Stylianos Zakof, predsednik Upravnog odbora Helenskog privrednog udruženja

Brže usaglašavanje sa EU regulativom, reforma pravosuđa i pojednostavljivanje procedura dobijanja različitih dozvola za poslovanje, procedure uvoza i izvoza, učinile bi Srbiju jednom od najpoželjnijih zemalja za investiranje u regionu.

Pandemija COVID-19 stavila je svetsku ekonomiju na najteži test, i svi snosimo posledice teške zdravstvene situacije u kojoj se nalazimo. Poslovni svet se suočava sa većim troškovima usled smanjenih prihoda poslovanja i smanjene potražnje robe i usluga, ali i otežanim lancima snabdevanja, uključujući domaće i inostrano tržište.

Stylianosa Zakofa predsednika Upravnog odbora Helenskog privrednog udruženja Srbije pitali smo, kako se grčka preduzeća nose sa ovim teškoćama i kako u ovom uslovima grčko srpska privredna saradnja odoleva izazovima.

Kako bi ste ocenili poslovanje vaših članica i koliko su mere Vlade Srbije imale uticaja na njihovo poslovanje tokom pandemije?

Kada govorimo o grčkim kompanijama koje posluju u Srbiji, sektor usluga, a ponajviše ugostiteljstvo i hotelijerstvo, pretrpeli su najveći udarac. Mere koje je donela vlada tokom prethodne godine pokazale su se kao izuzetno korisne i najveći broj naših članova je koristio ovu vrstu pomoći. Mere su na pravi nacin usmerene na očuvanje radnih mesta i povećanje likvidnosti kompanija, a veoma je pozitivno sto država nastavlja sa ekonomskim merama podrske privredi. Sa druge strane, neizvesnost je najveći izazov za mnoge sektore na globalnom nivou, zbog čega će biti neophodna modernizacija i uvođenje novih načina rada, ubrzani proces digitalizacije, kao i dobro usklađivanje sredstava i obaveza. U ovom smislu će biti veoma važna koordinirana saradnja privatnog i državnog sektora na svim nivoima.

Vaše udruženje je bilo veoma aktivno u dijalogu sa Vladom Srbije oko uvođenja prvog paketa mera za privredu. Koliko je vazna saradnja poslovnih udruženja i vlade u stvaranju privrednog ambijenta u kojem je moguće prilagoditi poslovanje tokom pandemije?

Moram da izrazim zadovoljstvo dosadašnjom saradnjom sa predstavnicima srpskih institucija, jer su uvek pokazivale spremnost da nam pruže odgovore na pitanja koja se ticu poslovanja naših članova, kao i da nas podrže u organizaciji različitih poslovnih skupova. Tokom marta prethodne godine bilateralne inostrane privredne komore i organizacije, a među njima i Helensko privredno udruženje, uputile su zajedničku otvorenu molbu Ministarstvu ekonomije za sprovođenje dodatnih mera podrške malim i srednjim preduzećima, koju je vlada Srbije podržala. Poslovna udruženja predstavljaju glas privatnog sektora, koji je važan akter u privrednom rastu i zaposlenosti. Za vladu i privatan sektor, od izuzetnog značaja je otvoren dijalog i međusobna podrška koji će stimulisati poslovno okruženje u ovom neizvesnom vremenu. Privreda će morati da prilagodi svoje poslovanje novonastalim trendovima, jer svedočimo vremenu u kojem će sadašnje politike oporavka privrede oblikovati novi ekonomski i društveni sistem.

U prethodnom periodu organizovali smo niz webinara ne teme koje se tiču načina poslovanja tokom pandemije, u oblasti računovodstva, pravnih pitanja, carinskih propisa, marketinga i HR-a.

Sa kojim pitanjima vam se najčešće obraćaju članice? Šta su danas najveći izazovi sa kojima se oni susreću u radu?

Grčka poslovna zajednica u Srbiji je razvijena i trudimo se da nesebično pružamo podršku jedni drugima. Većina naših postojecih clanova, ali i onih budućih traži pomoć u informacijama o preduzetništvu u zemlji i pojašnjenjima o birokratiji. Tokom prethodne i ove godine dobijali smo veliki broj upita vezan za procedure prelaska granica usled pandemije, zbog čega naše članove redovno informisemo o svim novousvojenim merama i propisima kako srpske, tako i grčke vlade. Izazovi sa kojima se i dalje suočavamo su problemi koji se javljaju na putu evrointegracija bilo koje zemlje u regionu, pa tako i Srbije. Dugotrajno usaglašavanje sa EU regulativom, reforma pravosuđa i komplikovane procedure dobijanja različitih dozvola za poslovanje, procedure uvoza i izvoza, definitivno su najveći izazovi ne samo grčkim, već i ostalim stranim kompanijama koje bi želele da svoje delatnosti prošire i na srpsko tržište. Rešavanjem ovih problema, Srbija bi neizostavno postala jedna od najpoželjnijih zemalja za investiranje u region.

Koliko je u uslovima onlajn rada HBA bilo moguć odgovoriti na potrebe članstva i koje su bile najvažnije aktivnosti koje ste organizovali u poslednjih godinu dana?

