Evropski parlament usvojio je Izveštaj o Srbiji sa navođenjem afera kao i pritisaka na medije i nevladine organizacije. Srbija se poziva i da uskladi spoljnu politiku sa EU, dok se s druge strane, u Izveštaju koji je sačinio izvestilac EP za Srbiju Vladimir Bilčik, pozdravlja činjenicu da je članstvo u EU i dalje strateški cilj Srbije uprkos nedostatka napretka u mnogim reformama, pa se otuda traže ’ubedljivi rezultati’.
Kao što Vučić vlada po sistemu uzajamno funkcionalnih paradoksa takav je i izveštaj EP-sav u paradoksima. Opozicija je ohrabrena, ali je Izveštaj dovoljno ’švedski sto’ da i vlast uzme što voli.
Evo još jedan paradoks: Izveštaj EP neodoljivo podseća na programski dokument Srpske napredne stranke iz 2011: ‘Bela knjiga-programom do promena’
Ono što je potencirano u opozicionoj SNS 2011-borba protiv korupcije-a što se tada zameralo demokratama Borisa Tadića-iznevereno je. Danas je opšte mesto nacionalne opozicije (iako se Vučić trudi da je relativizuje antivakserskom), da je Zapad doveo Vučića na vlast da ‘proda Kosovo’. Vučić je 2012. imao samo jednu želju-da postane gradonačelnik Beograda. Izgubio je od Đilasa i priznao poraz. Vučić je do danas promenio politički DNK Nikolićeve SNS.
Naprednjake i Nikolića su 2012. izglasali građani Srbije na republičkom nivou, uz pomoć i građanskih ‘belih listića’ (nevažeći protesni glasački listići), ali više uz pomoć nacionalnih demokrata, jer Koštunica je direktno podržao Nikolića. EU je prihvatila SNS (reformisane Šešeljeve radikale) za partnera.
Kosovo jednostavno nije bilo bitna tema izbora 2012. I po tom pitanju je i dalje važio truli ustavni kompromis Koštunice, Tadića, Nikolića i Dačića.
Naprednjaci su u ‘Beloj knjizi’ obećali bolji investicioni ambijent, fiskalnu konsolidaciju, i generalno u sferi ekonomije najviše su ispunili iz obećanog 2011.
U tom dokumentu na više od 120 stranica, SNS smatra da bi mediji u Srbiji trebalo da budu slobodni, bez ekonomskih i političkih pritisaka.
Vučić je tada govorio da mediji u Srbiji pod Tadićem podsećaju na one u Čileu za vreme Pinočea (na šta li sad podsećaju?), ističući da imamo obavezu da razotkrijemo prikrivene vlasnike medija, ali sa garancijom potpune slobode štampe i javnog informisanja i toga će se SNS pridržavati. Rekli su i napisali.
U tački 19 ‘Bela knjiga’ je nedvosmislena: ‘Sloboda medija – osnov i uslov demokratije’!
Uz odlučnu borbu protiv korupcije, vladavinu prava i rešavanje spornih privatizacija, naprednjaci 2011. najavljuju ubrzanje evropskih integracija koje su ‘žuti’ (stranačka boja demokrata) zakočili.
Kao što najavljuju i nastavak bliske saradnje sa Rusijom SAD, Kinom, zemljama trećeg sveta, ali i Japanom koji je naglašen možda i zato što se Vučićevo preumljenje dogodilo upravo tokom jedne njegove posete Tokiju.
Naprednjaci su 2011, bili spremni za punu saradnju sa međunarodnim finansijskim institucijama. Gotovo idilični odnosi Međunarodnog monetarnog fonda i Vučićeve administracije (režima) potvrda su o ispunjenom obećanju.
Prilično je urađeno i u oblasti infrastrukture, s naznakom da modernizacija zemlje ne mora da znači i njenu demokratizaciju. Naprotiv. U Srbiji važi: Bolji putevi i pruge-lošiji parlament.
Dakle, naprednjačku ’Belu knjigu’ nije pisala njima danas politički nesimpatična evroposlanica i posrednica u pregovorima vlasti i opozicije oko izbornih uslova Tanja Fajon, već oni sami. Ta ’Bela knjiga’ može da bude danas platforma opozicije za pregovore sa Vučićem.
Paradoksalno, zar ne?