Nj. E. Muhamed Abdulah Namura, ambasador Države Palestine u Srbiji

Nakon skoro 40 godina okupacije Gaze, Izrael ju je pretvorio u bukvalni zatvor na otvorenom tako što je nametnuo sveobuhvatnu opsadu teritorije u narednih 16 godina. Izrael širi svoja kolonijalna naselja na Zapadnoj obali i nastavlja svoju politiku naseljavanja i judaizacije Jerusalima u pokušaju da preoblikuje islamske i hrišćanske karakteristike grada i uništi njegov arapski identitet ~ Muhamed Abdulah Namura

Ubistvo 13.000 Palestinaca u Gazi, uključujući 5.500 dece, predstavlja ratni zločin, što se mora završiti izvođenjem izraelskih zvaničnika pred Međunarodni krivični sud, kaže ambasador Namura u intervjuu za magazin CorD. Prema njegovim rečima, preduslovi za trajni mir jesu „povlačenje okupacione izraelske vojske i kolonijalnih doseljenika sa Zapadne obale, uključujući istočni Jerusalim“, suverenitet Palestinaca nad teritorijama Države Palestine i rešavanje izbegličkog problema u skladu sa Rezolucijom 194 Generalne skupštine UN koja je usvojena 1948. godine.

Vaša ekselencijo, sukobi u vašem regionu su do danas odneli živote hiljada ljudi, uključujući veliki broj civila i dece. Vidite li ikakvu mogućnost za prekid vatre koji bi okončao dalje patnje?

Ovo nije ni rat niti su sukobi – to je dugotrajni ratni zločin koji u kontinuitetu sprovodi fašistička izraelska vojska. Za šest nedelja ubijeno je ukupno 13.000 Palestinaca, od kojih su 5.500 bila deca (do 20. novembra 2023). Izraelska vojska gađa bolnice, škole, crkve, džamije.  Vojska koja ima nuklearno oružje cilja prevremeno rođenu decu. Ovaj genocid treba odmah prekinuti.

SAD mogu naterati Izrael da zaustavi agresiju u Pojasu Gaze. Umesto toga, oni ih podržavaju, obezbeđujući oružje, opremu i novac. Štaviše, koristeći veto, SAD su mnogo puta sprečile Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija da usvoji odluku o prekidu vatre. Izraelska vlada i oficiri izraelske okupacione vojske moraju biti izvedeni pred Međunarodni krivični sud.

Rezolucija o Gazi koja je usvojena dvotrećinskom većinom u Generalnoj skupštini UN takođe poziva na „trenutno humanitarno primirje“. Da li bi UN mogle da doprinesu deeskalaciji izraelsko-palestinskih odnosa?

Generalna skupština donela je rezoluciju o humanitarnom prekidu vatre, a Savet bezbednosti je posle nekoliko neuspešnih pokušaja doneo rezoluciju o „humanitarnoj pauzi“, kako se kaže. Ono što se traži jeste da SAD ne ometaju Savet bezbednosti u donošenju odluke o prekidu vatre i omoguće da humanitarna pomoć stigne u severni deo Pojasa Gaze, kao i u južni deo, jer je tamo prava humanitarna katastrofa. Trajna deeskalacija može se postići samo okončanjem izraelske okupacije teritorije Države Palestine i razgradnjom kolonijalnih naselja.

Koji su uslovi potrebni za pokretanje mirovnih pregovora i ko treba da učestvuje u tim pregovorima?

Prva stvar koja je sada potrebna jeste prekid vatre, druga je obustavljanje izgradnje izraelskih naselja na Zapadnoj obali i u Jerusalimu. Takođe, tražimo da Izrael zaustavi sve druge mere i postupke koji krše međunarodno pravo.

Nakon toga, trebalo bi da se postigne političko rešenje koje uključuje Državu Palestinu koja pokriva teritoriju granica iz 1967. godine i sa istočnim Jerusalimom kao glavnim gradom, s punim suverenitetom.

Netanijahu je godinama odbijao pregovore, ignorišući palestinsko pitanje, i odlučio da pokuša normalizovati odnose s nekim arapskim zemljama umesto da pronađe rešenje sa Palestinskom oslobodilačkom organizacijom.

Nažalost, američka administracija a priori isključuje sveobuhvatne i pozitivne ishode pregovaračkog procesa, pa je palestinski narod više ne prihvata kao glavnog posrednika u bilo kakvim pregovorima s izraelskom stranom. Septembra ove godine, predsednik Mahmud Abas pozvao je Generalnu skupštinu UN da održi međunarodnu mirovnu konferenciju na kojoj bi učestvovale sve zemlje koje se bave postizanjem mira na Bliskom istoku.

Da li postoji opasnost da bi se operacije u Gazi mogle proširiti na sukob koji zahvata širi region Bliskog istoka?

Da, to je moguće, i možda neće biti ograničeno na region, već se može pretvoriti u rat na globalnom nivou, pogotovo što su američka i zapadna flota premeštene u Sredozemno more kako bi podržale izraelsku agresiju protiv palestinskog naroda koji nema vojsku!  Mislim da će se sukob proširiti ako SAD budu zainteresovane za to.

Postoje li neka rešenja koja bi mogla doneti trajni i održivi mir između Izraela i Palestine, okončavajući višedecenijski sukob?

