Tokom kovid 19 završeno je utvrđivanje desnog centra ideološkog spektra i nastavljena atomizacija preostalog političkog prostora. Ovaj difuzni pritisak nije našao svoj izraz u artikulisanoj opozicionoj opciji sa mogućnošću da dodatno smanji izlaznost birača ili poveća neizvesnost ishoda izbora u Beogradu, ako apstinenti odluče da se vrate na birališta
Iako u ovom trenutku još nema (javno objavljenih) istraživanja javnog mnjenja o stavovima biračkog tela čini se da SNS kao stožer vlade nije tokom pandemije nije učinila veliki broj grešaka koji bi je koštao velikih promena unutar biračkog tela. Nezadovoljstvo stvoreno u onom njenom delu koje i inače tradicionalno ne glasa za SNS, pak nije artikulisano kroz neku od postojećih opozicionih opcija. Ukratko, kako to sažima jedan od naših sagovornika „uz strah od COVID-19, bojkot opozicije produbio je apstinenciju kod građana“.
Ipak, ako se ovi birači pojave na biralištima na predstojećim izborima, moglo bi se dogoditi da to unese izvesne promene u rezultate izbora u Beogradu i donekle na mogućnost da u predsedničkim izborima bude dva kruga. Pre iznošenja bilo kakvih prognoza treba reći i da je još nejasan tajming redovnih predsedničkih izbora i izbora za grad Beograd i vanrednih parlamentarnih izbora. Postoji mogućnost da se od ovih poslednjih odustane ili da oni budu održani u drugom vremenskom periodu u odnosu na redovne izbore. Iako na kratak rok deluje da je kovid 19 manje više ostavio političku scenu netaknutom, ostaje pitanje nepoverenja i straha koji je razvijen tokom dugog vremena pandemije. Ono bi moglo navesti biračko telo da u narednom periodu jedan neželjeni izbor zameni potragom za novim spasiocem.