Mapa sajta

Tanja Miščević, ministarka za evropske integracije

Iskoristiti novi momentum za proširenje Unije

Spremni smo da počnemo da finaliziramo naše pristupanje EU, sa potpunom usmerenošću na rezultate reformi koji su suština tog procesa

Godinama unazad stavovi građana Srbije prema Evropskoj uniji prolaze kroz različite faze, od oduševljenog prihvatanja do odbijanja članstva u ovom savezu evropskih nacija. Prema jednom skorom istraživanju koje je sproveo Demostat, broj onih koji podržavaju članstvo u EU izjednačen je sa brojem onih koji ga odbijaju. U takvom okolnostima jedna izjava  Tanje Miščević, ministarke za evropske integracije koja je u javnosti shvaćena kao najava da bi Srbija mogla biti spremna za ulazak u Evropsku uniju 2025.godine, ustalasala je medije. U intervjuu za CORD Miščević pojašnjava korake koje Vlada Srbije namerava da sprovede i osvrće se na spekulacije u diplomatskim krugovima o otvaranju novog prozora za članstvo u EU uporedo sa pripremama za otvaranje procesa pomoći Ukrajini po okončanju rata

Nedavno ste izašli sa veoma optimističnom opservacijom da bi Srbija do 2025 mogla da uđe u EU. Da li to znači da bi Srbija mogla dotle da ispuni sve uslove aquis ili da postoji i volja EU da sistematski posveti proširenju Unije, za šta prethodnih godina nije postojalo značajnije raspoloženje?

Ja sam predstavila ono na čemu sada radimo, a to je izrada novog Programa usklađivanja sa pravom EU – trenutno radimo njegovu reviziju i tu nam je kao godina naše spremnosti da sistemska pravila, koja smo i do sada radili ali koja su se u međuvremenu promenila i inovirala, plus ona koja još uvek nismo usaglasili, definisana kao 2025. To nije godina našeg članstva,  nikada je nisam ni kalkulisala jer ona ne zavisi od nas, već je to godina za koju su naše institucije, posle iskustva od dve decenije, ocenile da je moguće da budemo spremni za članstvo.

Da li ste u razgovoru sa zamenikom pomoćnika američkog državnog sekretara Gabrijelom Eskobarom, članovima Predstavničkog doma Kongresa, Tomasom Kinom i Robertom Aderholtom i drugim sagovornicima iz SAD, kada se dali ovu izjavu dobili nekakve naznake da je moguć ovakav razvoj situacije?

SAD snažno podržavaju naš proces evropskih integracija i pomažu nam da dostignemo standarde, posebno u oblasti vladavine prava, razvoju demokratskih institucija i razvoju poslovnog okruženja. Ali one nisu članica EU i temu našeg članstva i eventualnog datuma nismo ni otvarali. Svakako smo razgovarali o činjenici da je veoma jasno da postoji novi momentum za proširenje Unije koji Srbija treba da iskoristi.

U izveštaju Tanjuga kaže se da kao jednu od prepreka vidite stalne izmene evropskog zakonodavnog okvira. Sudeći prema izveštajima o napretku u pristupanju to svakako nije bila jedna od glavnih prepreka, već pre svega relativno spor napredak u nekim od najvažnijih poglavlja odnosno posebno Klasteru 1. Koliko se zaista u naredne tri godine može napredovati na tom planu?

Put Srbije ka Evropskoj uniji traje 20 godina i kao što smo se i mi promenili za to vreme, promenila se i Evropska unija. Mi – na način da smo sada spremni i da počnemo da finaliziramo naše pristupanje EU, sa potpunom usmerenošću na rezultate reformi koji su suština tog procesa. Sve propise, sistemske pre svega, koje menjamo i sprovodimo kako bismo se uskladili sa EU, uvodimo na prvom mestu zbog toga što su one dobre za naše građane, ekonomiju i društvo. Ti ključni zakoni kičma su pristupnog procesa i kada zaokružimo taj posao, napredak će biti veoma veliki. Takav slučaj je, recimo, sa propisima u oblasti vladavine prava. Ustavna reforma u oblasti pravosuđa, sa usvajanjem pravosudnih zakona, dodatno utiče na jačanje nezavisnosti sudija i tužilaca, pravne sigurnosti i ekonomske stabilnosti koju tako uređen pravosudni sistem donosi. To jeste direktna korist za sve nas ali i indirektno, vodi i povećanju investicija u srpsku privredu, većem zapošljavanju, višem standardu. Sada je na pravosuđu da pokaže da radi u interesu građana i da bude efikasnije nego što je bilo.

