Cilj promena koje su pokrenute u energetskom sektoru usmeren na to da imamo dovoljno energije dobrog kvaliteta i da je više dobijamo iz obnovljivih izvora kako bismo do 2050. godine mogli da govorimo o zelenoj energetici i zelenoj Srbiji, istakla je Zorana Mihajlović.
Promene u energetskom sektoru odvijaju se na tri koloseka – kroz izmene ključnih zakona, reformisanje velikih preduzeća i povećanje investicija u tom sektoru.
Resorno ministarstvo je pripremilo nacrte četiri zakona iz oblasti energetike i rudarstva, od kojih su dva nova zakona koja uređuju energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije (OIE).
Novim zakonom o OIE uvešćemo aukcije kao model podsticaja, konkurenciju proizvođača, tako da se već u 2021. godini očekuje da imamo drugačiju sliku o korišćenju ovih izvora energije.
Ministarka Mihajlović je najavila da će podzakonska akta na osnovu novih zakona biti završena u narednih tri do šest meseci, uključujući i propise o ugroženim potrošačima struje, gasa, toplotne energije, kako bi se obezbedilo da veći broj koristi povlastice koje daje država, a da se, s druge strane, više bavimo politikom cena struje gasa i toplotne energije.
Drugi kolosek promena u energetskom sektoru, kako je objasnila, odnosi se na reformisanje velikih javnih preduzeća, za koji je potrebna i politička podrška, jer svi podaci pokazuju na to da postoji mnogo problema u EPS-u i „Srbijagasu“.
U EPS-u sprovođenje odluke Vlade o reorganizaciji zasad ide po planu i očekujemo da bude završeno do maja. Više problema imamo u „Srbijagasu“, ali i tu odluke Vlade moraju da se sprovedu ako ne želimo da imamo najviše cene gasa za industriju u Evropi, a upitna je i realna cena gasa za domaćinstva jer nema konkurencije, navela je ona.
Potpredsednica Vlade je, govoreći o trećem pravcu promena u energetskom sektoru, odnosno povećanju investicija, navela da vrednost aktuelnih i potencijalnih projekata u ovom resoru iznosi približno 10 milijardi evra.
Ona je naglasila da je važno da se investicije brže realizuju i da se adekvatno definišu prioriteti za investiranje u sektoru električne energije, gasa i toplotne energije.
S druge strane, kako je navela, nijedna odluka u oblasti energetike i nijedna investicija ne može da se sprovede bez povezivanja sa zaštitom životne sredine i klimatski neutralnim razvojem.
Naime, mi ćemo postepeno sklanjati iz upotrebe određene kapacitete i povećavati korišćenje obnovljivih izvora energije kako bismo do 2050. mogli da govorimo o zelenoj energetici i zelenoj Srbiji, predočila je Mihajlović.
Predsednik Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku Veroljub Arsić rekao je da je Ministarstvo rudarstva i energetike jedno od najopterećenijih u Vladi jer od rada javnih preduzeća u ovom resoru zavise svi privredni tokovi.
Mi imamo najnižu cenu električne energije u Evropi i cilj treba da bude da naši građani ne budu pogođeni cenama, a da EPS bude modernija i uspešnija kompanija, istakao je Arsić.
Mihajlović je u obraćanju novinarima, pre početka sednice pomenutog odbora, istakla da kašnjenje sa reformisanjem „Srbijagasa“ predstavlja kršenje ugovorne obaveze Srbije prema Energetskoj zajednici, ali i prepreku razvoju energetskog sektora.
Ona je podsetila na to da smo se ugovorom koji smo potpisali sa Energetskom zajednicom još pre 2014. godine obavezali na to da ćemo napraviti određene korake u reformisanju EPS-a i „Srbijagasa“.
Do oktobra 2020. te obaveze nisu ispunjene i mi smo na korak do spora sa Energetskom zajednicom. Počeli smo da rešavamo taj problem, krajem 2020. donete su odluke Vlade za reorganizaciju „Srbijagasa“ i EPS-a i sada one treba da se sprovedu, podsetila je potpredsednica Vlade.
Prema njenim rečima, distributivna delatnost na osnovu odluke Vlade je već razdvojena, odvojeno funkcionišu EPS i „Elektrodistribucija Srbije“, a svi koraci iz plana biće sprovedeni do maja.
U „Srbijagasu“ ima mnogo više otpora promenama i rešavanje tog problema nije samo pitanje naših obaveza prema Energetskoj zajednici i našeg puta ka EU, već mnogo više pitanje preglednosti poslovanja, plana investicija, trošenja stotina miliona evra na nešto što neće dati rezultat za građane, ukazala je ona.
Prema njenim rečima, danas u Srbiji imamo najvišu cenu gasa za industriju, a pitanje je i da li građani plaćaju realnu cenu gasa ili plaćaju 20 evra više po prosečnom računu zbog nepostojanja konkurencije i nepreglednog poslovanja.
Ona je ocenila da stvari stoje bolje sa EPS-om, ali je važno da se i u ovom preduzeću sprovede reorganizacija i da se povećaju investicije, bez kojih ćemo imati ozbiljne probleme u našem elektroenergetskom sistemu.