Kompanija Rio Tinto razvija „Jadar“ punih 17 godina odgovorno, donoseći i održiva rešenja u planiranju i projektovanju. Razvija ga u partnerstvu sa Vladom, lokalnom samoupravom i lokalnim stanovništvom, jer se zajednički zalažu za zaštitu životne sredine kao jednog od preduslova za dalji razvoj projekta
„Jadar“ je projekat koji primenjuje najviše standarde za kontrolu uticaja na životnu sredinu. Naš cilj je industrjski razvoj uz brigu i očuvanje životne sredine, kaže gospođa Prodanović koja daljem razvoju ,,Jadra“ pristupa i sa velikom ličnom željom i istrajnošću da donese nešto vredno Srbiji i celom svetu
Zvuči zaista neverovatno da se jedan od najznačajnijih ležišta litijuma u svetu nalazi u Jadru… Ako je tako, mi onda nismo svesni koliko je to velika šansa za ekonomski razvoj cele Srbije…
Litijum se sve češće naziva materijalom budućnosti, jer je njegova uloga u daljem razvoju savremenog društva ogromna, pa samim tim i potražnja za njim konstantno raste. Razvoj litijum-jonskih baterija predstavlja pravu evoluciju u korišćenju energije, ne samo zbog pojave i razvoja elektirčnih vozila i čitave EV industrije već i zbog njegove upotrebe u stvarima koje svakodnevno koristimo, kao što su telefoni i lap-topovi.
Mislim da postajemo svesni koliki je to potencijal za Srbiju, s obzirom na to da upravo ovde kod nas imamo jedno od najznačajnijih ležišta litijuma, ali i bora u svetu. Ali da bismo taj potencijal razvili na pravi način i postigli najbolje rezultate, potrebna je dugoročna posvećenost i dobra saradnja na svim nivoima, uz angažovanje najboljih eksperata iz različitih oblasti, kako bi iz istraživanja i studija došli do operativne faze.
Kakvi su vaši planovi za zapošljavanje ako znamo da će samo u fazi izgradnje rudnika i postrojenja za preradu biti angažovano više od 2.100 radnika?
Najvrednije u našoj kompaniji su naši ljudi i mi razumemo da je uspeh koji postižemo direktno povezan i sa sposobnošću i angažovanjem naših zaposlenih. Zbog toga, razvoj znanja i veština biće prioritet za projekat u Srbiji. Takođe, Rio Tinto je svestan i izuzetno ceni činjenicu da su obrazovni sistemi i radna etika u Srbiji veoma snažni i kvalitetni, što nam pruža izrazitu prednost dok radimo na razvoju planova zapošljavanja i strategije za razvoj angažovanja kadrova u budćnosti, što se odnosi i na fazu nakon izgradnje.
Mi već imamo tim pun visoko talentovanih i obrazovanih stručnjaka iz Srbije koji rade na razvoju projekta. Radimo na tome da 90% angažovanih na projektu i u budućnosti bude iz Srbije, kao što je i sada. Ali nama neće biti potrebni samo rudari i hemijski inženjeri, već i inovatori, preduzetnici i talentovani mladi ljudi koji imaju viziju i koji znaju šta je održivo rudarstvo. Zato planiramo partnerstva sa univerzitetima, srednjim školama, sistemima za obrazovanje odraslih. Trudićemo se da primerom pokažemo kako izgleda moderno i održivo rudarstvo u 21. veku.
Koristeći vodeću tehnologiju projektu će biti potreban širok spektar veština i zanimanja za dugi niz godina jer će Jadar proizvoditi ključne proizvode potrebne za zeleniju budućnost u decenijama koje dolaze.
Kako bismo podržali naše trenutno zaposlene, ali i buduće kadrove razvićemo programe obuke za razvoj jedinstvenih veština za specifične oblasti, a uz to ćemo koristiti najsavremeniju opremu za obuku uključujući AR/VR i simulatore procesa.
Prerada jadarita vršiće se u savremenom industrijskom postrojenju, jedinstvenom, inovativnom i stabilnom tehnologijom
Da li je javnost svesna da da razvoj projekta može da donese šansu Srbiji kao destinaciji zelene ekonomije za druge investicije?
To je prepoznato i od strane Vlade, i od strane lokalne samouprave, a delom i od strane lokalne zajednice. I svet pomno prati ,,Jadar“ i način na koji se ovaj potencijal Srbije razvija. ,,Jadar“ može da osnaži i pozicionira Srbiju na svetskom tržištu kao odličnu investicionu destinaciju za realizaciju velikih i uspešnih projekata.
