Nj. E. Jahel Vilan, ambasador Države Izrael u Srbiji

Kada je reč o užasnim događajima poput šokantnog napada 7. oktobra, mesta može biti samo za vrlo jasan moralni stav. Ne može biti sivih zona, već samo crno ili belo. Svako u UN-u i međunarodnoj zajednici ko pokuša da okrivi Izrael jednostavno sarađuje s Hamasom i naći će se na veoma pogrešnoj moralnoj strani istorije ~ Jahel Vilan

Izrael je krenuo u borbu u nastojanju da osigura da se više nikada ne ponove vrste zločina počinjenih nad njegovim građanima 7. oktobra, kada je više od 1.300 Izraelaca brutalno ubijeno, a 240 kidnapovano, kaže ambasador Jahel Vilan govoreći u ovom intervjuu za magazin CorD. On dodaje da je stav Izraela jasan – ne može biti mirovnih pregovora s terorističkom organizacijom kao što je Hamas, koja je prekršila međunarodno pravo. Izraelska strana ne može pregovarati „ni sa jednim palestinskim rukovodstvom koje nije osudilo ili se barem otvoreno suprotstavilo ovom monstruoznom masakru izraelskih građana“.

Vaša ekselencijo, sukobi u vašem regionu do danas su odneli živote hiljada ljudi s obe strane, uključujući veliki broj civila i dece. Vidite li ikakvu mogućnost za prekid vatre koji bi okončao dalje patnje?

Mislim da je sam način postavljanja pitanja pristrasan i može dovesti u zabludu čitaoce jer ne bi stekli tačnu sliku stvarnosti na terenu od masakra 7. oktobra. S jedne strane, tu je ubilačka teroristička organizacija Hamas, koja već oko 17 godina, otkako je preuzela Pojas Gaze, vrši terorističke akte s ciljem da ubije što veći broj izraelskih državljana, a takođe je srećna da „žrtvuje“ palestinske građane s vremena na vreme, kako da bi ih iskoristila kao živi štit protiv izraelskih napada, tako i da bi pojačala međunarodni pritisak na Izrael da zaustavi svoj pravedni i zakoniti odgovor na terorističke napade Hamasa. Zaista, nažalost, ima nevinih žrtava na obe strane, ali tu počinje i završava se poređenje između dveju strana.

Zastrašujući masakr od 7. oktobra, kako po obimu – brutalno je ubijeno preko 1.300 Izraelaca – tako i po svojoj okrutnosti i sistematičnosti – ubice su išle od kuće do kuće, istrebljujući čitave porodice, uključujući novorođene bebe pred njihovim roditeljima, babe i dede, silovanje devojaka i konačno kidnapovanje više od 240 nevinih civila, uključujući, opet, bebe i decu, od kojih su neki jedini preživeli porodica koje su ubijene i spaljene u svojim domovima – nije „samo još jedan dan“ izraelsko-palestinskog sukoba.

Takva je organizacija i to su zločini protiv kojih je država Izrael krenula da se bori, kako bi osigurala da se ovakvi zločini nad njenim građanima više ne dogode. I pored svega navedenog, Država Izrael je pravna država i stoga se njena vojna akcija na teritoriji Pojasa Gaze sprovodi striktno po međunarodnom pravu. Ne postoji vojska u istoriji ratovanja koja je izvela više akcija nego što je IDF izveo kako bi upozorio i pozvao građane Gaze da napuste područja borbenih dejstava. Istovremeno, Država Izrael dozvoljava humanitarnu pomoć iako nije u obavezi da to čini po međunarodnom pravu.

