Mapa sajta

Norveški startap gradi kuće od 100 odsto reciklirane plastike

CorD Recommends

Članice Evropske unije odobrile reformu tržišta električne energije

Članice Evropske unije odobrile su reformu tržišta...

Održana konferencija „Thinking Green & Living Clean“

Povodom izlaska desetog broja specijalnog izdanja CorD...

Održana PANTHEON 2024 konferencija

U hotelu Izvor u Aranđelovcu održana je PANTHEON konferencija u organizaciji kompanije Datalab SR. Ključna tema konferencija bila je...

U Palati Srbije svečanom ceremonijom obeležen Dan Afrike

Ambasador Maroka u Srbiji Mohamed Amin Belhaž, kao doajen Grupe ambasadora afričkih zemalja i šefova misija u Beogradu, otvorio...

Beogradski studenti osvojili prvo mesto na takmičenju Cup 2024 u Austriji

Tim "Artemi" sa Univerziteta u Beogradu osvojio je prvo mesto na međunarodnom takmičenju Danube Cup, koji se ove godine održao...

Arheološko brdo u okviru Golubačke tvrđave otvoreno za posetioce

Park Arheološko brdo u okviru Golubačke tvrđave zvanično je otvoren za posetioce. Otvaranju je prethodila revitalizacija Spoljnog dvorišta tvrđave...

Kompanija dm proslavila 20. godina poslovanja u Srbiji uz zvanice iz zemlje i regiona

Povodom velikog jubileja, dve decenije uspešnog poslovanja u Srbiji, kompanija dm drogerie markt organizovala je jedinstveni događaj u okviru...

Korišćenje jednog od svetskih problema za rešavanje drugog, predstavlja filozofiju misije norveškog startapa čiji je krajnji cij da razvije pristupačno stanovanje od 100 odsto reciklirane plastike.

Od 1950. godine više od devet milijardi tona plastike proizvedeno je širom sveta, od čega se samo devet odsto reciklira, prema podacima građevinske tehnološke kompanije „Otalo“ (Othalo), dok gotovo milijardu ljudi živi u sirotinjskim četvrtima.

Norvežani su se udružili sa programom Ujedinjenih nacija za ljudska naselja i održivi urbani razvoj (UN-Habitat) kako bi obezbedili neophodne elemente za izgradnju tri test-modela koja za cilj imaju pružanje pomoći stanovništvu usled nedostatka odgovarajućih stambenih objekata u Africi.

„Da bi se zadovoljile potrebe samo u podsaharskoj Africi neophodno je obezbediti, samo za početak, čak 160 miliona stambenih jedinica“, kažu u kompaniji „Otalo“.

Očekuje se da će se ova cifra popeti na 360 miliona do 2050. godine kao rezultat sve brže urbanizacije kontinenta. Međutim, ova kompanija nas uverava da nema mesta panici, jer ako se oslonimo samo na količinu otpada kojom trenutno raspolaže ova regije, prema proračunima „Otala“ može se izgraditi više od milijardu domova.

Tokom 2021. godine, u Keniji će biti izgrađena prva fabrika koja će proizvoditi pregrade za zidove, plafone i podove od reciklirane plastike.

Održivi domovi

UN-Habitat procenjuje da 60 odsto ljudi koji žive u urbanim delovima Afrike živi u nehigijenskim naseljima. Istovremeno, između 1990. i 2017. godine, afričke zemlje uvezle su oko 230 metričkih tona plastike „koja je završila na deponijama stvarajući ogroman ekološki problem“, dodaje agencija.

Zamenik izvršnog direktora UN-Habitata, Viktor Kisob (Victor Kisob), rekao je da je cilj partnerstva sa „Otalom“ „promocija zadovaljavajućeg, održivog i pristupačnog stanovanja za sve“.

„Otalov“ postupak obrade uključuje usitnjavanje plastičnog otpada i njegovo mešanje sa drugim elementima, uključujući nezapaljive materijale. Sve te komponente koriste se za izgradnju objekta visine do četiri sprata i veličine do 60 kvadratnih metara – sve ovo uz pomoć osam tona reciklirane plastike. Fabrika sa jednom proizvodnom linijom može godišnje da proizvede 2.800 stambenih jedinica.

Nakon uspešnih laboratorijskih testova, „Otalova“ fabrika u Estoniji započela je proizvodnju komponenata za izgradnju tri demonstraciona doma – jedan za glavni grad Kenije, Najrobi, drugi za Jaunde, glavni grad Kameruna i jedan za Dakar, glavni grad Senegala.

