Mapa sajta

Zorana Mihajlović, potpredsednice Vlade Srbije i ministarke rudarstva i energetike

Ova godina je prekretnica u našoj energetskoj tranziciji

Za budućnost Srbije važno da u energetskoj tranziciji ne bude pasivni posmatrač, već aktivan učesnik u kojem ceo svet teži zelenoj energetici, održivom razvoju i većoj zaštiti životne sredine, i mi na tome i radimo. Deo naših napora vezan je i za uključivanje žena na vodeća mesta u sektoru energetike i rudarstva.

Javnost širom sveta pa i naša pita se kako će se razvijati energetska kriza. Prof. dr Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade Srbije i ministarka rudarstva i energetike smatra da će Srbija prebroditi aktuelnu energetsku krizu i imati dovoljno energije i energenata za građane i privredu ove zime.

“Aktuelna kriza će proći, možda već na proleće, ali mi moramo da radimo i planiramo gledajući mnogo dalje unapred, kako nas nijedna buduća kriza ne bi zatekla nespremnim. Uloga države nije da samo reaguje kad se kriza pojavi, već da planira i deluje strateški, kako bismo bili energetski bezbedni i bili spremni za sve buduće krize koji će sasvim izvesno biti. Za budućnost Srbije važno da u energetskoj tranziciji ne bude pasivni posmatrač, već aktivan učesnik u kojem ceo svet teži zelenoj energetici, održivom razvoju i većoj zaštiti životne sredineiI mi na tome radimo.“, kaže naša sagovornorica.

Prvi korak na tom putu bilo je usvajanje četiri nova, moderna zakona iz oblasti rudarstva i energetike, a zatim I početka rada na najvažnijim strateškim dokumentima: Integrisanom nacionalnom energetskom i klimatskom planu RS za period do 2030. godine sa projekcijama do 2050. godine i Strategijom razvoja energetike RS za period do 2040. godine sa projekcijama do 2050. godine.

„U oblasti obnovljivih izvora energije, težimo da do 2040. udeo obnovljivih izvora bude najmanje 40%, odnosno 50% do 2050. godine. Do toga ćemo doći izgradnjom velikih i srednjih HE, novih kapaciteta za proizvodnju energije iz OIE, izgradnji gasnih elektrana, razvoju dodatnih kapaciteta za skladištenje energije, kao i razvojem vodoničnih tehnologija”, kaže Mihajlović.

Rekli ste da se niko ove zime neće smrzavati, ali da li će svi imati dovoljno novca da plate račune ako znamo da inflacija počinje da raste? Da li razmatrate mogućnost da uvedete dodatne povlastice za ugrožene kategorije stanovništva, ako se kriza produbi?

Energetska bezbednost znači da imamo dovoljno energije, ali je jednako važno da tu energiju dobijamo po održivim cenama, i da ona bude dostupna svim građanima. Izmenama Zakona o energetici omogućeno je da veći broj građana koristi olakšice namenjene energetski ugroženim kupcima, a u proceduri usvajanja je i nova Uredba o energetski ugroženom kupcu. Naša očekivanja su da će se sa dosadašnjih oko 70.000 ugroženih kupaca električne energije, broj građana koji mogu da koriste ove olakšice povećati na oko 200.000, a za prirodni gas sa postojećih sedamdesetak na nekoliko hiljada. Izmenama zakona o eneretici prvi put je uvedena i kategorija energetski ugroženog kupca toplotne energije i prve procene kažu da možemo očekivati da oko 20.000 građana dobije ovaj status.

Investicije su ključ za uspešnu energetsku tranziciju i energetsku bezbednost Srbije, jer ne smemo zaboraviti da Srbija 30 godina nije izgradila nijednu novu termoelektranu ili hidroelektranu

Iza nas je konferenciju UN o klimatskim promenama, COP26, koju mnogi smatraju najvažnijim globalnim događajem koji će dalekosežno odrediti našu sudbinu. Nismo imali mnogo prilike da čujemo o tome koliko se Srbija držala datih obećanja. Zašto?