Sa SAD smo razgovarali o činjenici da je veoma jasno da postoji novi momentum za proširenje Unije koji Srbija treba da iskoristi

Sistemsko je pitanje i borba protiv korupcije, a politička volja u Srbiji je jasna i takva da je cilj ove Vlade da usvoji Nacionalnu strategiju za borbu protiv korupcije za period 2023 – 2028, uz jasan plan šta je sve potrebno da bude urađeno. Srbija ima i funkcionalan sistem u oblasti zaštite i unapređenja osnovnih prava, ljudskih i manjinskih prava i sloboda, koji je u velikoj meri u skladu sa pravnim tekovinama EU, međunarodnim i evropskim standardima i najboljim praksama.

Kada je reč o novim zakonima o javnom informisanju i medijima i o elektronskim medijima, oni treba da obezbede povoljno okruženje za slobodu informisanja, protok ideja i mišljenja i ostvarivanje javnog interesa. Neki od konkretnih ciljeva tih novih propisa biće sprovođenje transparentnijeg i pravičnijeg sufinansiranja medijskih sadržaja u javnom interesu, kao i povećanje transparentnosti u vlasništvu i oglašavanju medija i ojačavanje nezavisnosti medijskog regulatora.

Sve ove reforme nisu na početku već predstavljaju nastavak onoga što Srbija radi već dve decenije. Ono što jeste novo je to da ove reforme sada treba da imaju jasne instrumente na osnovu kojih se ocenjuje način na koji se one sprovode.

Mnogi smatraju da ako Zapadni Balkan sada ne iskoristi šansu da u skladu sa interesom Evrope da u svoje članstvo moguće primi Ukrajinu i Moldaviju, nametne i pitanje svog članstva u EU ostati na istorijskoj periferiji. Ima li osnova za ovakve spekulacije?

Srbija je država koja pregovara članstvo i prilično smo odmakli u integraciji sa EU. Postoje brojne oblasti u kojima smo već potpuno usklađeni sa evropskim pravom i praksom. Takođe, čitav reformski proces u oblasti vladavine prava vodili smo na takva način da su ga pohvalile međunarodne institucije, uključujući i Evropsku komisiju i države članice. Zapadni Balkan jednostavno ne sme da bude zapostavljen niti da „ostane na periferiji“ i zbog interesa same EU, jer ovih dana smo svedoci upravo koliko je važna snažna i jedinstvena Evropa.

Kako vi gledate na jačanje veza EU i Srbije i zemalja Zapadnog Balkana van aquis, odnosno kroz povezivanje transportnih puteva, Zelenog dogovora i drugih politika. Da li to vidite kao dugo željeno približavanje, ili ekonomsko povezivanje koje će ostati na političkoj distanci, odnosno bez prihvatanja Zapadnog Balkana kao nove grupe članica EU?

Jačanje veza između EU i Srbije, kao i sa državama Zapadnog Balkana nesumnjivo ima pozitivan uticaj na region i donosi značajne prednosti. To povezivanje odvija na više koloseka, u različitim oblastima, kroz brojne procese, inicijative i instrumente. Jedan od instrumenata kroz koji, uz IPA, EU unapređuje regionalni pristup rešavanju izazova je i Investicioni okvir za Zapadni Balkan, koji finansijski omogućava pripremu i sprovođenje strateški relevantnih projekata u oblasti transporta, energetike, zaštite životne sredine i socijalne infrastrukture.

Finansijski, pravni i politički okvir saradnje na Zapadnom Balkanu i sa EU lakše je razumeti kad dođemo na teren konkretnih primera izgradnje putne mreže, železnice i vodnih puteva.

