Majo Mićović, predsednik Švajcarsko-srpske trgovinske komore

Stanje pojačane zdravstvene bezbednosti usled pandemije COVID-19 poguralo je kompanije koje posluju u Srbiji ka digitalizaciji, ali je put od digitalizacije do digitalnog poslovanja dug, kaže Majo Mićović, predsednik Švajcarsko-srpske trgovinske komore i investitor, direktor kompanije Sky Express, jedne od vodećih kompanija u Srbiji i regionu u oblasti sajber sigurnosti. Sa našim sagovornikom razgovarali smo o poslovanju u Srbiji, radu Komore i merama Vlade koje bi mogle pomoći kompanijama da lakše prebrode izazove koje su pred njima.

Koliko je digitalizacija duboko zahvatila različite segmente poslovanja kompanija u Srbiji?

Važno je da razumemo da digitalizacija kao proces i digitalno poslovanje nisu sinonimi. Digitalizacija kao moderan odgovor na tendencije razvoja ljudske komunikacije generalno je sveobuhvatan proces, koji prevazilazi uže polje kao što je poslovanje ili zdravstvo ili edukacija. Pretvaranje svih vidova masovne i individualne komunikacije u „bits&bytes“ traje već decenijama, još od početka masovne upotrebe ličnih računara i Interneta.

Digitalno poslovanje, pak, što je tema Vašeg pitanja, odnosi se na digitalizaciju poslovne komunikacije, ali ne samo komunikacije kao vida međusobnog informisanja saučesnika u procesu, već je mimo komunikacije zahvaćena i kompletna linija procesa poslovanja, od proizvodnje do distribucije, a uz to i sva dokumentacija, prodajni i marketinški procesi, analitike, data mining itd.

Ako iz ove perspektive pogledamo Vaše pitanje, digitalizacija poslovanja nije bila ni približno toliko dalekosežna kao generalna digitalizacija, a Covid pandemija i sve mere od vanrednog stanja pa do post-Covid perioda su potvrdili ekstremnu važnost digitalizacije. Mnoge kompanije su se „prenule“ iz analognog sna, našavši se pred ekstremnim izazovom poput obavezni rad od kuće, web biznis orijentacija, zahtevi tržišta za digitalnim obraćanjem i poslovanjem.

Što se tiče segmenata procesa poslovanja, najbolje su se snašle kompanije sa već opredeljenim Internet poslovanjem, ili one koje su bar logistiku ili prodaju i marketing mogle da povežu sa sistemima digitalnog pristupa tržištu, a to su prednjačili recimo finansijski sektor, generalno IT softverska produkcija i implementacija, IT security svakako, internet trgovina i logistika. Na žalost, previše klasičan, da ne kažem skromno digitalizovan biznis, poput poljoprivrede, turizma, osiguranja, kulture, pretrpeli su oštre udare na poslovnost i uspešnost.

Koliko je po vašem mišljenju Srbija infrastrukturno i u oblasti e government bila spremna na ovakvu vrstu izazova?

Sa informacijama sa kojima raspolažem, a rekao bih da niko nema najprecizniji uvid u spremnost bilo koje zemlje na svetu prilikom ulaska u pandemijsku krizu, Srbija je bila u sličnom stanju kao i većina zemalja regiona, uz nešto bolju komunikacionu i IT infrastrukturu. Ono što se zapravo iznenađenje i to neprijatno, desilo se u zemljama sa znatno višim standardima, poput Italije, Francuske, US, Španije, i samo pokazuje da snaga infrastrukture nije jedini odgovor na vanredna stanja. Smatram da je ponašanje pojedinca a zatim i kolektivna svest mnogo značajniji faktor za uspešno prevazilaženje ovakvih stanja. Svi smo bili svedoci da su baš na tom ispitu padale znatno razvijenije ekonomije i civilizacijski naprednija društva.

Kad se švajcarska privreda adaptira na nove uslove poslovanja za očekivati da se ponovo pokrene zdrav ciklus kvalitetnih investicija, jer srpsko tržište pruža dobre mogućnosti posebno u oblasti IT i usluga.

Što se tiče uspešnosti i kapaciteta e-government Srbije, imam različite kvalifikacije. Naime, inicijative poput Digitalna Solidarnost bile su za svaku pohvalu, zatim par dobrih portala poput Covid 19 kao i napori Privredne Komore Srbije da čestim webinarima podiže sposobnost privrednih subjekata u snalaženju u novonastaloj situaciji.

