Šef Delegacije Evropske unije (EU) u Srbiji Emanuel Žiofre napisao je u autorskom tekstu za beogradski Kurir da EU ne postavlja nove prepreke Srbiji, već da je proces evropskih integracija jasan i da se zna da su prioriteti vladavina prava, normalizacija odnosa između Beograda i Prištine, ključna ekonomska pitanja i pitanja životne sredine.
“A Srbija je ta koja mora da radi na tim oblastima”, istakao je Žiofre uoči okupljanja lidera zapadnog Balkana u Briselu 23. juna.
On je naveo da se u pregovorima o Klasteru tri, koji su započeti pre šest meseci, kriterijumi nisu menjali, a da je i zahtev za usklađivanje sa spoljnom politikom EU jasan od samog početka.
“Iako se kriterijumi nisu promenili, jednostrana i ničim izazvana agresija Rusije na Ukrajinu promenila je svet. Vojna agresija Rusije izazvala je humanitarnu krizu i predstavlja pretnju po bezbednost Evrope i čitavog sveta. Upravo zato EU računa na Srbiju, kao svog bliskog partnera i zemlju kandidata koja pregovara o budućem članstvu, da se u odgovoru na agresiju Rusije pridruži EU i mnogim zemljama širom sveta”, ocenio je šef delegacije EU.
Žiofre je istakao da je novo vreme pokazalo da je zavisnost od ruskog gasa opasna i da nikada nije dobra ideja osloniti se na samo jedan izvor za robu koja ima veliki značaj za građane i privredu:
“Rusija je svojim delima pokazala da nije pouzdan partner, te da je spremna da koristi glad i hladnoću kao oružje. EU je rešena da okonča svoju energetsku zavisnost od Moskve. Sva ova pitanja će sutra biti na dnevnom redu Evropskog saveta. Kandidatura zemalja koje teže da postanu članice i na koji način se proširenju na zapadnom Balkanu može dati novi zamah. U ovom teškom kontekstu, koji takođe može biti i nova prilika, Srbija treba da donese ključne odluke”.
Podsetio je i da je i srpska premijerka prošle nedelje u Prespi rekla da se 82 odsto srpske trgovine odvija sa EU i sa drugim zemljama zapadnog Balkana, da EU gradi bolnice za decu, nove puteve, obezbeđuje nova vozila Hitne pomoći i vatrogasna vozila.
“Mi podržavamo srpske inovatore, naučnike i poljoprivredne proizvođače. Mi ulažemo preko 200 miliona evra u Srbiju godišnje u vidu čistih donacija. EU sa zapadnim Balkanom radi na pružanju podrške da se zadovolje energetske potrebe regiona. Sa Srbijom već radimo na diverzifikaciji izvora energije izgradnjom novog gasnog interkonektora s Bugarskom, koji će omogućiti snabdevanje gasom iz novih izvora nakon puštanja gasovoda u rad”, zaključio je Žiofre u autorskom tekstu.
Foto: europa.rs