Ne postoji vojska u istoriji ratovanja koja je izvela više akcija nego što je IDF izveo kako bi upozorio i pozvao građane Gaze da napuste područja borbenih dejstava. Država Izrael dozvoljava humanitarnu pomoć iako nije obavezna po međunarodnom pravu

Hamas, s druge strane, krši međunarodno pravo, kao što je pomenuto pre svega u varvarskom napadu na civile, u kopnenoj invaziji i u lansiranju desetina hiljada projektila na civilno stanovništvo. Drugo, Hamas takođe pretvara ceo grad Gazu – njegove civilne četvrti, bolnice, škole, društvene centre i zabavne parkove – u vojne štabove ili lokacije za lansiranje projektila protiv Izraela. I treće, Hamas sprečava civile da prihvate izraelska upozorenja i krenu na jug u sigurnija područja, čak i pucajući na svoje stanovnike koji beže. U svim ovim akcijama Hamas snosi direktnu i isključivu odgovornost, ne samo za ubistva i kidnapovanja izraelskih civila, već i za ubijanje nevinih na palestinskoj strani.

A kada je reč o prekidu vatre, vredi ponovo pomenuti da 6. oktobra nije bilo samo primirja, već je Država Izrael čak povećala broj radnih dozvola izdatih građanima Gaze za rad u Izraelu. Hamas snosi isključivu odgovornost za njegovo kršenje i sadašnje borbe u Pojasu Gaze, a koje će se okončati kada se ostvare legitimni ciljevi koje je naša vlada postavila: pre svega, povratak svih otetih kućama i porodicama i eliminacija Hamasa kao političke i vojne sile u Pojasu Gaze.

Rezolucija o Gazi koja je usvojena dvotrećinskom većinom u Generalnoj skupštini UN takođe poziva na „trenutno humanitarno primirje“. Zašto je ova rezolucija bila neprihvatljiva za Izrael?

Ujedinjene nacije su osnovane nakon strahota Drugog svetskog rata, pre svega istrebljenja jevrejskog naroda, s jednim navedenim ciljem: da spreče ponavljanje ovakvih strahota. Nažalost, ova organizacija ne uspeva dosledno i dugi niz godina da ispuni ovaj cilj i, nažalost, pretvorila se u politički pristrasnu organizaciju koja se vodi na osnovu geopolitičkih grupa moći. I zaista, rezultati su očekivano amaterski: samo u organizaciji UN može biti izabrana predsedava Savetom za ljudska prava zemlja poput Irana, najvećeg svetskog kršitelja ljudskih prava, s naglaskom na pravima žena i drugih manjina.

Takoće, UN može upravljati čitavom mrežom škola i bolnica u Gazi, dok zatvara oči na njihovu transformaciju u vojne štabove i mesta za lansiranje raketa od strane Hamasa. Stoga, naravno, nije iznenađenje što generalni sekretar ove organizacije ne osuđuje zločine protiv čovečnosti koje je počinio Hamas. Da su UN ovakve kakve su sada postojale 1940-ih, mogu pretpostaviti da bi postojala većina koja bi osudila SAD za invaziju na Normandiju.

Koji su uslovi potrebni za pokretanje mirovnih pregovora i ko treba da učestvuje u tim pregovorima?

Dozvolite mi da podvučem da danas živimo u drugoj, potpuno novoj stvarnosti, kao rezultat masakra 7. oktobra. Nema mirovnog procesa sa Hamasom i nikada ga neće biti, kao što nije bilo mirovnog procesa između Saveznika i Hitlera i nije bilo između SAD i Al Kaide ili ISIS-a. Ubistvene terorističke organizacije nisu partneri u mirovnim pregovorima, već ih se eliminiše. Šta bi trebalo da bude plan za takve pregovore, u kom obliku bismo radije bili ubijeni, silovani ili kidnapovani? Nažalost, nije samo Hamas taj koji ne može biti naš partner u mirovnim pregovorima u budućnosti, već i svako palestinsko rukovodstvo koje se uzdržalo od osude ili barem otvorenog istupa protiv monstruoznog masakra izraelskih građana.

Da li postoji opasnost da bi se operacije u Gazi mogle proširiti na sukob koji zahvata širi region Bliskog istoka?

