Prošle godine je porastao takozvani broj negativnih poena, odnosno povećano je nezadovoljstvo javnosti prema vlastima i načinom na koji je vlast upravljala krizom, pre svega u onom delu biračkog tela koji tradicionalno ne glasa za vlast. Ipak, opozicija nije uspela da iskoristi tu situaciju u svoju korist i nije bitno uvećala svoj uticaj.
Pandemija je prošle godine izazvala vrlo ozbiljne zdravstvene posledice, čak tragične, ali je proizvela i ozbiljne društvene i političke konsekvence. Ako pričamo o političkoj sceni, mislim da vlast nije dobila velike poene niti je stekla veliki rejting tokom prošle godine, mada sumnjam da je i nešto bitno oslabljena. Taj deo biračkog tela je, em s jedne strane politički veoma disciplinovan, em sa druge strane interesno uvezan. Ono što mislim da se prošle godine dogodilo je da je porastao takozvani broj negativnih poena, odnosno da je povećano nezadvoljstvo javnosti sveukupno odnosom prema vlastima i načinom na koji je vlast upravljala krizom. Tu pre svega mislim na onaj deo biračkog tela koji tradicionalno ne glasa za vlast. Problem je međutim nastao zbog toga što opozicija nije uspela da iskoristi tu situaciju u svoju korist i nije bitno uvećala svoj uticaj. Da podsetim i na razloge zbog kojih vlast nije stekla neke dodatne poene i zašto je povećan broj negativnih poena. Pre svega zbog toga što se na početku krize odnosila potcenjivački prema pandemiji i prema virusu. Zatim je naglo otišla u najdrastičnije mere blokade javnosti i zatvaranja starijih od 65 god da bi potom pred izbore naglo popustila sve te mere pa smo dobili naglo zaražavanje i eksploziju pandemije u drugoj polovini godine.
To ni populacija starija pod 65 godina, ni medicinsko osoblje, ni lekari, ni prosvetni radnici, ni porodice ljudi koji su stradali u pandemiji, sigurno ne vide kao pozitivan odnos i ponašanje vlasti i verujem da će to biti taj rezervoar negativne energije koja bi mogla da se pojavi na nekim narednim izborima. Vlast je to pokušala da kompenzuje izgradnjom bolnica, nabavkom respiratora, ali čini mi se da u ovu godinu ulazi rešena, s obzirom na to da predstoji dijalog vlasti i opozicije, da se vrlo ozbiljno i temeljno pripremi za izbore. Oni su formalno za sada najavljeni za proleće naredne godine ali je moja procena i ne bi me iznenadilo da parlamentarni izbori budu održani do kraja ove godine a predsednički izbori za Beograd da ostanu za proleće naredne godine.
Čini mi se da vlast u ovu godinu ulazi rešena da se vrlo ozbiljno i temeljno pripremi za izbore. Iako formalno nema kampanje, različita davanja koja se obećavaju upućuju na to da se vlast već upustila u ozbiljnu kampanju
Zbog čega? Zato što EU insistira na razdvajanju izbora. Sa druge strane, vlastima potencijalno i odgovara da ti izbori budu razdvojeni jer je opozicija konfuzna, jer opozicija ne može da se dogovori o nastupu na izborima, ona ne može da se dogovori čak ni o tome kakve predizborne uslove traži u tom dijalogu. U platformi koja se do sada pojavila, dva od tri zahteva su potpuno nerealna. Realan je zahtev za razdvajanje izbora i vlast bi mogla to da iskoristi za sebe. Predizborna obećanja koja su se pojavila, da će biti kompenzacija minimalnih ličnih dohodaka, da će se opet ići na jednokratna davanja celokupnom stanovništvu, da će se ići na izgradnju metroa i druge velike infrastrukturne radove, mi govori da se vlast zapravo, iako formalno nema kampanje, već u ozbiljnu kampanju upustila.
Sve skupa, ovo će biti uporedo sa neizvesnim daljim tokom krize, na koju će uticati i cela situacija sa nabavkom vakcina. Ako vlast bude uspela u naumu da 70-80% populacije vakciniše ove godine, to će biti veliki predizborni adut, na stranu što će zdravstvene, medicinske konsekvence i posledice svega toga biti suzbijanje pandemije. Konačno, ako bude pobedila pandemiju, vlast će sasvim slobodno i komotno moći da ide na parlamentarne izbore. Kako će opozicija na to odgovoriti, u ovom trenutku je potpuno nejasno.
Činjenica je da u zemlji postoji ozbiljan deo biračkog tela koji je nezadovoljan. To biračko telo sada nema institucionalni okvir u kojem može da artikuliše to svoje nezadovoljstvo. Vučić je toga svestan, svestan je da parlament sa 250 poslanika koji su svi zapravo u vlasti nema legitimitet, i ako se već bude odlučio da ide na izbore, daće sve od sebe da u taj novi parlament uđe minimum 15% neke opozicije ali ne bilo koje već one koju bi on mogao da kontroliše.