Čitav ovaj finansijski, pravni i politički okvir saradnje lakše je razumeti kad dođemo na teren konkretnih primera. Najpre, dobar primer jeste rekonstrukcija i izgradnja pruge Beograd – Niš, pruge Niš – Dimitrovgrad i pruge Niš – Brestovac, čime će se povećati nivo bezbednosti pruge, kvalitet, pouzdanost, dostupnost i konkurentnost železničkog transporta, kao i bolja povezanost naše železnice sa Mađarskom, Bugarskom i železnicom Severne Makedonije. Zatim , Izgradnja puta E 80 – Niš – Pločnik, koja predstavlja prvu deonicu planiranog autoputa Niš-Merdare, kojim će se postići bolje regionalno povezivanje, ušteda na vremenu putovanja i operativnim troškovima, povećanje bezbednosti saobraćaja i povoljan uticaj na razvoj privrede u nerazvijenom području. Veliki je i projekat izgradnje gasnog interkonektora Srbija-Bugarska, koji povezuje gasne mreže Srbije i Bugarske i time će omogućiti diversifikaciju izvora energije u Srbiji i regionu Zapadnog Balkana. Za nas, za Srbiju to znači sigurnije i stabilnije snabdevanje iz različitih sistema gasne mreže. Tu je i rad na Transbalkanskom koridoru, na dalekovodnoj interkonekciji Srbije, Bih i CG, kroz koji će biti nadograđena mreža postojećih dalekovoda, čime će prekidi u snabdevanju i gubici na mreži biti svedeni na najmanju moguću meru, a snabdevanje će biti stabilnije i pouzdanije. Došao je na red i z veoma značajan dugo planirani projekat Uklanjanja potopljenih brodova, sekcija Prahovo, Dunav, kojim će biti uklonjeno 21 potopljeno plovilo iz Drugog svetskog rata, proširen plovni put i uklonjena opasnost od neeksplodiranih ubojnih sredstava, čime će biti unapređena plovnost Dunava.

EVROINTEGRACIJE

Zapadni Balkan ne bi trebalo da bude zapostavljen niti da ostane na marginama EU integracija, jer upravo se uveravamo koliko je jaka i ujedinjena Evropa od suštinskog značaja

PROCENE

Nikada nisam kalkulisala godinom našeg članstva jer ona ne zavisi od nas, već je 2025. godina za koju su naše institucije ocenile da je moguće da budemo spremni za članstvo.

POVEZIVANJE

Jačanje veza između EU i Srbije, kao i sa državama Zapadnog Balkana nesumnjivo ima pozitivan uticaj na region i donosi značajne prednosti.

Foto: Tanjug

Više...

Nj.e. Mr. Jozsef Zoltan MAGYAR, ambasador Mađarske u Srbiji

Bezbednost, proširenje, odgovor na demografske izazove…

Nema dvojbe da je idiličan svet mirnog razvoja Evropske unije i njenog usklađenog, tečnog jačanja sa novim članicama, nažalost prošlost. Evropa nikada nije bila...

Danilo Krivokapić, direktor SHARE Fondacije

Ulaznica za svetska digitalna tržišta

Pristupanje zapadnog Balkana jedinstvenom digitalnom tržištu EU, uz prethodno usaglašavanje propisa u ovoj oblasti, moglo bi da donese benefite i Uniji i regionu, i...

Nebojša Bjelotomić, izvršni direktor Inicijative Digitalna Srbija

Privreda i akademija moraju bolje da sarađuju

Privreda uz pomoć države treba da usmerava akademiju da se bavi temama koje su od interesa za privredni rast i razvoj i podsticanje inovacija...

Nikolaos Sliousaregko President of the Management Board of HBA

Nove mogućnosti za ulaganja

Prisustvo premijera Grčke, Kirjakosa Mitsotakisa i predsednika Srbije, Aleksandra Vučića grčko srpskom poslovnom forumu označava veliki pomak u ekonomskim odnosima Srbija je uspela da sačuva...

Vesti

Novak Đoković rekordni peti put dobio Laureus nagradu za najboljeg sportistu sveta

Najbolji teniser sveta Novak Đoković po peti put je proglašen za najboljeg sportiste godine sveta, osvojivši po rekordni peti...

Dan planete Zemlje: Ekstremna vrućina u Srbiji i širom sveta

Krajem marta 2024. godine, Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) i Međunarodna federacija društava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca...

Gejming industrija u Srbiji prošle godine zaradila više od 175 miliona evra i povećala broj zaposlenih

Gejming industrija u Srbiji je u 2023. godini zaradila više od 175 miliona evra, što je 17 posto više...

Galenika novim strateškim partnerstvima jača tržišnu poziciju

Farmaceutska kompanija Galenika nastavlja strateško širenje portfolija kroz partnerstvo i ekskluzivni ugovor sa kompanijom Cantabria Labs, jednim od vodećih...

HDZ pobednik na izborima u Hrvatskoj bez parlamentarne većine

Prema preliminarnim rezultatima, hrvatska vladajuća stranka HDZ pobedila je na parlamentarnim izborima u sredu, ali sa manje mesta u...