Predsednik Srbije je na konferenciji UN o klimatskim promenama COP 26 istakao nameru Srbije da radi na smanjenju emisije štetnih gasova, da ulaže u OIE, kao i da je naš zeleni plan u velikoj meri povezan sa ekonomskom stabilnošću zemlje.

Za Srbiju je ova godina prekretnica kad je reč o energetskoj tranziciji, u kojoj smo doneli nove zakone, krenuli u izradu novih strateških dokumenata i napravili novi plan investicija vredan 17 milijardi evra. Naši strateški ciljevi, kao i prioritetne investicije, pre svega u izgradnju velikih HE i korišćenje potencijala OIE, u skladu su sa pravcem kojim ide ceo svet, a to su zelena energetika i borba protiv klimatskih promena. Integrisanim nacionalnim planom za klimu i energetiku i novom strategijom razvoja energetike utvrdićemo ciljeve i scenarije koji će odrediti put kojim će ići naš energetski sektor u narednih 30 godina i kad je reč o izgradnji novih kapaciteta, i o borbi protiv klimatskih promena.

Energetska tranzicija i klimatske promene nisu pitanje jedne zemlje, već generacijsko pitanje i izazov kojim se bavi čitava planeta. Ono što je važno za uspeh ukupnih promena jeste realnost ciljeva i dinamike i spremnost na dogovor u vezi sa uslovima pod kojima se sprovodi energetska tranzicija. Verujem da ukoliko se uvaži početna pozicija Srbije, postave realni ciljevi i dinamika, i obezbedi adekvatna finansijska podrška EU, da Srbija i naš region mogu uspešno da prate zemlje članice EU u energetskoj tranziciji i izađu kao dobitnici.

Da li je Srbija sada spremna da krene odlučnije u smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte? Koje mere iz svog resora smatrate najvažnijim u tom kontekstu?

Sektor energetike nije jedini koji utiče na emisije štetnih gasova, ali njegova uloga jeste velika i važna u ukupnoj borbi protiv klimatskih promena. Neke aktivnosti su već započete, kao što su investicije u zaštitu životne sredine u termoelektranama u sastavu EPS-a, koje će značajno uticati na smanjenje emisije štetnih gasova iz ovih postrojenja.

Obezbeđeno je stabilno snabdevanje gasom, izgrađene su prve toplane u Srbiji koje koriste biomasu kao energent, u Malom Zvorniku i Priboju. Nadamo se da će i druge toplane u Srbiji krenuti tim putem, ili da pređu na korišćenje energenata koji manje zagađuju životnu sredinu. Smanjenju emisije štetnih gasova doprineće i dva nova programa koje je pokrenulo Ministarstvo, u kojima država i lokalne samouprave sufinansiraju građane sa 50% investicije u povećanje energetske efikasnosti, zamenom vrata i prozora, unapređenja izolacije i zamene kotlova, i u postavljanje solarnih panela, čime građani postaju kupci-proizvođači energije. Ove godine smo ovaj program realizovali kao pilot projekat, a početkom naredne godine će biti raspisani novi javni pozivi, sa značajno više sredstava iz budžeta, kao i od međunarodnih finansijskih institucija. Najveći iskorak u ovoj oblasti doći će kroz realizaciju plana investicija, koji praktično predstavlja srpski “zeleni plan”. Realizacijom svih projekata u planu investicija, možemo očekivati da godišnja emisija CO2 umesto 53 miliona tona koliko je iznosila u 2019, bude smanjena za oko 23 miliona tona.

Analiza ekonomske vrednost neplaćenog rada žena bila je osnova da se neplaćeni rad uvede u novi Zakon o rodnoj ravnopravnosti, bez čega nema ni daljeg kreiranja politika i sistema podrške i usluga u zajednici.

Na ovom skupu među govornicima je bilo mnogo muškaraca, a među protestantima na ulicama mnogo žena koje su zabrinute u kakvom svetu će živeti njihova deca. Koliko su kod nas zelene politike rodno ravnopravne kada govorimo o ministarstvima u čijoj su nadležnosti ove teme, i o rukovodstvima kompanija koje ove promene treba da sprovedu?

