vladate znanjem i čini da se osećate nesigurnim. Međutim, nakon nekog vremena, kad osetite da ste upravo proširili svoje veštine, svoju oblast istraživanja i slično, onda je to sjajno ohrabrenje i želite da nastavite taj personalni i profesionalni razvoj.
Još jedna stvar za koju smatram da je bila ključna u mom razvoju je tim. Naime, nakon odbrane doktorata, koleginica i ja smo oformile tim koji je imao drugačije principe funkcionisanja u odnosu na tradicionalne timove. Ovaj pristup kojim se rukovodim podrazumeva da se mladim ljudima u nauci daje prostor za kreativnost, slobodu i nove ideje. To je ono što je meni bilo potrebno i rezultiralo da postanem nezavisna u svojim istraživanjima veoma brzo.
Ponosna sam na naš rad u oblasti mikroalgi gde smo uspeli da sastavimo ekpertize naučnika iz oblasti farmacije i zelenih tehnologija, mikroalgalne biotehnologije, inženjerstva u oblasti prečišćavanja otpadnih voda i organske hemije
Kada sam započela saradnju sa naučnicima iz Portugala, koji su eksperti u oblasti mikroalgi, o mikroalgama sam znala jako malo. Isto tako, oni nisu imali znanja o mojoj oblasti, zelenim rastvaračima i ekstrakcijama. Iako su postojale ogromne razlike u godinama iskustva između njih i mene, jednostavno smo seli zajedno i svi izneli svoje ideje ravnopravno. Reći “ne znam puno o ovome, ali želim da naučim” predstavlja pola uspeha u naučnim projektima i idejama. Otvorenost za nove ideje i sasvim različite pristupe, izlazak iz sigurnih i poznatih okvira je ono što donosi inovacije u nauci. I upravo zato sam ponosna na naš rad u oblasti mikroalgi gde smo uspeli da sastavimo ekpertize naučnika iz oblasti farmacije i zelenih tehnologija, mikroalgalne biotehnologije, inženjerstva u oblasti prečišćavanja otpadnih voda i organske hemije. To me je jako motivisalo i ohrabrilo, pa sada sa lakoćom i ogromnim entuzijazmom ulazim u nove projekte.
Takođe, verujem da je u zajedničkim nastupima i akcijama i ključ odgovora na globalne izazove sa kojima se trenutno suočavamo. Istina je da naučnici imaju veliku odgovornost da ponude rešenja. Međutim, za rešavanje tih globalnih izazova samo naučne reakcije nisu dovoljne. Potrebno je šire učešće, napor i usklađivanje akcija svih grupa, vlada, donosioca politika, generalne populacije. Međusobno razumevanje i poštovanje svih učesnika i mogućnost da se čuje svačiji glas prilikom donošenja odluka deluje kao ključ uspeha i nadam se da ćemo kao društvo to unaprediti.