Korišćenje jednog od svetskih problema za rešavanje drugog, predstavlja filozofiju misije norveškog startapa čiji je krajnji cij da razvije pristupačno stanovanje od 100 odsto reciklirane plastike.
Od 1950. godine više od devet milijardi tona plastike proizvedeno je širom sveta, od čega se samo devet odsto reciklira, prema podacima građevinske tehnološke kompanije „Otalo“ (Othalo), dok gotovo milijardu ljudi živi u sirotinjskim četvrtima.
Norvežani su se udružili sa programom Ujedinjenih nacija za ljudska naselja i održivi urbani razvoj (UN-Habitat) kako bi obezbedili neophodne elemente za izgradnju tri test-modela koja za cilj imaju pružanje pomoći stanovništvu usled nedostatka odgovarajućih stambenih objekata u Africi.
„Da bi se zadovoljile potrebe samo u podsaharskoj Africi neophodno je obezbediti, samo za početak, čak 160 miliona stambenih jedinica“, kažu u kompaniji „Otalo“.
Očekuje se da će se ova cifra popeti na 360 miliona do 2050. godine kao rezultat sve brže urbanizacije kontinenta. Međutim, ova kompanija nas uverava da nema mesta panici, jer ako se oslonimo samo na količinu otpada kojom trenutno raspolaže ova regije, prema proračunima „Otala“ može se izgraditi više od milijardu domova.
Tokom 2021. godine, u Keniji će biti izgrađena prva fabrika koja će proizvoditi pregrade za zidove, plafone i podove od reciklirane plastike.
Održivi domovi
UN-Habitat procenjuje da 60 odsto ljudi koji žive u urbanim delovima Afrike živi u nehigijenskim naseljima. Istovremeno, između 1990. i 2017. godine, afričke zemlje uvezle su oko 230 metričkih tona plastike „koja je završila na deponijama stvarajući ogroman ekološki problem“, dodaje agencija.
Zamenik izvršnog direktora UN-Habitata, Viktor Kisob (Victor Kisob), rekao je da je cilj partnerstva sa „Otalom“ „promocija zadovaljavajućeg, održivog i pristupačnog stanovanja za sve“.
„Otalov“ postupak obrade uključuje usitnjavanje plastičnog otpada i njegovo mešanje sa drugim elementima, uključujući nezapaljive materijale. Sve te komponente koriste se za izgradnju objekta visine do četiri sprata i veličine do 60 kvadratnih metara – sve ovo uz pomoć osam tona reciklirane plastike. Fabrika sa jednom proizvodnom linijom može godišnje da proizvede 2.800 stambenih jedinica.
Nakon uspešnih laboratorijskih testova, „Otalova“ fabrika u Estoniji započela je proizvodnju komponenata za izgradnju tri demonstraciona doma – jedan za glavni grad Kenije, Najrobi, drugi za Jaunde, glavni grad Kameruna i jedan za Dakar, glavni grad Senegala.
Osnivač „Otala“ Frank Kato Lahti (Frank Cato Lahti) razvija i testira ovu tehnologiju od 2016. godine u partnerstvu sa SINTEF-om, sedamdesetogodišnjom nezavisnom istraživačkom organizacijom iz Trondhajma (Trondheim) u Norveškoj i sa stručnjacima sa norveškog univerziteta Tromso (Tromsø).
Očekuje se da će sedam od deset ljudi na svetu živeti u urbanim sredinama do 2050. godine, a 90 odsto od te cife biće stanovništvo iz Afrike, Azije, Latinske Amerike i sa Kariba.
„U nedostatku efikasnog urbanog planiranja, posledice ove brze urbanizacije biće dramatične“, upozorava UN-Habitat.
Nedostatak odgovarajućeg smeštaja i porast siromašnih četvrti, neadekvatna i zastarela infrastruktura, eskalacija siromaštva i nezaposlenosti, zagađenje i zdravstveni problemi, samo su neki od efekata ubrzane urbanizacije.
Način razmišljanja, politike i pristupi urbanizaciji moraju se promeniti kako bi se širenje gradova i urbanih područja pretvorilo u izobilje mogućnosti za građane koji u njima žive, umesto da ih „proguta“ i „baci u siromaštvo i beznađe“ kažu UN-Habitat.
Pioniri promena
Ponovno osmišljavanje koncepta grada i građenje njegove veće otpornosti bile su ključne teme na „Samitu Pionira promena“ u organizaciji Svetskog ekonomskog foruma 2020.
Digitalni događaj okupio je inovatore i zainteresovane strane iz celog sveta kako bi osmislili rešenja za izazove sa kojima se suočavaju kompanije, vlade i celokupno društvo.
Otvarajući Samit, Stefan Mergentaler (Stephan Mergenthaler), šef strateške obaveštajne službe Foruma i član Izvršnog odbora, rekao je:
„Moramo promeniti način na koji proizvodimo, način na koji živimo i način na koji komuniciramo u našim gradovima da bismo postigli zacrtani cilj o nultoj emisiji. Kao što je ova godina dramatično ilustrovala, potrebno je da uložimo sve moguće napore da održimo populaciju zdravom, ukoliko želimo da ne ugrozimo uspeh svega što smo do sada uradili.“
Izvor: energetskiportal.rs, Jovana Canić