Odnos prema energetici predstavlja odnos prema privrednom razvoju, a energetska politika određuje pravac rasta i razvoja čitave ekonomije, izjavila je na Kopaonik biznis forumu potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović.
Ona je na panelu „Energetska politika Srbije: Postati održiv do 2030“ navela da bez energetske bezbednosti i zdrave životne sredine nema privrednog i društvenog razvoja.
Energetska bezbednost je, kako je ukazala, uvek vezana za geostrateški položaj. Pri tome treba voditi računa o svim faktorima kako bismo do 2050. godine dostigli cilj – karbonsku neutralnost, ali pre svega i tek kada da osiguramo energetsku bezbednost.
Prema njenim rečima, doneli smo zakonodavni okvir, kao i većinu podzakonskih akata, što je osnova za plan investicija koje su nam preko potrebne u energetskom sektoru, a navela je i da je Zakon o korišćenju OIE prvi, poseban zakon u ovoj oblasti koji Srbija ima i da je ocenjen kao najmoderniji u Evropi.
“U našem energetskom miksu, ne računajući velike hidroelektrane, učešće OIE je na nivou od 3,4 odsto i to moramo da povećamo ako želimo da se borimo i za zdravu životnu sredinu, koju ćemo ostaviti budućim generacijama, i za dugoročnu energetsku stabilnost i bezbednost države”, rekla je Zorana Mihajlović.
Drugi zakon koji je veoma važan i koji je drugi stub energetske bezbednosti, jeste energetska efikasnost, čemu se nismo dovoljno posvetili u prošlosti. Trošimo mnogo više toplotne i električne energije po jedinici društvenog proizvoda nego druge zemlje u Evropi i donošenje posebnog zakona daje nam mogućnost da, ne samo država i privreda, nego sva domaćinstva i građani, učestvuju u ovom projektu, objasnila je ona.
Ulaganje u nove proizvodne kapacitete, prenosni i distributivni sistem je takođe prioritet, predočila je Mihajlović i napomenula da je diverzifikacija snabdevača sledeći korak koji je važan za stabilnost.
Mihajlovićeva je ukazala na to da je energetska infrastruktura važna poput saobraćajne i da je u izradi strateških dokumenata bitno da učestvuju i institucije države i civilni sektor.
Takođe, kako je napomenula, radi se i strategija razvoja do 2050. godine jer je potrebno da znamo gde ide naše energetika, koje ćemo izvore koristiti, kakva će biti ponuda i potražnja.
Na kraju, Mihajlovićeva je poručila da se cena električne energije i gasa za domaćinstva neće menjati, bez obzira na rast cena energije i energenata na berzama.