Posle dve decenije bezplodnih pretpristupnih aktivnosti Evropska unija gubi kredibilitet kod građana država tzv. Zapadnog Balkana. Stoga je potrebno pronaći rešenja koja daju konkretan sadržaj politici proširenja. Francusko -nemački ekspertski izveštaj podržan od ministara za evropske integracije iz septembra ove godine, može predstavljati dobar korak u tom pravcu
Ponekad sebi postavim pitanje može li se biti srpski patriota a ne voleti Francusku, Francuski patriota a biti protiv Srba? Posebna veza između dve države i naroda, rađala se još u prvoj polovini XIX veka. Po obnavljanju državnosti Srbija je svoje pitomce slala na francuske Univerzitete. Time je dobila nacionalnu elitu koja će početkom XX stvoriti jednu od najnaprednijih, demokratskih država u Evropi. Zajedno u rovovima u Velikom ratu, srpski i francuski vojnici iako su govorili različitim jezicima, brzo su uspostavili odnos bratstva i solidarnosti. Na hiljade srpske dece spasene od ratnog vihora, školovalo se u francuskim osnovnim i srednjim školama. Tokom drugog svetskog rata, vođa jednog od dva pokreta otpora u okupiranoj Kraljevini Jugoslaviji general Dragoljub Mihajlovića, imao je blisku vezu sa organizacijom Slobodan Francuska generala Šarla De Gola. U posleratnom periodu, pripadnici Srpske zajednice davali su doprinos razvoju francuske ekonomije. Srpski umetnici stvarali su u Francuskoj ili uz njen podsticaj i podršku.
Danas Francusku i Srbiju vežu novi politički izazovi. Pre svega Srbija želi da se pridruži Francuskoj u okrilju Evropske unije. Posle dve decenije bezplodnih pretpristupnih aktivnosti Evropska unija gubi kredibilitet kod građana država tzv. Zapadnog Balkana. Stoga je potrebno pronaći rešenja koja daju konkretan sadržaj politici proširenja. Francusko -nemački ekspertski izveštaj podržan od ministara za evropske integracije iz septembra ove godine, može predstavljati dobar korak u tom pravcu. Treba imati u vidu da Unija, obzirom na poteškoće u funkcionisanju njenog institucionalnog sistema, nije u stanju da odjednom primi veći broj novih članica.
Iz istorijskih i političkih razloga, Srbija je za Francusku ključni partner na prostoru bivše Jugoslavije
Pored toga države kandidati su na različitim stadijumima evropskih integracija i ekonomskog razvoja. Stoga bi francusko-nemačka ideja o primeni načela regate bila adekvatan odgovor. Smatram da bi Srbija i Crna Gora kao zemlje koje su njaviše odmakle u pregovorima, trebale da budu primljene u članstvo do 2030. godine. Time bi Evropska unija poslala jasan signal da njena pretpristupna politika ima smisla. U međuvremenu potrebno je omogućiti ovim dvema državama, ali i drugim kandidatima da fazno ulaze u programe Evropske unije i primaju jednaka sredstva iz pretpristupnih fondova kao i države članice.
Francusko -nemački plan za rešavanje kosovskog pitanja, gledano iz srpskog ugla sadrži dva kompromisna i nekoliko teških rešenja. Kao prvo Srpskoj zajednici na Kosovu uspostavljanjem Zajednice srpskih opština, nudi se delimično ostvarivanje Briselskog sporazuma iz 2013. godine. Na žalost ovlašćenja i nadležnosti ZSO predviđena izvornim tekstom sporazuma, dovode se u pitanje. Srbija u narednom periodu neće biti u obavezi da formalno prizna nezavisnost Kosova. Zauzvrat , priznaće kosovske dokumente (pasoše, lične karte, pečate), pristaće da prilikom međunarodnih skupova Kosovo nastupa bez bez zvezdice koja naznačava da je reč o teritoriji pod zaštitom UN-a i dozvoliće Kosovu da se učlanjuje u međunarodne organizacije. Ovi zahtevi umnogome će uzdrmati osnove srpske spoljne politike.
By Slobodan Zečević Ph.D.