Zelena energetska tranzicija je proces u kojem se nalazi čitav svet, u kojem će se mnogo toga promeniti i biti drugačije nego pre ne samo kad govorimo o tome odakle dobijamo energiju kako je koristimo, već i načina kako muškarci i žene u tome učestvuju. Istraživanja pokazuju da žene čine 32% zaposlenih u sektoru OIE u svetu. To je manje od ravnopravnog učešća ali je i značajno više nego u „tradicionalnijem” delu energetskog sektora koji se oslanja na fosilna goriva – nafti i gasu, gde žene učestvuju sa 22%.

Verujem da je “zelena revolucija” u oblasti energetike prilika ne samo da povećamo našu energetsku bezbednost, i imamo zdraviju životnu sredinu, već i da promenimo sliku o energetici kao “muškom” sektoru ili “muškim” poslovima.

To je put kojim treba da ide i Srbija i zelena energetska tranzicija je prilika da afirmišemo žene kao aktivne učesnike u ovom procesu, i da otvorimo ovaj sektor i za preduzetnice, i za menadžerke, i za inženjerke, da budu više zastupljene i vidljivije u energetskom sektoru, i svakako da ih ima više na mestima gde se donose odluke. Trenutno u EPS-u žene čine 20% zaposlenih i zauzimaju 13% pozicija u NO i direktorskim pozicijama.

Država će uraditi svoj deo posla, donoseći moderne zakone, da u donošenju novih strategija vodimo računa o rodnoj dimenziji, da programi koje subvencioniše država (zamena stolarije, solarni paneli) budu jednako otvoreni i za žene i za muškarce, da stvaramo uslove za preduzetnice u zelenoj ekonomiji.

Koliko je u vlada u svojim politikama u upravljanju zdravstvenom krizom vodila računa o očuvanju rodne ravnoteže u podnošenju tereta krize?

U kriznim situacijama, kakva je ova sa kojom se sve države sveta suočavaju, žene su posebno ranjiva kategorija. Globalno gledano 70 odsto zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti čine žene, samo u Srbiji imamo preko 60 hilјada medicinskih sestara. Ogromnu zahvalnost i ohrabrenje dugujemo svim tim ženama koje su preuzele veliki teret na sebe. Bilo da govorimo o zdravstvenim i socijalnim radnicama, o ženama koje rade u samoposlugama, ali i o svim onim ženama koji preuzimaju brigu o najmlađima, starima i domaćinstvu.

Mi smo upravo u vreme epidemije, u saradnji sa UN Women i britanskom ambasadom u Beogradu izradili prve analizu ekonomske vrednosti neplaćenih poslova u oblasti staranja. Zahvalјujući ovoj analizi konačno znamo koja je ekonomska vrednost neplaćenog, nevidlјivog i nepriznatog rada u Srbiji koji žene obavlјaju svakog dana u godini, prekovremeno, bez bolovanja i godišnjeg odmora. To je bio prvi korak na putu ka društvenom i ekonomskom priznanju te vrednosti, što je poslužilo i kao osnova da se neplaćeni rad uvede u novi Zakon o rodnoj ravnopravnosti, bez čega nema ni daljeg kreiranja politika i sistema podrške i usluga u zajednici.

Posle izmene propisa, očekujem da će se sa dosadašnjih oko 70.000 ugroženih kupaca električne energije, broj građana koji mogu da koriste ove olakšice povećati na oko 200.000.

Kao Koordinaciono telo uputili smo prošle godine listu preporuka poslodavcima da u svoje poslovanje uklјuče aktivnosti koje će uticati na smanjenje rodnog jaza koji postoji u svakom društvu, a između ostalog tiču se i fleksibilnog radnog vremena, očuvanja radnih mesta, podrške ženama žrtvama nasilјa ili usmeravanja donacija ka organizacijama koje pružaju pomoć ugroženim kategorijama žena.

Posle dugog čekanja dobili smo početkom godine Zakon o rodnoj ravnopravnosti. Šest meseci od njegovog stupanja na snagu, kakvi su efekti njegov primene?

