Vladislav Cvetković, predsednik UO NALED-a

U skoro svakoj reči koja počinje sa e-a tiče se digitalizacije, NALED je ostavio svoj pečat. Jačanje informacione bezbednosti i zaštite podataka građana, razvoj digitalne infrastrukture koja će podržati širenje elektronske uprave u Srbiji, kao i popularizacija i veće korišćenje elektronskih usluga su prioriteti ove organizacije u naredne dve godine.

Brza i inovativna rešenja za građane i privredu oduvek su u fokusu NALED–a. U prethodnom periodu NALED je uz pomoć partnera realizovao mnoštvo značajnih digitalnih inicijativa. U razgovoru za CorD Vladislav Cvetković, predsednik UO NALED-a navodi samo neke: uspostavljen je novi sistem fiskalizacije i eFaktura, uvedena je obavezna registracija privrednih društava na portalu eUprava i korišćenje eSandučeta i započeto je uspostavljanje elektronskih plaćanja i eDostave. Zajedno sa Kancelarijom za IT i eUpravu realizovan je projekat popularizacije elektronskih usluga, otvaranjem šaltera u lokalnim samoupravama na kojima službenici svim zainteresovanim licima pomažu da postanu eGrađani.

„Posebno smo ponosni na uvođenje elektronske procedure prijave sezonskih radnika zahvaljujući kojoj je na efikasan način u legalne tokove dosad uvedeno više od 73.000 sezonaca i koji su umesto rada na crno ostvarili prava za dane koje su radili“, kaže Cvetković. „Takođe, ponosni smo i na učešće u kreiranju usluga i sistema kao što su eDozvole, koje su omogućile efikasno izdavanje više od 100.000 odobrenja za gradnju godišnje, eŠalter koji je nove upise u katastar skratio na nešto više od pet dana, kao i eInspektor koji je umrežio gotovo sve republičke inspekcije, a naredni korak je uvođenje i lokalnih inspekcija u ovaj sistem. Sve su to procedure koje sada delimo i sa zemljama u regionu.“

Od iduće godine dobićemo i eAgrar. Šta možemo da očekujemo od ovog servisa?

Uspostavljanjem platforme eAgrar omogućiće da se oko 450.000 poljoprivrednih gazdinstava registruje četiri puta brže i jednostavnije nego do sada, uz 80% manje troškove.  Posredstvom platforme poljoprivrednici će moći da konkurišu za državne subvencije, da sredstva dobiju znatno brže jer će resorne institucije moći da automatski povlače informacije iz umreženih nacionalnih registara, te službenici neće više morati da dokumenta obrađuju i pregledaju ručno, za šta im je bilo potrebno i više od šest meseci.

Rekli ste da bi svi „šalteri“ javne uprave trebalo da budu dostupni na jednoj aplikaciji eUprave na mobilnim telefonima i da je dovoljno jednom se ulogovati radi pristupa svakom od njih. Koliko smo blizu ili daleko od takve budućnosti?

To je već realnost u nekim zemljama, a kod nas je verujem bliska budućnost. Ipak, još dosta posla nas čeka jer je puno usluga neophodno digitalizovati. Kancelarija za IT i eUpravu fokusirala se na najvažnije životne događaje i nudi deset veoma važnih usluga među kojima su onlajn upis dece u vrtić ili školu, zakazivanje termina za izdavanje ličnih dokumenata, pribavljanje vozačke dozvole i dr. Ključ uspeha u popularizaciji i većem korišćenju usluga je da pristup ne bude komplikovan za građane. Primera radi, ideja je da jedno logovanje bude dovoljno za pristup svim državnim portalima i uslugama kao što su eZdravlje i eDnevnik, ePorezi, APR i drugi.

Kroz projekat eGrađanin i otvaranje šaltera u lokalnim samouprava, zajedno sa Kancelarijom za IT i eUpravu želeli smo da pomognemo građanima da otvore svoj nalog na Portalu eUprava ukoliko nisu sigurni kako to da urade. Takođe, da bi se e-usluge više koristile, neophodna je edukacija i informisanje građana jer prema rezultatima našeg istraživanja, iako je tri četvrtine građana upoznato sa mogućnostima eUprave, svega 14% administrativne poslove završava putem interneta. Veće interesovanje sada iskazuje poslovni sektor jer čak 45% privrednika ističe da svoje obaveze radije obavlja onlajn.