S druge strane, mislim da je Kancelarija za IT imala priliku da napravi suštinski značajno više na polju podrške privredi a i građanstvu, s obzirom na izuzetnu podršku njenog osnivača, Vlade Srbije, tj. Kabineta Premijerke, to kažem imajući u vidu da su Kabinet i Vlada zaista učinili puno za IT industriju u proteklih par godina, opšte je poznata činjenica da srpska IT industrija postaje jedan od glavnih motora srpske izvozne privrede.

Da li smatrate da je stvoren ambijent sajber sigurnosti kada je reč o operacijama koje su preseljene na internet i u kojim oblastima su ovde potrebna pojačanja?

Aspekt sajber sigurnosti ne bi trebalo da se shvati kao opcija, već obavezni deo plana digitalne transformacije, što je definisano i pozitivnom zakonskom regulativom republike Srbije, kao i aktima Evropske Unije. Naravno, svaka transformacija sa sobom nosi rizike, a rizici primene digitalne transformacije su upravo tip rizika koji se mora adresirati visokim stepenom prioriteta, imajući u vidu ogromne razmere potencijalne kompromitacije i relativno jednostavan način kompromitacije.

Mere zaštite koje preduzmete neće same po sebi odvratiti napadača od svoje namere, već pažljivo odabrane i pravilno primenjene mere su te koje značajno doprinose umanjenju i otklanjanju rizika od uspešnosti napada. Upravo to i jeste zadatak kompanija koje se bave implementacijom ovakvih sistema, da pomognu korisniku da razume adekvatnost i međusobnu usaglašenost sredstava zaštite, da ne dođe do rasipanja budžetskih resursa a za međusobno nekompatibilne sisteme koje je nabavio od raznoraznih ponuđača koji paušalno nude svoja rešenja.

Sajber sigurnost je polje visoke, usko specijalizovane IT tehnologije, pre svega u aplikativnom smislu, jer se pokazalo da jedino aplikativna rešenja mogu brzo, efikasno i fleksibilno da se nose sa organizovanim sajber kriminalom. Napominjem da je sajber sigurnost najbrže rastuća grana IT industrije a ona najbrže rastuća privredna grana na svetu, pandemija i krizno stanje su samo pojačali potrebe za obezbeđivanjem podataka i komunikacija, a mi u Srbiji imamo nekoliko firmi koje su zaista uspele da evoluiraju u ozbiljne subjekte ovog biznisa i to ne samo u zemlji već i u Regionu, poput firme za čije sam poslovanje i sam odgovoran, Sky Express, koja je lider u oblasti distribucije i implementacije visoko složenih rešenja u domenu sajber sigurnosti.

Do koje mere će rad od kuće ali i prenošenje dela poslovanja online moći da doprinese očuvanju proizvodnih procesa? Kakvo je s tim u vezi stanje u vašim članicama?

Svakako da u početnoj fazi privikavanja na novi sistem rada, rad od kuće neće previše doprineti očuvanju proizvodnih procesa, naročito u nedigitalnim poslovanjima, u klasičnim industrijama poput metaloprerađivačke, drvne, poljoprivredne proizvodnje. Na kraju, rad od kuće nije metoda doprinosa već nužna mera bezbednosti radnika, pa kao i svaka nužna mera, kvalifikuje se kao privremena.

Tranzicija u online poslovanje svakako ide na ruku uslugama, a kad je proizvodni biznis u pitanju, deo poslovanja poput prodaje i logistike, kao i liferovanja svakako će dobiti na snazi kroz digitalizaciju poslovanja.

Mnoge kompanije su se „prenule“ iz analognog sna, našavši se pred ekstremnim izazovom poput obavezni rad od kuće, web biznis orijentacija, zahtevi tržišta za digitalnim obraćanjem i poslovanjem.

Naše članice, u skladu sa gornjim tezama, različito primenjuju kako meru rada od kuće a tako i jačanje online poslovanja: softverske i generalno IT kompanije i kompanije sa digitalnim uslugama su se vrlo lako i efikasno prilagodile novim uslovima poslovanja, sa mogućnom tendecijom da i nakon jenjavanja pandemije, deo zaposlenih zadrže na tele-workingu.