Ono što je jednako važno jeste informisanost i baratanje tačnim informacijama o projektu. Mi u kompaniji posebnu pažnju posvećujemo upravo ovom aspektu, jer verujemo da ukoliko nismo u mogućnosti da ono što radimo objasnimo na jednostavan način, onda ne radimo dovoljno dobro. Kod određenog dela javnosti i dalje postoji zabrinutost u vezi sa realizacijom projekta, uglavnom iz perpektive ekologije i uticaja na životnu sredinu. Jedan od najvažnijih zadataka našeg tima u ovoj fazi je da razgovaramo o projektu i predstavimo sve njegove aspekte, jer smo sigurni da uz dosadašnje ostvarene rezultate možemo da realizujemo projekat uz odgovoran odnos prema životnoj sredini.
Da li je tačno da je Vaša kompanija razvila inovativnu tehnologiju koja je značajno unapređivana dugi niz godina? Da li je moguće da u 21. veku postoji ekološki izazov koji ne može da se reši?
Jadarit je jedinstveni mineral, pronađen jedino u Srbiji, u okolini Loznice 2004. godine i kao takav zahtevao je razvijanje potpuno nove tehnologije prerade. Prerada jadarita vršiće se u savremenom industrijskom postrojenju i to jedinstvenom, inovativnom i stabilnom tehnologijom koju je razvio tim vodećih domaćih i inostranih stručnjaka u pilot fabrici u Australiji.
Oko 2.000 testiranja je obavljeno kako bismo bili sigurni da smo razvili optimalno rešenje za dobijanje krajnjih industrijskih proizvoda, litijum-karbonata, borne kiseline i natrijum-sulfata. Imali smo i pet nezavisnih revizija od strane relevantnih stručnjaka za različite oblasti kako bi ceo proces potvrdili. Vrlo smo zadovoljni postignutim rezultatima, investirali smo značajne resurse i uložili puno vremena pre nego što smo potvrdili da je tehnologija za preradu tehnički održiva i stabilna.
U 21. veku svet se i dalje suočava sa puno izazova, ali ja odgovorno tvrdim da ne postoje izazovi koje je nemoguće rešiti. Mi smo svakom aspektu razvoja projekta pristupili studiozno i dugoročno, susreli smo se sa mnogo tehničkih izazova, ali smo nastavljali da tražimo rešenje kako bismo obezbedili dobre rezultate. Ostvarili smo ogroman uspeh u delu industrijskog otpada, koji je razvojem tehnologije potpuno iz tečnog, muljevitog otpada doveden u čvrstu masu.
Nastavićemo da ulažemo u sisteme i rešenja koja će omogućiti da se proizvodne aktivnosti realizuju bezbedno, vodeći računa o uticajima na životnu sredinu i okolinu. Po trenutnim procenama, ulaganja u zaštitu životne sredine iznosiće minimum 100 miliona dolara, a samo u postrojenje za prečišćavanje voda biće uloženo oko 40 miliona dolara. Sistemi praćenja uticaja i redovna merenja su takođe naš fokus i prioritet, i sve to zajedno čini da sa sigurnošću kažemo da će ,,Jadar“ biti razvijen jedino i ako ispunjava sve uslove da bude bezbedna i održiva industrijska aktivnost.
Ministarka Mihajlović je više puta ponovila da sve što se radi mora biti sa najvećim stepenom zaštite, jer nema tog novca i investicije koja može da opravda uništavanje životne sredine. Kako to komentarišete?
U potpunosti se slažemo! Bezbednost, odgovoran i fer odnos u svim aspektima prema sredini u kojoj poslujemo je naš prioritet. Mi razvijamo projekat „Jadar“ punih 17 godina odgovorno, donoseći i održiva rešenja u planiranju i projektovanju. Mi projekat razvijamo u partnerstvu sa Vladom Republike Srbije, lokalnom samoupravom i lokalnim stanovništvom i zajdnički se zalažemo za zaštitu životne sredine kao jednog od preduslova za dalji razvoj projekta.
Naša projektna rešenja ukazuju da je razvoj industrije eksploatacije i prerade rude itekako moguć uz podjednaku brigu o životnoj sredini. Mi ćemo uvek težiti da naše potencijalne uticaje smanjimo na najmanju moguću meru, kao i da optimizujemo dugoročne dobrobiti koje delimo sa zajednicom.