Kao neko ko se godinama unazad bori protiv nasilјa nad ženama i diskriminacije, kao i za pobolјšanje položaja žena i njihovo veće uklјučivanje u politički, ekonomski i društveni život zemlјe, ponosna sam što smo konačno, posle šest godina, jer od 2016. smo radili na novom Zakonu, dobili krovni dokument u rodnoj ravnopravnosti. Srbija je pokazala da je zrelo društvo koje želi jednake uslove i za žene kao i za muškarce, da rade, napreduju i žive. Društvo u kojem će žene imati jednake uslove na tržištu rada, jednake plate za isti rad, mogućnost da napreduju na najviše rukovodilačke funkcije, ali i društvo u kojem ni jedna žena ni devojčica ne trpe nasilјe. Nakon nekoliko izazovnih godina, kada smo nailazili na otpore i među pojedinim ministrima, mi danas imamo rodno odgovornu Vladu u kojoj se ne dovodi u pitanje da je taj cilј dostižan. Uz ovaj Zakon doneli smo i ostala zakonska i strateška dokumenta, tu je i Zakon o zabrani diskriminacije, nova Strategija rodne ravnopravnosti i Startegija za borbu protiv rodno zasnovanom nasilja, što sve predstavlјa kontinuitet u našim naporima i mi sada imamo kompletiran normativni okvir kao osnovu za dalјi rad.

Danas vidimo u nekim zemljama u okruženju vidimo da se ženama uskraćuju neka prava za koja smo mislili da su davno osvojena, kao što je pravo na abortus. Da li mislite da bi se takva rasprava mogla povesti i kod nas?

Sve što se dešava u poslednje vreme u Poljskoj ili Avganistanu samo nam govori koliko su rodna ravnopravnost i pitanje ženskih prava krhki i da je borba za ljudska prava žena i devojčica jedan mukotrpan i dugoročan proces, ali jedini ispravan. Ne vidim logiku u tome da je nekome prihvatlјivo da jedan deo stanovništva, a žene čine više od 50 odsto populacije, bude diskriminisan, trpi nasilјe, nema iste mogućnosti za zaposlenje, zarađuje manje za isti rad, a pritom su obrazovanije. Da ne govorim o ženama na selu, samohranim majkama, Romkinjama, koje su žrtve višestruke diskriminacije. Rodna ravnopravnost nije pretnja već univerzalna vrednost i preduslov razvoja svakog društva. Kada shvatimo da jednaka prava ne ugrožavaju nikoga i da samo takvo društvo može da napreduje, biće nam svima bolјe.

Iduće godine nas čekaju lokalni, parlamentarni i predsednički izbori. Da li verujete da bi Srbija ponovo mogla dobiti ženu premijera?

Žene čine više od polovine stanovništva Srbije i ne postoji nijedan razlog da žene ne budu podjednako zastuplјene i na izbornim listama i na pozicijama gde se donose odluke. Žene su i obrazovanije, ima nas više među doktorima nauka, a mnogo puta smo pokazale da su podele na „muška“ i „ženska“ zanimanja besmislene i da jednako uspešno, ako ne i uspešnije obavljamo odgovorne funkcije.

RAVNOPRAVNOST

Zelena energetska tranzicija je prilika da afirmišemo žene kao aktivne učesnike u ovom procesu, i da otvorimo ovaj sektor i za preduzetnice, i za menadžerke, i za inženjerke.

RAZVOJ

Zelenа аgenda prestavlja i novi model razvoja, koji treba da donese nove investicije, brži privredni rast, tehnološki napredak i nova radna mesta u zelenoj ekonomiji.

PORUKA

Moja poruka svim ženama je da uđu hrabro u politiku, da odluke o svom i životima svoje dece, ali i generacijama mladih žena koje dolaze, uzmu u svoje ruke.

Pročitajte još...

Vesna Kukić Lončarić, Country Manager JYSK

Vreme je za nove rekorde

Uz otvorenja novih trgovina i na preuređenju postojećih prema novom inspirativnijem, skandinavskom konceptu, JYSK nastavlja da razvija svoje digitalne platforme kako bi postavila nove...

Razvoj domaće ekonomije odrediće energetska stabilnost

Odnos prema energetici predstavlja odnos prema privrednom razvoju, a energetska politika određuje pravac rasta i razvoja čitave ekonomije, izjavila je na Kopaonik biznis forumu...

