Saobraćajne veze, prvenstveno transportne i logističke, spadaju u ključne prednosti Srbije imajući u vidu njenu stratešku poziciju na Koridoru 10, a da bi one bile iskorišćene u punom kapacitetu, trebalo bi uložiti dodatne napore u izgradnju infrastrukture
Budućnost logistike i transporta počiva na daljoj digitalizaciji, automatizaciji i optimizaciji procesa, većoj primeni robota i veštačke inteligencije, korišćenju dronova i masovnijoj upotrebi električnih dostavnih vozila, uključujući i teške kamione
U mirnim vremenima lako je živeti i raditi, izazov su ona turbulentna, koja zahtevaju neprekidno prilagođavanje. U njima dugoročna rešenja, koja se nisu menjala decenijama, malo vrede, posebno u oblastima života i poslovanja na koja u velikoj meri utiču geopolitička zbivanja. U to svakako spadaju transport i logistika…
Najpre je pandemija, brojnim i različitim ograničenjima, ali i velikim brojem zaraženih virusom kovid-19, destabilizovala kretanje ljudi i roba i ugrozila lance snabdevanja, ali ih srećom nije pokidala. Iako je to delovalo nemoguće, odmah po završetku pandemije, sektor transporta i logistike se našao pred još većim izazovima – ratom u Ukrajini, energetskom krizom, inflacijom, nedostatkom vozača – od kojih niko nije bio zaštićen, pa ni Srbija.
Transportna zajednica povezuje EU i naš region
Da Srbija samo saradnjom sa evropskim zemljama i razmenom iskustava može da prevaziđe globalnu krizu i nađe pravi put, ukazuje odluka da se u Beogradu otvori sedište Stalnog sekreterijata Transportne zajednice, međunarodne organizacije osnovane sa ciljem razvoja saobraćajne mreže između EU i zemalja Jugoistočne Evrope. Članovi Transportne zajednice su Evropska unija i šest zemalja Zapadnog Balkana – Albanija, Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija, Kosovo, Crna Gora i Srbija, a njena svrha jeste da se pravila, principi i politike EU za transportno tržište prošire na stranke zapadnog Balkana kroz pravno obavezujući okvir. Ugovor se primenjuje u području drumskog, železničkog, unutrašnjeg vodnog i pomorskog saobraćaja, a usvajanjem ugovora o osnivanju Srbija se obavezala da svoje zakonodavstvo u ovim oblastima uskladi sa propisima EU. Srbija pridaje veliki značaj svim projektima koje radi u partnerstvu sa ovom međunarodnom organizacijom, pa se tako razgovaralo o projektu Slovenije, Srbije, Hrvatske, Austrije i, verovatno, Italije o uveđenju voza koji bi povezao Beograd, Zagreb i Ljubljanu sa Bečom i severnom Italijom, ali i o uključivanju Severne Makedonije, Grčke i Turske u regionalne infrastrukturne projekte kada bude izgrađena brza pruga Beograd – Niš.
Srbija treba da iskoristi svoj geografski položaj
Da bi Srbija iskoristila svoju stratešku poziciju u regionu, koju ima zahvaljujući svom geografskom položaju, neophodno je završiti mnoge infrastrukturne radove, započete puteve i autoputeve, železničku prugu do Mađarske, doneti efikasnije carinske procedure, ubrzati digitalizaciju i sprovesti brojne druge mere koje će doprineti bržem transportu roba. Nova ulaganja bi, između ostalog, mogla da obezbede neuporedivo efikasniji tranzit robe iz Kine ka Evropi, kao i bolje pozicioniranje Srbije na evropskoj mapi.
Izgradnja putne i železničke infrastrukture ključni za dodatno jačanje ekonomija i konkurentnosti čitavog regiona
Izgradnja brze pruge Beograd – Niš samo je deo velikih ulaganja u železničku infrastrukturu koja je više nego potrebna. Trenutno se učešće robnog prevoza železnicom kreće oko 18 odsto u ukupnom kargo transportu, što je ispod očekivanog nivoa, ali je u skladu sa trenutnim stanjem železničke infrastrukture, koja je u proseku veoma loša, malom propustljivošću domaćih pruga. Prema očekivanjima eksperata za transport, narednih pet godina bi železnica mogla da dostigne 25 odsto učešća, a u narednih 10 godina 35 odsto u prevozu tereta. Tome bi izvesno doprinela ekspanzija „suvih luka“, koje se grade na raskršćima važnih pruga i puteva.
Potrebne su nam nove pruge i modernije luke
Jedan od strateških planova Vlade Srbije je da Dunav i Savu poveže sa železničkim i drumskim koridorom 10. S obzirom na to da problemi u rečnom i lučkom transportu nisu rešavani godinama, procenjuje se da u vodnu infrastrukturu treba da se uloži najmanje 500 miliona evra, ali je izvesno da će izgradnja nove luke u Beogradu, ulaganja u novosadsku luku i pojačani kapaciteti u lukama Prahovo, Bogojevo i Smederevo promeniti postojeću sliku.
Unapređenje železničke infrastrukture će nesumnjivo doneti do sve većeg oslanjanja na železnički transport, posebno ako to bude pratio ulazak privatnih operatera i dodatno ulaganje u intermodalne terminale. To bi dovelo do prebacivanje velike količine robe sa kamiona na voz i razvoj kombinovanog transporta, kombinovanje drumskog i železničkog, koji se smatra budućnošću.
Dodatni razlog za prelazak sa drumskog na železnički transport počiva na činjenici da četvrtina emisije gasova sa efektom staklene bašte u Evropskoj uniji dolazi od transporta i da je zagađenje izuzetno veliki problem i zemalja Zapadnog Balkana.
Osim održivog poslovanja i smanjenja emisije CO2, budućnost logistike i transporta čine dalja digitalizacija, automatizacija i optimizacija procesa, veća primena robota i veštačke inteligencije, korišćenje dronova i masovnija upotreba električnih dostavnih vozila, uključujući i teške kamione. Da to nije daleka budućnost i plod mašte može da se vidi na američkim međudržavnim auto-putevima gde krstare kamioni kojima upravlja veštačka inteligencija.
Evropa za sada pokušava da uhvati korak, a kad njima to pođe za rukom, eto pametnih, autonomnih kamiona i kod nas.