Siva ekonomija u Srbiji je u padu i obim poslovanja mimo propisa u legalnoj, registrovanoj privredi, u proteklih pet godina smanjen je sa 14,9 na 11,7 odsto BDP-a, saopšteno je na predstavljanju tri studije posvećene toj temi u Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj (NALED).
Reč je, ističu u NALED-u, o sumi od čak 6,5 milijardi evra, koliko preduzeća godišnje obrnu zahvaljujući neprijavljivanju zaposlenih, isplati dela plata na ruke i skrivanju profita, zbog čega su dodatne mere, pre svega usvajanje novog Programa za suzbijanje sive ekonomije, neophodne u rešavanju jednog od najvećih ekonomskih izazova.
“Procene su da je svako četvrto preduzeće uključeno u sivu ekonomiju dok je pre pet godina to bilo svako treće. Angažovanje radnika na crno i isplata dela plate na ruke i dalje su ključni elementi sive ekonomije i od 100 dinara koje firme zarade u sivoj zoni, 64 steknu na ovaj način, a 36 dinara od neprijavljivanja profita”, rekla je profesorka Ekonomskog fakulteta Gorana Krstić na predstavljanju studije “Siva ekonomija u Srbiji 2022”, koju je prema anketnom metodu uradila sa profesorom Pravnog fakulteta Brankom Radulovićem.
Delatnost koja je najporoznija na pojavu sive ekonomije je građevinarstvo, gde je svako peto preduzeće u sivoj zoni, kao i u prerađivačkoj industriji. Čak 13 odsto radnika neformalno je angažovano u građevinarstvu, a prema rezultatima analize poljoprivreda je na drugom mestu u tom segmentu.
U celokupnoj legalnoj privredi udeo zaposlenih na crno opao je sa 11 na 8,5 odsto u proteklih pet godina i broj neformalno angažovanih radnika smanjen je za 200.000, što je još jedna potvrda pada sive zone.
“Veću sklonost ka aktivnostima sive ekonomije imaju preduzeća i preduzetnici koji su pokrenuli biznis pre najviše tri godine, preduzeća sa povezanim licima i firme bez zaposlenih. Znatno je povećana verovatnoća da će firme koja su u finansijskim teškoćama da posegnu ka sivoj ekonomiji”, objasnio je Radulović.
Imajući u vidu da nijedna metodologija u svetu ne uspeva da potpuno precizno izmeri sivu ekonomiju, NALED je u cilju obezbeđivanja što veće pouzdanosti nalaza procenio obim sive ekonomije i po drugom, monetarnom metodu, koji pored legalne prati i deo finansijskih tokova u neregistrovanoj privredi.
I nalazi te studije pokazali su trend pada sive zone – sa 22,2 na 20,1 odsto BDP-a u proteklih pet godina.
Prema studiji, zajedno sa tzv. crnom ekonomijom, vrednost poslovanja mimo propisa dostiže gotovo 11 milijardi evra.
Takođe, da razvoj bezgotovinske ekonomije pozitivno utiče na smanjenje sive zone pokazala je studija “Uticaj rasta bezgotovinskog plaćanja na sivu ekonomiju”. Podaci otkrivaju da je i po broju kartica po glavi stanovnika i po vrednosti bezgotovinskih transakcija, Srbija na pola puta od zemalja centralne i istočne Evrope, a da je za dve trećine slabija od razvijenih država EU.
Ukoliko bi povećala bezgotovinsku ekonomiju na nivo proseka zemalja centralne i istočne Evrope, Srbija bi mogla da smanji obim sive zone za 3,4 odsto BDP-a, odnosno povećala bi poreske prihode za oko 700 miliona evra godišnje. Procena studije je da bi za to bilo potrebno šest do sedam godina.
Tim lider GIZ–a Zlatko Milikić rekao je da su dve studije o obimu sive ekonomije, kao i studija o uticaju bezgotovinskih plaćanja, realizovane u okviru Nacionalne inicijative za bezgotovinsko plaćanje – Bolji način. Inicijativa podržava aktivnosti Vlade na suzbijanju sive ekonomije, a projekat je pomogao izradu nacrta novog programa za suzbijanje sive ekonomije do 2025, za čiju se pripremu koriste i ove tri studije.
Inicijativa Bolji način je zajednički projekat Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH i kompanija Mastercard i Visa, koji se sprovodi pod okriljem develoPPP programa Nemačkog saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ) u saradnji sa NALED-om i Ministarstvom finansija Republike Srbije.
Foto: NALED