U Srbiji je počela kampanja pod nazivom “Neka ostane lično”, koja će promovisati pravo građana na zaštitu podataka o ličnosti, kao i rad institucije poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
Cilj kampanje je da se mladi u Srbiji upozore na opasnosti koje vrebaju na društvenim mrežama.
“Ideja je da naši lični podaci koji nisu neophodni za ostvarenje nekog cilja ostanu zaštićeni, da se poštuje privatnost”, poručio je poverenik Milan Marinović, koji je u Beogradu zvanično predstavio kampanju zajedno sa šefom misije OEBS-a u Srbiji Janom Bratuom.
Istraživanje koje je sprovedeno krajem 2020. uz podršku misije OEBS-a pokazalo je da naši građani nisu dovoljno upoznati s pravom na zaštitu podataka o ličnosti, da ne znaju kome mogu da se obrate ukoliko smatraju da su njihovi podaci o ličnosti ugroženi, kao i ko i u kojim situacijama da obrađuje njihove podatke. Nisu dovoljno upoznati ni sa ulogom poverenika kao institucije nadležne za zaštitu ovih prava.
“Kako bismo približili građanima pravo na zaštitu podataka o ličnosti i ukazali na rizike povrede ovog prava, uradili smo pet TV spotova koji će se od 16. maja emitovati na nacionalnim i lokalnim stanicama”, saopšteno je iz službe poverenika.
Do sada su podnete 42 krivične prijave i 2.016 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, a poverenik ima i druge mogućnosti, kao što su mere kojima se nalaže brisanje i anonimizovanje prikupljenih podataka.
“Od početka rada poverenika do danas izjavljene su 2.573 žalbe, odnosno pritužbe, od čega 2.476 od strane građana. Od početka primene novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, tačnije od 21. avgusta 2019. godine, poverenik je pokrenuo ukupno 7.349 nadzora, od čega su 1.564 pokrenuta po prijavi građana”, nabodi služba poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, a prenosi Politika.
Milan Marinović i šef misije OEBS-a Jan Bratu su, povodom početka kampanje, govorili o značaju podizanja svesti javnosti o pravu na zaštitu podataka o ličnosti kao osnovnom ljudskom pravu garantovanom Ustavom Republike Srbije.
Kada je reč o pristupu informacijama od javnog značaja, Marinović je prošle nedelje saopštio da su za građane Srbije najzatvorenije – policija i banke. Najviše zahteva za pristup informacijama od javnog značaja građani podnose Ministarstvu unutrašnjih poslova i Ministarstvu finansija.
“U velikom procentu oni i postupaju po zahtevima, ali opet, nemali broj zahteva ostane neudovoljen i onda postoji potreba da se izjavi žalba povereniku”, rekao je Marinović.
S druge strane, kako je istakao, prošle godine su po zahtevima građana najviše postupali Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave i Ministarstvo kulture i informisanja. Ta dva resora tradicionalno spadaju u krug organa vlasti koji udovoljavaju zahtevima građana, naveo je Marinović.
On je napomenuo da je institucija poverenika dobila novi mehanizam za pomoć građanima, a to je da može da kažnjava sve one koji ne daju informaciju, a trebalo bi da je daju. Do sada je ovo mogla da radi samo upravna inspekcija koja to često nije činila, pa su se građani obraćali advokatima za pomoć.
“Sada je poverenik dobio ovlašćenje da on podnosi zahtev i ja vam garantujem da ćete već u izveštaju poverenika za ovu godinu videti koliko je to promenilo sliku i koliko je poverenik podneo zahteva”, istakao je Marinović u izjavi za RTS.
Osim toga, od sada će prvi put rukovodioci organa vlasti moći da budu kažnjeni zbog nepostupanja i ignorisanja onih koji traže informacije, što je teoretski bilo moguće i ranije, ali je procedura bila prilično komplikovana.
Od sada će poverenik moći da izdaje prekršajni nalog za novčani iznos od od 30.000 dinara.
To će biti značajan pomak jer su sudovi za prekršaje već godinama zatrpani velikim brojem zahteva za pokretanje postupka zbog nepostupanja državnih organa i javnih institucija po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.
Pred sudovima za prekršaje svakodnevno se nalazi ogroman broj novih zahteva nevladinih organizacija koje se pojavljuju kao oštećena strana zbog toga što nisu dobile tražene informacije, a onda se obraćaju advokatima koji ih zastupaju pred prekršajnim sudovima, što znatno uvećava troškove postupka.
Kada poverenik bude počeo da izdaje prekršajne naloge, okrivljeni rukovodioci državnih organa i javnih institucija imaće mogućnost da u slučaju priznanja da su učinili prekršaj plate polovinu novčane kazne iz prekršajnog naloga, u roku od osam dana.
Time se okončava procedura i postupak se neće voditi pred sudom, osim ako primalac prekršajnog naloga ospori svoju odgovornost i zatraži da sud pokrene postupak.
Foto: facebook/osce.serbia