Usmeravanje Srbije ka zelenoj energetici i zelenoj ekonomiji

Vlada Republike Srbije usvojila je četiri predloga zakona iz oblasti energetike i rudarstva, kao pravni okvir koji će omogućiti nove investicije i usmeravanje Srbije...

Violeta Jovanović, izvršna direktorka NALED-a

Žena treba da preuzmu odgovornost za svoju karijeru

Da bi se rodni jaz dalje smanjivao, potreban je zajednički napor svih činilaca: države, preduzeća, politike, medija i samih žena koje treba da preuzmu...

Srpska energetika se okreće investicijama i zelenoj agendi

Potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović razgovarala je sa delegacijom Međunarodnog monetarnog fonda o investicijama u energetskom sektoru, sprovođenju...

Sunčica Cvetković, direktorka odeljenja Pametne mreže, Siemens

Sve je više žena inženjera

Odeljenje Pametne mreže Siemens Srbija upravo je dobilo nagradu kao najbolji tim u oblasti pametnih mreža za 2021 godinu u regionu Austrije, gde osim...

Mlekoprodukt – Rodno najsenzitivnija kompanija u Srbiji

Kompanija Mlekoprodukt, kao vodeća društveno odgovorna kompanija, postala je bogatija za još jedno priznanje Posvećenost principima društvene odgovornosti, za svaku kompaniju, predstavlja imperativ i merljivost...

Izabrana nova Vlada Srbije, ministri preuzimaju resore

Nova Vlada Republike Srbije na čijem čelu će biti Ana Brnabić imaće 21 resor i 2 ministarstva bez portfelja. Na sednici je za izbor...

Više...

Stefan Lazarević, predsednik AmCham-a

Partnerstvo na duge staze

Američka privredna komora je već dvadeset godina važan stub američko srpskog partnerstva. Naš cilj je da kroz partnerstvo sa Vladom Srbije unapređujemo poslovnu klimu,...

Vera Nikolić Dimić, izvršna direktorka AmCham-a

Uspeh nas tera da budemo još ambiciozniji

AmCham će i u narednom periodu nastojati da promoviše vrednosti američkog biznisa i truditi da bude za svakim stolom za kojim se razgovara o...

Dragan Stokić, Predsednik Francusko srpske privredne komore (CCIFS)

Na izazove odgovaramo entuzijazmom i vrednim radom

Uprkos krizi, ostajemo optimisti, i verujemo da možemo nastaviti da radimo na tome da dovodimo francuske kompanije u Srbiju. Očekujemo nastavak privrednog rasta uprkos...

Sanja Ivanić, generalna direktorka CCIFS

Naša vrata su uvek otvorena

Od početka krize sa koronavirusom, i poteškoća sa dobavljačkim lancima, aktivno radimo na informisanju francuskih preduzeća o tome da nema potrebe ići van Evrope...

Vesti

EU produžila upotrebu kovid sertifikata do juna 2023.

Savet Evropske unije dao je zeleno svetlo za produžetak upotrebe digitalnih kovid sertifikata do 30. juna 2023. godine Produženje ove...

Srbija očekuje 3,5 miliona tona pšenice i 7 miliona tona kukuruza

Srbija ove godine očekuje žetvu od 3,5 miliona tona pšenice i, u slučaju povoljnih meteo uslova, nešto više od...

Vlada Crne Gore objavila radnu verziju Temeljnog ugovora sa SPC

Vlada Crne Gore objavila je radnu verziju Temeljnog ugovora sa Srpskom pravoslavnom crkvom (SPC), koju su načelno uskladile radne...

Iran podneo zahtev za članstvo u BRIKS

Iran je podneo zahtev za pridruživanje grupi BRIKS, prenosi Interfaks pozivajući se na agenciju Tasnim. Portparol iranskog ministarstva spoljnih poslova...

Ambasador Tomaš Kuhta: Prioritet je da Srbija otvori najmanje jedan klaster tokom predsedavanja Češke

Tokom predsedavanja Češke Savetom EU, koje počinje 1. jula, jedan od prioriteta biće da Srbija otvori najmanje jedan klaster,...