Osnivač „Otala“ Frank Kato Lahti (Frank Cato Lahti) razvija i testira ovu tehnologiju od 2016. godine u partnerstvu sa SINTEF-om, sedamdesetogodišnjom nezavisnom istraživačkom organizacijom iz Trondhajma (Trondheim) u Norveškoj i sa stručnjacima sa norveškog univerziteta Tromso (Tromsø).

Očekuje se da će sedam od deset ljudi na svetu živeti u urbanim sredinama do 2050. godine, a 90 odsto od te cife biće stanovništvo iz Afrike, Azije, Latinske Amerike i sa Kariba.

„U nedostatku efikasnog urbanog planiranja, posledice ove brze urbanizacije biće dramatične“, upozorava UN-Habitat.

Nedostatak odgovarajućeg smeštaja i porast siromašnih četvrti, neadekvatna i zastarela infrastruktura, eskalacija siromaštva i nezaposlenosti, zagađenje i zdravstveni problemi, samo su neki od efekata ubrzane urbanizacije.

Način razmišljanja, politike i pristupi urbanizaciji moraju se promeniti kako bi se širenje gradova i urbanih područja pretvorilo u izobilje mogućnosti za građane koji u njima žive, umesto da ih „proguta“ i „baci u siromaštvo i beznađe“ kažu UN-Habitat.

Pioniri promena

Ponovno osmišljavanje koncepta grada i građenje njegove veće otpornosti bile su ključne teme na „Samitu Pionira promena“ u organizaciji Svetskog ekonomskog foruma 2020.

Digitalni događaj okupio je inovatore i zainteresovane strane iz celog sveta kako bi osmislili rešenja za izazove sa kojima se suočavaju kompanije, vlade i celokupno društvo.

Otvarajući Samit, Stefan Mergentaler (Stephan Mergenthaler), šef strateške obaveštajne službe Foruma i član Izvršnog odbora, rekao je:

„Moramo promeniti način na koji proizvodimo, način na koji živimo i način na koji komuniciramo u našim gradovima da bismo postigli zacrtani cilj o nultoj emisiji. Kao što je ova godina dramatično ilustrovala, potrebno je da uložimo sve moguće napore da održimo populaciju zdravom, ukoliko želimo da ne ugrozimo uspeh svega što smo do sada uradili.“

Izvor: energetskiportal.rs, Jovana Canić

Pročitajte još...

Kakao dostigao rekordnu cenu, očekuju se poskupljenja čokolade

Cene kakaoa nastavile su rast i dostigle novi rekordni nivo od 5.970 dolara po toni, usred zabrinutosti zbog ograničenih zaliha i posledica suše na...

Norveška prva zemlja koja najavljuje eksploataciju dubokog morskog dna nakon odluke parlamenta

Norveška bi mogla da postane prva zemlja na svetu koja će eksploatisati duboko morsko dno, nakon što je parlament te zemlje izglasao odobrenje za...

Ambasador Jelsta: Norveška snažno podržava državno vlasništvo u energetskom sektoru

Norveške kompanije nisu zainteresovane za kupovinu Elektroprivrede Srbije (EPS), izjavio je ambasador Norveške u Srbiji Jern Eugen Jelsta, dodavši da je trenutni angažman Norveške...

Održan Afro festival u znaku Kenije

U Muzeju afričke umetnosti od petka, 23. juna, do nedelje, 25. juna održan je Afro festival. Svake godine tokom poslednjeg vikenda u junu, bašta...

Ambasador Jern Eugen Jelstad: Srbija će u saradnji sa Norveškom dobiti moderan i efikasan energetski sektor

U poslednjih godinu i po dana Norveška i Srbija imaju intenzivnu saradnju u oblasti energetike u kojoj su postignuti značajni rezultati, izjavio je norveški...

Norveška prošle godine zaradila petostruko više od prodaje nafte i gasa

Norveška je u 2022. godini zaradila čak pet puta više od prodaje nafte i gasa u odnosu na prethodne godine, zahvaljujući rekordno visokim cenama...

Održana konferencija Nordijsko-srpsko partnerstvo za zeleno poslovanje i industrijske procese

Pod pokroviteljstvom ambasade Finske, a u zajedničkoj organizaciji sa ambasadama Danske, Norveške i Švedske u Srbiji, u Naučno-tehnološkom parku Niš završena je konferencija "Nordijsko-srpsko...

Strani menadžment upravljaće srpskim državnim preduzećima

Srbija radi zajedno sa Norveškom i Norvežani će postati članovi nadzornih odbora i izvršnih organa javnih kompanija, jer država namerava da promeni način na...