S druge strane, klasični biznisi švajcarskih kompanija u Srbiji svakako trpe isti pritisak na efikasnost proizvodnih procesa kao i sve druge kompanije te provenijencije, jer se uvode češće smene, skraćeni radni dan, češći odmori, vrši se reorganizacija poslovnih prostora i proizvodnih linija itd.

Čuli smo da verovatno neće biti drugog paketa pomoći Vlade Srbije privredi. Šta su vaše sugestije novoj vladi kada je u pitanju unapređenje poslovne klime?

Ne bi bilo odgovorno da unapred sugerišemo mere koje Vlada koja još nije ni izabrana treba da donosi, jer moramo razumeti da će se verovatno dosta razlikovati od sadašnje, kako po sastavu a tako i po strateškim ciljevima države, pa će i mere za oporavak privrede značajno zavisiti od političkih i ekonomskih okolnosti u kojima će se ona formirati. Sudeći po temama na kojima se država trenutno angažuje, pre svega pitanje Kosova, zatim međunarodni odnosi sa susednim državama, koji na žalost ne napreduju usled pandemijskih komplikacija, generalno regionalne tenzije i složenost odnosa sa EU, verujem da će se privredna pitanja rešavati više „u hodu“ nego strateški, bar u periodu do kraja godine.

Ukratko, nova Vlada bi trebala da olakša stepen poreskih obaveza, takođe ionako visoke doprinose na zarade zaposlenih, stimuliše banke da se ozbiljnije posvete podršci privredi, što one do sada jedva da su činile. Uz to, daljim razvojem digitalnih servisa, država bi znatno olakšala poslovanje naročito malim i srednjim preduzećima, kojima sve teže pada svaki trošak neproizvodnog i administrativnog dela poslovanja.

Kancelarija za IT imala je priliku da napravi suštinski značajno više na polju podrške privredi a i građanstvu, s obzirom na izuzetnu podršku njenog osnivača, Vlade Srbije.

Neposredno pre i u vreme zdravstvene krize, švajcarske kompanije su dolazile na srpsko tržište. Kakva su vaša očekivanja u pogledu novih SDI s obzirom na stanje na globalnom tržištu?

U poređenju sa nekim drugim internacionalnim privredama, švajcarske kompanije se po brojnosti i investicijama ne rangiraju visoko, tako da verujem da će ova kriza još više usporiti dolazak švajcarskih investitora, osim u par industrija kao što su IT i usluge. S druge strane, svetska pa i švajcarska privreda se adaptiraju na nove uslove poslovanja, tako da je za očekivati da se, nakon uigravanja sa novim načinom poslovanja, ponovo pokrene zdrav ciklus kvalitetnih investicija, jer srpsko tržište pruža dobre mogućnosti za to, u šta smo se uverili i mi iz Evolution Equity Fonda iz Ciriha, a čiji je deo investicija u Srbiju i Sky Express, koji je članica Komore.

Šta smatrate najvažnijim zadacima Komore u periodu koji sledi?

SSCC je, kao i sve bilateralne komore, aktivan je činilac kako međudržavne saradnje Švajcarske i Srbije a tako i pažljiv analitičar pre svega ekonomske situacije u zemlji. Na to dodajte integrativni momenat za naše članstvo, aktivno povezivanje svih članica koje izražavaju interes da se povežu sa različitim privrednim organizacijama, državnim ustanovama i drugim komorama, pa ćete dobiti sliku opsega aktivnosti koje Komora ima.

U narednom periodu, do kraja godine, svakako da će analiza pandemijske situacije i njeno reflektovanje na privrede Srbije i Švajcarske biti naša primarna aktivnost, i to u savetodavnom smislu kao i kroz delovanje kao centar za informisanje o adminstrativnim i ekonomskim merama i promenama u privrednim životima dve zemlje. Uz to, nastavljamo i sa svim svojim svakodnevnim aktivnostima, od kojih zaista želim da izdvojim izuzetan doprinos nekih naših članica, poput Adecco-a, Condifa Consulting, Sky Express, Smart Point, Advokatska kancelarija TSG, čiji webinari sa temama od značaja za prevazilaženje kriznih poteškoća u poslovanju privlače sve više pažnje kako našeg a tako i članstva drugih Komora.