Dozvolite mi da počnem s očiglednim, kao što je ponavljano više puta: Izrael neće biti taj koji će pokrenuti eskalaciju na više frontova. Ali, da ponovim, ovo pitanje i ne treba da bude upućeno nama, već glavnom pokretaču svakog akta destabilizacije u regionu: Islamskoj Republici Iran. Ne morate biti veoma sofisticirani istražitelj da biste pronašli otiske prstiju Irana na svakom činu nasilja protiv moje zemlje, uz novac, oružje i tehnološku podršku. I, naravno, oni su veoma direktna i neposredna pretnja preko svog glavnog zastupnika Hezbolaha, a sada i preko Huta u Jemenu.

Suočavajući se sa svim ovim „potencijalnim“ pretnjama, koje – kao što smo videli u Gazi – nisu samo teoretske, Izrael je već evakuisao desetine hiljada svojih civila iz blizine libanske granice i dodatno poslao vrlo jasnu poruku Hezbolahu da ne napravi štetnu grešku i napadne nas u punom obimu, jer to može dovesti do potpunog uništenja Libana. Ipak, dugoročno, niko ne bi trebalo da očekuje da Izrael trajno živi s ovom pretnjom.

Postoje li neka rešenja koja bi mogla doneti trajni i održivi mir između Izraela i Palestine, okončavajući višedecenijski sukob?

Nadam se da će jednog dana palestinski narod i njegove automatske pristalice širom sveta konačno početi da zahtevaju odgovornost od sopstvenog rukovodstva za činjenicu da tako dugo nemaju svoju državu. Tek kada to počnu da rade, posadiće prvo seme mira.

Pokretanje operacija izraelskih snaga u Gazi dovelo je do povećanja broja napada na Palestince, ali i broja ubistava na Zapadnoj obali. Da li postoji opasnost od eskalacije sukoba i u tom regionu i, ako postoji, ko bi za to snosio odgovornost?

Pa, već sam odgovorio na ovo pitanje. Samo ću dodati da na Zapadnoj obali nije počinjeno nikakvo ubistvo, već samo rutinska aktivnost protiv terorističkih centara i aktivista. Ko hoće da eliminaciju terorista nazove ubistvom, vrlo brzo će te teroriste pronaći u svom dvorištu, ovde na Balkanu i širom Evrope. Izrael uopšte nije bio zainteresovan za rat u Gazi i, naravno, nije zainteresovan za njegovo širenje na druge frontove, ali ćemo istovremeno nastaviti da činimo sve što je potrebno, na svim tim frontovima, kako bismo odbranili naše stanovnike, baš kao što bi to učinila svaka druga suverena zemlja.

Brojne međunarodne organizacije koje imaju svoje predstavnike na terenu u Palestini (UNRWA, UNICEF, Lekari bez granica) nagovestile su da se tokom operacija navodno usmerenih protiv terorističke organizacije Hamas izraelske snage ne suzdržavaju od napada na civile, bolnice, izbegličke kolone i kampove u kojima su proterani iz Gaze. Kako biste komentarisali tvrdnje da Izraelci na terenu vrše etničko čišćenje i ratne zločine?

Za mene su UN deo problema a ne deo rešenja i svi koji se sada žale na štetu po civile treba da se zapitaju gde su bili i zašto su dozvolili da im se dogodi pod nosom ovaj ratni zločin, pretvaranje bolnica u štabove terorista. Ako bilo kome u svetu još nedostaju dokazi za ono što govorimo godinama, kamere koje prate ulazak IDF u te bolnice dokazuju celom svetu da ne postoji nijedna bolnica u celom Pojasu Gaze koju nije Hamas pretvorio u teroristički štab. Svako ko nije delovao da to spreči počinio je ratni zločin i svako ko i sada svoju kritiku usmerava protiv Izraela umesto Hamasa, udvostručuje zločin.

Povodom strašnih događaja kao što je napad 7. oktobra nema mesta ni za šta drugo osim za vrlo jasan moralni stav. Ne može biti sivih zona – samo crno i belo. Ko god u UN i međunarodnoj zajednici pokuša da okrivi Izrael jednostavno sarađuje s Hamasom i naći će se na veoma pogrešnoj strani istorije kada je reč o moralu.