Pad poverenja građana u sve što državni zvaničnici preduzimaju, od mera protiv korone, do samog vođenja izbornog postupka je novčić sa dva lica, jer ga sa druge strane ga prati lakovernost da se prihvati bilo šta kao spas. U “igri” za te izbore neće biti samo stav birača za koga bi glasali, već i koga će doživeti posle glasanja kao pobednika.
Da bismo sa sigurnošću mogli da tvrdimo da li su i sa kojim posledicama po predstojeće izbore promenjena opredeljenja birača usled pandemije, trebalo bi da imamo nalaze pouzdanog ispitivanja javnog mnjenja. Nalazi Demostata iz novembra pokazuju samo da je znatno veće nepoverenje prema vakcini protiv kovid virusa kod birača opozicije, nego kod onih koji su za vlast. Golim okom možemo uočiti tri posledice korone.
Prva je pad poverenja u sadašnje političko uređenje i u sve što državni zvaničnici preduzimaju, od mera protiv korone, do samog izbornog postupka. Druga je rastuća borbenost ljudi i zaoštravanje ubeđenja koja već imaju, jer se politički stav dovodi u vezu sa golom borbom za zdravlje i život.
Golim okom možemo uočiti tri posledice korone. Prva je pad poverenja u sadašnje političko uređenje, druga rastuća borbenost ljudi i zaoštravanje ubeđenja koja već imaju, i treća je sve nejasniji širi okvir ishoda političkih kretanja u svetu.
Treća je sve nejasniji širi okvir te borbe koji zbunjuje i plaši. Pod tim okvirom su i promene koje se dešavaju u svetu, na primer na izborima u Americi i posle njih. Zatim i to što su zbog karantina politički sadržaji retki “uživo” i svedeni na posredovanje preko Interneta i društvenih mreža, što podstiče sumnje u novi nivo društvene kontrole, koja nadilazi dosadašnji klasični medijski uticaj. Taj pad poverenja je novčić sa dva lica, sa druge strane ga prati lakovernost da se prihvati bilo šta kao spas.
Stoga je teško reći, kako sve to može da se odrazi na predsedničke i izbore za Skupštinu Beograda 2022. koji sleduju redovno, a ukoliko se ispuni i obećanje predsednika Srbije i SNS, i vanredni parlamentarni izbori. Ne bi trebalo isključiti mogućnost da se, baš zbog korone, ti parlamentarni ipak ne održe i da ovaj saziv parlamenta ostane u mandatu. U “igri” za te izbore neće biti samo stav birača za koga bi glasali, već i koga će doživeti posle glasanja kao pobednika, kao i da li će biti spremni da tim povodom demonstriraju. Trenutno se čini da pobednik može biti taj ko je u stanju da vodi kampanju isceljenja i da birače uveri da je u stanju da zaštiti njihovo zdravlje, ali i da “ozdravi” političko uređenje i učini ga pravednijim i poštenijim.
