Optimista konstruiše avione, dok pesimista pravi padobrane. Optimizam i pesimizam su pokretačke snage čovečanstva kroz istoriju. Ekstremni optimizam i pesimizam mogu biti štetni i opasni ~ Rašid Hasan Pour Baei
Pesimizam je oduvek, manje-više, bio dominantan diskurs, koji je postao temelj politike i odlučivanja, pa se čak može reći da je značajan deo civilizacije zasnovan na pesimizmu. Optimista konstruiše avione, dok pesimista pravi padobrane. Optimizam i pesimizam su pokretačke snage čovečanstva kroz istoriju. Ekstremni optimizam i pesimizam mogu biti štetni i opasni. U novom periodu koji je počeo kovid krizom, ratom u Ukrajini itd., zemlje sveta su ojačale svoju visoku politiku i vratile se svojim planovima. Kao rezultat egzistencijalnih pretnji koje postaju sve izraženije, zemlje su se opredelile za povećanje i unapređenje naoružanja, pa je razvoj vojne industrije i tehnologija postao prioritet za održavanje i nastavak opstanka.
Ekstremne nacionalističke, konzervativne i protekcionističke politike postale su smernice država. U takvoj atmosferi, koja je proistekla iz samog pesimizma, pesimizam se samo pojačao i ojačao. Dok neke zemlje i akteri poseduju oružje za masovno uništenje i time stvaraju sebi imunitet i sigurno utočište, u isto vreme, međunarodne institucije i vlasti su manjkave kada je u pitanju minimalna efikasnost i autoritet potreban za kontrolu i upravljanje globalnim poslovima. U ovoj situaciji je manje ili više aktivna dinamika optimizma, a to su: 1. Međuzavisnosti; 2. Otvorenost za dijalog; 3. Odlučujuća i ključna uloga medija, posebno u ovoj eri komunikacije i informisanja; 4. Javna svest i sve veća uloga ovog parametra i varijable u donošenju odluka; 5. Pozitivne uloge regionalnih i globalnih organizacija; 6. Odvraćanje od oružja (oružani mir).