Jedna od tema kojom se bavite a u kojoj za sada kao građani nismo videli opipljiv pomak jeste eZdravstvo. U kojoj fazi je ova opsežna i kompleksna reforma?

Pomaka ima, ali su to i dalje početni koraci dok su nama potrebni mnogo veći i značajniji. Prijava za vakcinaciju putem ePortala je jedna od usluga koja je najviše motivisala građane da se okrenu eUpravi i pokazala da možemo da digitalizujemo zdravstveni sistem. Država je kreirala Program digitalizacije u zdravstvenom sistemu do 2026. i NALED pomaže u  njegovoj implementaciji. Uveden je eKarton, a sledeći korak je i uvođenje digitalnog medicinskog dosijea. Uvedena je usluga eRecept za lekove sa A liste i potrebno je ovu uslugu proširiti i na ostale liste. Potrebno je da se uvedu i usluge eUput i eBolovanje, a posebno je važno povezivanje državnog, vojnog i privatnog zdravstvenog sistema u cilju efikasnijeg lečenja pacijenata, kroz dalji razvoj Integrisanog zdravstvenog informacionog sistema (IZIS). Sve to će ubrzati put građana kroz zdravstveni sistem, unaprediti rezultate lečenja, smanjiti liste čekanja, nepotrebno ponavljanje analiza, vraćanje kod lekara opšte prakse po nove upute…

Iako je tri četvrtine građana upoznato sa mogućnostima eUprave, svega 14% administrativne poslove završava putem interneta. Veće interesovanje sada iskazuje poslovni sektor jer čak 45% privrednika ističe da svoje obaveze radije obavlja onlajn

Zajedno sa napretkom u oblasti digitalne transformacije, sve važnije postaje i pitanje informacione bezbednosti. Koliko smo ovde odmakli i šta nam predstoji u narednom periodu?     

Kroz sprovođenje projekta izrade Lokalnog indeksa eUprave (LEI), uvideli smo da na lokalu postoje brojni izazovi kada je reč o bezbednosti podataka koji su pohranjeni u njihovim bazama. Samo polovina gradova i opština ima licence za sve programe, dok 14% nema licencu ni za jedan program koji koristi. Svega desetina gradova i opština ima veb prezentacije na .gov domenu, dok nešto manje od polovine zapošljava samo jednog IT stručnjaka, a 11% nema nijednog. Dve trećine ističe da nijedan njihov IT ekspert u proteklih nekoliko godina nije prošao obuku na tu temu. Kada sve ovo imamo na umu, jasno je da moramo da radimo više na ovom polju.

Pre svega potrebno je unaprediti zakonski okvir u ovoj oblasti, jačati kapacitete državnih i lokalnih organa, kao i privrede koja upravlja informacionim sistemima, i povezati ih kako bismo imali jedan tim spreman za odbranu od sajber napada. Početkom sledeće godine predstavićemo LEI indeks, koji će kroz rangiranje lokalnih samouprava po nivou razvijenosti eUprave pomoći da bolje sagledamo kome je i na koji način potrebno pomoći. U prethodnom periodu organizovali smo brojne obuke za službenike sa lokala na temu informacione bezbednosti u saradnji sa RATEL-om. Polaznici su se osposobljavali da na vreme otkriju sajber pretnju i uspešno zaštite svoj sistem. Ove obuke sigurno će biti jedan od prioriteta NALED-ovog Saveza za eUpravu i u narednim godinama.

Na kraju jedne godine uvek je vreme i za najavu planova za sledeću. Šta će biti u vašem fokusu u 2023., kada govorimo o digitalizaciji?

Jačanje informacione bezbednosti i zaštite podataka građana, razvoj digitalne infrastrukture koja će podržati širenje elektronske uprave u Srbiji, kao i popularizacija i veće korišćenje elektronskih usluga su prioriteti za naredne dve godine. Kada je reč o pojedinačnim oblastima, naš fokus biće na digitalizaciji pre svega u domenu zdravstva, ali i na razvoju sistema eProstor za digitalizaciju izrade prostornih i urbanističkih planova, daljem razvoju ePlaćanja, kao i veoma važne usluge eDostava koja bi omogućila da građani ne samo primaju sve dokumente od državnih i lokalnih organa elektronskim putem već i da mogu dvosmerno da komuniciraju sa državom odnosno dostavljaju dokumenta putem ePisarnice. Neke procedure su već uvedene, ali ih je potrebno unaprediti, a tu bih posebno izdvojio ePečat, potpis u klaudu i eArhiviranje.