Biblioteka Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) obeležila je 15. juna 180 godina postojanja i 30-godišnjicu tribine te ustanove.
Potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka kulture i informisanja Maja Gojković prisustovala je obeležavanju ovog događaja i tom prilikom istakla da ova dva značajna jubileja bude dozu poštovanja, imajući u vidu da nema mnogo institucija koje mogu da se podiče ni tako dugim trajanjem, a ni tako vrednim fondovima knjiga i druge građe koje poseduje Biblioteka.
“Tokom vekova i brojnih istorijskih događaja, koji su neretko bili izrazito nepovoljni po naš narod i državu, pisana reč odigrala je jednu od ključnih uloga u našem opstanku. Upravo ovde, u ovom hramu knjige, čuvaju se neki od najvrednijih i najstarijih rukopisa na ovim prostorima, među njima, i lična biblioteka reformatora srpskog jezika, velikog Vuka Karadžića”, navela je Maja Gojković, dodajući da su sva ta dela autentična svedočenja o vremenima u kojima su nastajala, o istorijskom putu srpskog naroda, kulturi, velikanima, savezništvima i onim ne tako lepim istorijskim događajima na ovim prostorima.
Maja Gojković ukazala je na važnost institucija sa dugom tradicijom ne samo u smislu čuvanja i negovanja slavne prošlosti, već i u pogledu toga da sve ono što je ostalo kao neprolazni trag nauke i kulture, prenose savremenim generacijama. Ocenila je da Biblioteka SANU spada u red onih koje idu u korak s vremenom. “Bogate knjižne zbirke sa oko milion i po najrazličitijih izdanja, jedinstvena fototeka, savremene čitaonica i brojne izložbe koje se ovde organizuju, danas čine da ovo mesto tradicije i postojanosti bude živo i uvek aktuelno”, rekla je Maja Gojković, saopštilo je Ministarstvo kulture i informisanja.
Ministarka je podsetila da Biblioteka SANU raspolaže najvećom zbirkom stranih knjiga u Srbiji, čijoj važnosti i vrednosti doprinose dve inkunabule štampane u Veneciji u drugoj polovini 15. veka.
“Srpska akademija nauka i umetnosti, njena Biblioteka, Arhiv, galerije i instituti dobar su primer kako se pristupa zaštiti kulturne baštine, njenoj afirmaciji i uspešnom predstavljanju”, ocenila je Maja Gojković.
Biblioteka SANU ustanovljena je u Društvu srpske slovesnosti 7. novembra 1841. godine. Počela je s radom 14. juna 1842. godine, kada je prve knjige poklonio Dimitrije Tirol, a za bibliotekara odredjen Konstantin Bogdanović.
Knjižni fond Biblioteke sadrži oko 1.500.000 knjiga, časopisa i drugih štampanih i elektronskih izdanja iz svih oblasti nauke i umetnosti. U okviru Biblioteke nalazi se i fototeka u kojoj se čuva oko 10.000 fotografija članova SANU i njenih prethodnica.
Na svečanosti su predstavljene knjige “Biblioteka Srpske akademije nauka i umetnosti: 1841–2021” Sanje Stepanović Todorović i Marine Ninić, te “Tribina Biblioteke SANU: 1991–2021” koje su priredili Danka Kuželj i Dragoslav Boro. Obe je uredio Miro Vuksanović, upravnik Biblioteke SANU.