U zaštitu životne sredine biće uloženo minimum 100 miliona dolara, a samo u postrojenje za prečišćavanje voda oko 40 miliona dolara
Kako umiriti građane i ekologe koji veruju da će razvoj projekta uništiti mnoge vodotokove, uključujući i reku Jadar? Znaju li oni da ćete instalirati najsavremenije postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda? Šta ćete sa otpadom koji će nastajati tokom eksploatacije i prerade jadarita?
O uništavanju vodotokova nema govora. Sva voda koja će biti korištena tokom proizvodnih aktivnosti koristiće se nekoliko puta i to u zatvorenom, kružnom sistemu, a pre nego što viškovi budu ispušteni u životnu sredinu, konkretno u reku Jadar, biće tretirani u postrojenju za prečišćavanje voda gde će dostići zakonom propisan kvalitet pre nego što se ispusti u reku. Podsetiću, u ovo postrojenje biće uloženo oko 40 miliona dolara.
Kada govorimo o otpadu, rudnik i postrojenje za preradu će proizvoditi dve vrste otpada: stenski materijal iz podzemnog rudnika, i industrijski otpad koji se dobija nakon prerade koncentrata jadarita. Ovaj otpad će biti pretvaran u čvrste filter pogače koje će na deponiji biti slagane, izravnate i sabijene. Određeni deo ukupnog otpada, približno 40 odsto, biće korišćen u mešavini specijalno pravljenoj za zapunjavanje otkopanog prostora u podzemnom rudniku. Ovo rešenje će istovremeno da doprinosi smanjenju količine ukupnog otpada koji se odlaže na površini, ali će takođe sprečavati mogućnost sleganja terena.
Mi smo tu da odgovorimo na sva pitanja kako bi otklonili nedoumice građana i celokupne javnosti. Imamo dva informativna centra, u Loznici i u Brezjaku, ali svesni smo da je potrebno da još uradimo kako bi tačne informacije došle do zainteresovane javnosti. Posvećeno radimo na tome, ispunićemo taj zadatak i još se intenzivnije angažovati.
U zaštitu životne sredine biće uloženo minimum 100 miliona dolara, a samo u postrojenje za prečišćavanje voda oko 40 miliona dolara
Radili ste u Rusiji, Nigeriji, Jamajci, Belorusiji, četvrt veka ste proveli u građevinarstvu, u „Energoprojektu“, baveći se projekata koji se izdižu visoko iznad zemlje, a sada ste rešili da „zavirite“ pod zemlju. Da li vam je prijala promena?
Interesantan uvid, moram priznati i hvala vam na tome. Moram da kažem da sam izuzetno zahvalna na iskustvu koje sam stekla radeći u Energoprojektu, i ne samo na iskustvu koje me je profesionalno i lično izgradilo, već i na vremenu provedenom sa sjajnim timom i kolegama, radeći na projektima koji se zaista izdižu visoko iznad zemlje. Sve to je učinilo i pomoglo da danas sa sigurnošću mogu da kažem da daljem razvoju ,,Jadra“ pristupam sa velikom željom i istrajnošću da donesemo nešto vredno Srbiji i celom svetu.
Zahvalna sam na ukazanoj prilici da radim na značajnom i jedinstvenom poduhvatu kao što je „Jadar“ i osećam se ponosnom što Srbija ima ovakvu priliku, ali da bi potencijal uspešno realizovali potrebno je da nastavimo da razvijamo i osnažujemo naša postojeća partnerstva na svim nivoima, da gradimo nova i nastavimo da saradjujemo sa svim stranama.
Rio Tinto će nastojati da 90% radnika angažovanih na projektu i u budućnosti bude iz Srbije, kao što je i sada
Promene su uvek dobrodošle, ali podjednaku pažnju posvećujem i razvoju projekta u delu koji se nalazi ispod zemlje, kao i svemu što je u planu da se gradi iznad zemlje, jer ,,Jadar“ je mnogo više od rudarskog projekta.
Pre vas na čelu projekta je bila takđe jedna dama, Marni Finlajson. Znači li to da žene sve više zauzimaju važne pozicije u svetu rudarstva?
Da, i to je sjajno. Ali mnogo posla je još pred nama u tom segmentu i smatram da je potrebno još žena vrhunskih profesionalaca i stručnjaka na zasluženim pozicijama, u ovoj ali i drugim industrijama. To da su rudarstvo, građevinarstvo, mašinstvo i tehnologija „muški poslovi“ davna je predrasuda, i ja verujem koncept koji je odavno prevaziđen. Ja ću se lično posvetiti i zalagati, a to je jedan i od ciljeva projekata, da rodna ravnopravnost, osnaživanje i razvoj svih talenata, a posebno žena u našoj industriji postane praksa koju će i drugi slediti.