Ujedinjene nacije su izdale oko 970 rezolucija, od kojih nijedna nije sprovedena, bilo da je to donela Generalna skupština ili Savet bezbednosti. Izrael ne poštuje nijednu od ovih rezolucija. Izraelu nije stalo do Ujedinjenih nacija. Naprotiv, ubili su i ranili desetine zaposlenika Ujedinjenih nacija u Gazi, pored toga što su bombardovali tamošnje škole Agencije UN za pomoć palestinskim izbeglicama (UNRWA).

Ono što se traži jeste da SAD ne ometaju Savet bezbednosti u donošenju odluke o prekidu vatre i omoguće da humanitarna pomoć stigne u severni deo Pojasa Gaze, kao i u južni deo, jer je tamo prava humanitarna katastrofa

Trajni mir imaćemo tek kada Izrael bude poštovao međunarodno pravo, kada bude povukao svoju okupacionu vojsku i kolonijalne doseljenike sa Zapadne obale, uključujući istočni Jerusalim, te kada palestinski narod bude imao suverenitet nad teritorijama Države Palestine, s istočnim Jerusalimom kao glavnim gradom i kada se problem izbeglica reši u skladu s Rezolucijom UN 194 iz 1948. godine tako da palestinski narod može da živi u miru u svojoj domovini kao i drugi ljudi širom sveta.

Najnoviji sukob s Izraelom izbio je nakon što je Hamas napao civile i masakrirao mlade ljude koji su prisustvovali koncertu, dok Hamas još uvek drži brojne taoce. Akcije Hamasa izazvale su osude širom sveta, a ceo svet ih je nazvao terorističkim aktima. U kojoj meri ove akcije komplikuju međunarodnu poziciju Palestine i saosećanje s teškoćama s kojima se palestinski narod suočava?

Prava priča je da su cionističke milicije počinile masakre nad Palestincima, uništile 530 palestinskih sela i proterale dve trećine palestinskog naroda s njihove zemlje 1948. Od tada do danas Izrael je nastavio s masakrima, genocidom i aparthejdom. Sada smo svedoci najstrašnijih masakara, koji su bez presedana u istoriji. Nakon skoro 40 godina okupacije, Izrael je Gazu pretvorio u zatvor, stavljajući je pod potpunu opsadu u narednih 16 godina. Izrael širi svoja kolonijalna naselja na Zapadnoj obali. Izrael nastavlja svoju politiku naseljavanja i judaizacije Jerusalima, pokušavajući da promeni islamske i hrišćanske karakteristike grada i uništi njegov arapski identitet.

Kolonijalni doseljenici takođe sve vreme terorišu palestinski narod na Zapadnoj obali, dok je Izrael podigao više od 500 kontrolnih punktova oko palestinskih gradova i između njih. Neki od tih bunkera liče na granice koje Palestinci ne mogu da pređu bez dozvole izraelske vojske. Ti kontrolni punktovi pretvaraju život Palestinaca u nezamislivu svakodnevnu patnju. Izraelska vojska maltretira palestinske civile i ubija ih.

Izrael nije prestao da gradi rasistički zid koji se provlači kroz Zapadnu obalu. Izrael kontinuirano gradi zid uprkos činjenici da je Međunarodni sud pravde (9. jula 2004) utvrdio da je to u suprotnosti s međunarodnim pravom i da je Izrael dužan da prekine izgradnju zida i razgradi one delove koji su već izgrađeni.

U izraelskim zatvorima bilo je 5.000 palestinskih zatvorenika, ali je od 7. oktobra taj broj porastao na više od 7000. Među njima je mnogo onih koji su u zatvoru po 40 godina.

Ne treba zaboraviti da je okupacija najgori oblik terorizma. Dakle, najnoviji sukob nije uzrok, već posledica nastavka izraelske agresije, koja se ne smanjuje već dugo.

Izraelska okupaciona vlada ima plan da protera palestinski narod iz Pojasa Gaze i preseli ga na Sinaj u Egiptu, kao i da primora Palestince da se presele sa Zapadne obale i istočnog Jerusalima u Jordan. Oni su čekali „izgovor“ da to sprovedu. Zbog toga je izraelska okupaciona vlada odmah počela da traži osudu od celog sveta kako bi opravdala ono što ima na umu. I zato dele dezinformacije i lažne vesti. Sada je izraelske policija istragom zaključila da je veliki broj Izraelaca ubijenih 7. oktobra stradao od bombardovanja izraelskog vazduhoplovstva. Podelili su i lažne vesti da su zatekli masakr, a sada su priznali da su te žrtve Palestinci koje je ubila izraelska vojska.

Sve je više zvaničnika i ljudi širom sveta koji su solidarni s palestinskim narodom i nadamo se da će međunarodna podrška i solidarnost pomoći da se okonča izraelski aparthejd i okupacija. Ne zaboravimo da su međunarodna zajednica i solidarnost okončali aparthejd u Južnoj Africi.

Kako biste komentarisali stav zemalja arapskog sveta u vezi s aktuelnim sukobom u Gazi?

Arapske države su, naravno, osudile izraelsku agresiju u Gazi. Arapske zemlje ulažu diplomatske napore, posebno u Ujedinjenim nacijama, da postignu prekid vatre. Isto tako, one pokušavaju da pruže humanitarnu, medicinsku i drugu pomoć palestinskom narodu u Gazi.