Kao i svi ostali akteri srpske poslovne zajednice, tako se i Helensko privredno udruženje prilagodilo novim uslovima poslovanja koje diktira pandemija. Video konferencije i virtuelni događaji nikada nisu bili važniji za poslovanje kao što je to sada slučaj. U tom smislu organizovan je niz webinara ne teme koje se tiču načina poslovanja tokom pandemije, uključujući ovde računovodstvene, pravne, carinske teme, kao i teme iz oblasti marketinga i HR-a. Od značajnih aktivnosti koje su realizovane pre izbijanja pandemije, izdvojio bih sastanke sa  ministrom finansija Grčke, g. Christosom Staikourasom i generalnim sekretarom za međunarodne ekonomske odnose i ekstraverziju Ministarstva spoljnih poslova, g. Gregorisom Dimitriadisom, na kojima smo razgovarali o aktuelnim pitanjima koja se odnose na bilateralne ekonomske i trgovinske odnose Grčke i Srbije, komunikaciju grčkih privrednika u inostranstvu sa Ministarstvom finansija Grčke, kao i o problemima sa kojim se suočavaju grčke kompanije koje posluju u Srbiji.  Od tradicionalnih događaja, izdvojio bih Sečenje Vasilopite i Grčki vikend na Kopaoniku.

Kako je po vašoj proceni ova situacija uticala na spoljnotrgovinsku razmenu Srbije i Grčke i u kojim sektorima vidite mogucnost za njihovo poboljsanje?

Ukupna neposredna grčka ulaganja procenjuju se na oko 1,5 milijardu evra, dok direktne i indirektne investicije tokom proteklih 15 godina prelaze 2,5 milijarde evra. Uprkos činjenici da su grčke kompanije zainteresovane za investicije u Srbiji, i dobrim odnosima koje dve zemlje neguju, Srbija i Grcka još uvek nisu istražile mogućnosti privredne razmene u mnogim sektorima. U tom smislu postojeća pandemija nije u značajnoj meri uticala na spoljnotrgovinsku razmenu, koja uprkos potencijalima, beleži skromne rezultate. Potencijal koji bi doprineo rastu ogleda se u sektorima, kao što su poljoprivreda, hrana i piće, građevinski materijali, energija, informacione i komunikacione tehnologije itd.

Srbija i Grcka još nisu istražile mogućnosti privredne razmene u mnogim sektorima kao što su poljoprivreda, hrana i piće, građevinski materijali, energija i informacione i komunikacione tehnologije.

U oktobru ste organizovali sada već tradicionalni izlet upoznavanja i razvijanja interkonekcije između članova grčke zajednice i njihovih porodica. Koliko su ovakvi događaji bili dragoceni da se „napune baterije“ i učvrste veze između članica?

Grčki porodični vikend na Kopaoniku je postao tradicionalna manifestacija koja je organizovana već petu godinu zaredom u saradnji sa našim članom, hotelom Junior na Kopaoniku. Neformalni susreti predstavnika grčkih kompanija za naše Udruženje su posebno važni. Ovakvi događaji učvršćuju međusobni odnos predstavnika grčke poslovne zajednice, a kao takvi ujedno doprinose i produbljivanju poslovne saradnje. Konkretno, ovaj originalni trodnevni izlet upoznavanja i razvijanja interkonekcije između članova i njihovih porodica, praćen je opuštanjem, zabavom, nekolicinom porodičnih sportova i žive grčke muzike. Svake godine ovaj događaj dobija pozitivne komentare naših članova, a privlači i sve veći broj učesnika.

Tokom 2020, izdali ste novo izdanje „Member to Member“ publikacije. Šta je njen cilj i na koji način ona povezuje članice različitih poslovnih udruženja?

Publikacija „Member to Member“ koju Helensko privredno udruženje objavljuje već godinama unazad, namenjana je promociji proizvoda i usluga kompanija-članica široj poslovnoj zajednici, a sadrži posebne ponude i popuste  kompanija u različitim sektorima. Osmišljena je tako da pruža mogućnosti za interakciju i podršku između preduzeća, kao i da predstavlja efikasno sredstvo za promovisanje istih. Prošlogodišnje izdanje promoviše podršku poslovanju u Srbiji i učvršćivanju odnosa zemalja koje su ugrožene pandemijom virusa Covid-19. Prosle godine je HBA je udružilo snage i pripremilo zajedničku publikaciju sa još dve evropske komore.

Na koji način su članice HBA doprinele zaštiti zdravlja i bezbednosti svojih zaposlenih i građana Srbije?

Društvena odgovornost kompanija postala je sastavni deo današnjeg poslovanja budući da se od kompanija očekuje da vode brigu o zaposlenima, klijentima, zajednici, ali i o životnoj sredini. U ovoj se činjenici ogleda značaj poslovnog sektora u današnjem društvu, ali i ogovornosti koja iz nje proizilazi. U duhu već vekovne tradicije, Grčka i Srbija su oduvek pokazivale međusobnu solidarnost. Veoma nam je drago što su grčke kompanije još jednom pokazale društveno odgovornu svest i solidarnost sa Srbijom u borbi protiv virusa Covid-19, ne samo kao prema zemlji domaćinu, već i kao prema tradicionalnom prijatelju i poslovnom partneru. Prateći ovaj trend, članovi HBA donirali su osnovna sredstva za rad srpskom zdravstvenom sistemu i istovremeno pomogli lokalne zajednice, novčanim i materijalnim doprinosom.

Kakvi su vaši planovi za 2021?

Uzimajući u obzir neizvesnost realizacije javnih okupljanja, Helensko privredno udruženje će nastaviti da bude društveno odgovorni član zajednice i u tom smislu planiramo organizaciju online aktivnosti. Pravne i računovodstvene aktuelnosti, kao i obuke u različitim sektorima na vrlo korektan način mogu da se predstave zaposlenima u kompanijama-članicama u formi webinara. Planiramo i da nastavimo dijalog sa državnim institucijama, u cilju informisanja naših članova o aktuelnim temama o srpskoj privredi. Pored toga, u toku ove godine imamo u planu da se aktivnije povežemo sa ostalim grčkim udruženjima i komorama koje posluju na području Balkana, ali i da nastavimo saradnju sa ostalim evropskom komorama koje posluju u Srbiji.