Moj profesionalni put dobija zlatan krug, od igrača – do onog koji igrače edukuje. Jedino u šta verujem je obrazovanje, jer je to pored talenta, posvećnosti, ozbiljnog rada i discipline jedini imprativ uspešnog umetnika
Svoje prve baletske korake načinio sam u Novom Sadu, a kasnije svoje obrazovanje i usavršavanje sam nastavio u klasama najvećih baletskih umetnica Zoje Begoli, Milice Bijelić i Ivanke Lukateli. Kao nesvršeni učenik srednje baletske škole „Lujo Davičo“ (1997) dobijam priliku da se pridružim ansamblu Narodnog pozorišta u Beogradu, čiji stalni član postajem već naredne sezone. Paralelno sa svojom igračkom karijerom počeo sam da se bavim koreografijom. Od „Viva la vida!“ na Velikoj sceni Narodnog pozorišta (2009) do danas koreografisao sam gotovo za sve teatarske kuće u regionu: Opera i teatar Madlenianum, Srpsko narodno pozorište Novi Sad, Narodno pozorište Sarajevo, Nacionalna opera i balet Skoplje, Zagreb, Velenje, Celje, Muzički centar Crne Gore u Podgorici. Radeći kao koreograf, put me je odveo od Bazela do Bostona (2019), Njujorka gde sam dobio nagradu Ujedinjenih Nacija i status Muzičkog Ambasadora, zatim Shangaja, Pekinga, Dakinga i Urumućija.
Najveća prekretnica u profesionalnom delovanju bio je poziv profesora doktora Vladimira Tomaševića, i osnivanje Instituta za umetničku igru (2014), seta prvih i jedinih akreditovanih studijskih programa koji se bave obrazovanjem studenta iz oblasti pedagogije klasičnog baleta, savremene igre, pedagogije savremene igre, koreografije i narodne igre u Srbiji. Kroz Institut za umetničku igru, koji ove godine obeležava deset godina svog postojanja, prošlo je 113 gostujućih profesora, a realizovano više od 120 značajnih projekata. gde će gostujući profesor biti čuveni belgijski umetnik Jan Fabr.
Igra je, po meni, najiskreniji vid ljudske komunikacije koji ne podleže jezičkim barijerama, a pedagoški rad najodgovorniji put prenosa tajni, zanata, akademskih širina
Moje angažovanje u Udruženju profesionalnih baletskih igrača, koreografa i baletskih pedagoga od 2009 ima za cilj pored borbe za bolji položaj baletskih umetnika u Srbiji i ustanovaljavanje Nagrade Terpsihora, koja se uz podršku Ministrstva kulture Republike Srbije kontinuirano dodeljuje baletskim i plesnim stvaraocima punih trinaest godina. Do sada su laureati Nagrade Terpsihora najpriznatiji umetnici naše zemlje.
Nekada su moja profesionalna angažovanja i interesovanja u neku ruku bila i van granica moje profesije. Obavljajući dužnost Umetničkog direktora BELEF-a (2017–2020) i direktora Kulturnog centra Beograda (2019–2023) savremenu igru sam uveo u neke nove forme i sisteme.
Iako je moja profesionalna igračka karijera završena, moje angažovanje u nacionalnom teatru od ove sezone, dobija novo značenje u ulozi repetitora i rada sa mladim igračima. Kroz angažovanje u baletu „Ko to tamo peva“ uvežbavam kolege sa kojima sam delio scenu a mladima koji tek započinju svoje korake na sceni dajem novi prvac. Moj profesionalni put dobija zlatan krug, od igrača – do onog koji igrače edukuje. Jedino u šta verujem je obrazovanje, jer je to pored talenta, posvećnosti, ozbiljnog rada i discipline jedini imprativ uspešnog umetnika.
Igra je, po meni, najiskreniji vid ljudske komunikacije koji ne podleže jezičkim barijerama, a pedagoški rad najodgovorniji put prenosa tajni, zanata, akademskih širina i dubina i alata naše profesije – umetnosti igre, bez obzira na njenu oblast.