U Solunu možda jeste dinar bio somun, ali do Soluna je sto somuna (kako kaže stara srpska poslovica). U smislu članstva
Vučić je, u nedostaku pouzdanijih iz Srbije, i dalje kredibilni partner EU, pokazao je neformalni sastanak ovog avgusta u Atini predstavnika EU s predstavnicima zemalja Zapadnog Balkana, Ukrajine i Moldavije. Srpski predsednik je potpisao Deklaraciju u kojoj se podržava teritorijalni integritet Ukrajine, od Rusije se ogradio dovoljno eufemistički (osuda zločina, bez uvođenja sankcija) i indirektno kroz susret sa Zelenskim.
Vučićev prozapadni stav u Atini kompenzuje se propagandom u Srbiji gde se prorusko javno mnenje zasipa nastupima kadrova iz vremena Slobodana Miloševića.
U atinskoj Deklaraciji se ističe podrška Zapadnom Balkanu u naporima za priključenje EU, ali nema razloga za optimizam jer se podrška u istim naporima daje i Ukrajini i Moldaviji, što sugeriše neku vtstu deprimirajućeg „paketa“.
Tek je sve još depresivnije jer Deklaracija iz Atine dolazi dve decenije nakon famoznog Samita EU u Solunu kad je zemljama takozvanog Zapadnog Balkana takođe obećana evropska perspektiva.
Na kraju je ispalo da je Samit u Solunu bio samo skup ohrabrenja za Hrvatsku koja je jedina iz „paketa“ Zapadnog Balkana ušla od tada u EU. Plenković je sad u Atini sigurno tu više bio kao lider iz EU, nego lider iz Regiona.
Suštinu odnosa EU i Zapadnog Balkana od Solunskog samita 2003. godine možda je najbolje opisao Karl Bilt – „To obećanje će biti onoliko teško održati, koliko je bilo važno dati ga
U Solunu možda jeste dinar bio somun, ali do Soluna je sto somuna (kako kaže stara srpska poslovica). U smislu članstva. Tada je popularna bila i fraza o regionalnoj „regati“ koju će ka EU predvoditi Hrvatska, da bi se hrvatski zvaničnici ekspresno ograđivali od takvih metafora (pokazaće se s pravom), naglašavajući da svako treba da napreduje prema sopstvenim zaslugama.
Šta deluje nadrealnije: Iz sadašnje perspektive činjenica da je premijer Srbije te 2003. bio Zoran Živković, ili iz perspektive solunskog samita mogućnost da će Aleksandar Vučić za dvadeset godina biti predsednik Srbije i to u drugom mandatu? Zoran Živković je tada pokazao veliki entuzijazam kao zastupnik stava „kota 2007“ (članstvo Srbije u EU). Ej, članstvo 2007!!! Možemo li zamisliti sad taj stepen naivnosti? Predstavljen je Živković u Solunu kao borac protiv Miloševića i borac protiv kriminala. Što je bila reklama kakvu danas personalno Srbija nema. Zemlja je bila u teškom stanju nakon ubistva Đinđića čiji je politički kapital koristio u Solunu Živković. Ne treba zaboraviti ni da je Milo Đukanović u Solunu govorio o evropskom konsenzusu Srbije i Crne Gore kao što su to uradile Slovenija i Estonija.
Bila je to atmosfera evropskog idealizma, možda i vreme evropske nevinosti. Daleko od Bregzita, migrantske krize, ili rata u Ukrajini. Ustav za Evropu, kako ga je nazvao njegov tvorac, bivši predsednik Francuske – Žiskar d’ Esten (pokrovitelj ulaska Grčke u EU), koji je usvojen u Solunu, trebalo je da napravi okvir za funkcionalnu zajednicu. Tada 77- godišnji evropski konstitucionalista se ponadao da će EU u punom kapacitetu da profunkcioniše za dvadeset godina. Dakle danas. Kad Makron, apsurdno, traži reformu EU.
Suštinu odnosa EU i Zapadnog Balkana od Solunskog samita 2003. godine možda je najbolje opisao švedski diplomata i stručnjak za region Karl Bilt – „To obećanje će biti onoliko teško održati, koliko je bilo važno dati ga”.