Mapa sajta

Usvojen paket proširenja EU

CorD Recommends

Vraćen u Srbiju portret kralja Aleksandra Karađorđevića, delo Paje Jovanovića

Fondacija “Za srpski narod i državu” vratila...

Porez na pse iz godine u godinu donosi Nemačkoj sve više novca

Porez na pse ponovo je prošle godine...

Srbija i Mađarska potpisale Memorandum o razmeni elektronskih podataka

Memorandum o razmeni elektronskih podataka između Srbije...

NALED: Srbija u proteklih 10 godina smanjila siva ekonomiju za više od četvrtine

Srbija je u proteklih deset godina smanjila sivu ekonomiju sa 29,1% na 21,1% BDP-a, rečeno je na obeležavanju decenije...

Svečano otvoren treći najveći susret privrede i studenata na Fakultetu organizacionih nauka

Danas je po treći put svečano otvoren najveći susret privrede i studenata na Fakultetu organizacionih nauka. Na samom početku...

Porez na pse iz godine u godinu donosi Nemačkoj sve više novca

Porez na pse ponovo je prošle godine doneo Nemačkoj prihod od skoro 600 miliona evra, što je za 1,6...

Srbija i Mađarska potpisale Memorandum o razmeni elektronskih podataka

Memorandum o razmeni elektronskih podataka između Srbije i Mađarske, koji je potpisan u Budimpešti, doprineće relaksaciji prekogranične ekonomske saradnje...

Crna Gora sa više od 200.000 Ukrajinaca primila najviše izbeglica po glavi stanovnika na svetu

Crna Gora je primila više od 200.000 Ukrajinaca koji su pobegli od rata, što je čini najvećim domaćinom za...

Evropska komisija usvojila je Paket proširenja za 2023. godinu, pružajući detaljnu procenu stanja i napretka koji su ostvarile Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Crna Gora, Severna Makedonija, Srbija, Turska, a prvi put i Ukrajina i Republika Moldavija i Gruzija na njihovom putu ka pristupanju Evropskoj uniji.

Izveštaj se posebno fokusira na napredak u sprovođenju fundamentalnih reformi, kao i na pružanje jasnih smernica o reformskim prioritetima koji su pred zemljama kandidatima, objavila je Delegacija EU u Srbiji, a pristupanje jeste i ostaje proces zasnovan na rezultatima, te u potpunosti zavisi od objektivnog napretka koji je postigla svaka zemlja.

Kada je reč o Srbiji, naša zemlja je prema navodima izveštaja nastavila sa sprovođenjem reformi u vezi sa pristupanjem EU, uključujući i oblast vladavine prava.

Srbija je, podsećaju u EK, počela da primenjuje ustavne promene iz 2022. godine radi jačanja nezavisnosti pravosuđa i usvojila je novo medijsko zakonodavstvo čije sprovođenje može značajano da poboljša regulatorno okruženje. Međutim, biće potrebne dodatne izmene i dopune radi potpunog usklađivanja sa pravnim tekovinama EU i evropskim standardima.

Ursula Von der Leyen

Srbija, ističe se, prioritetno treba da poboljša usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, uključujući restriktivne mere i izjave o Rusiji. Dalji rad i politička posvećenost su takođe potrebni za sprovođenje reformi u oblasti vladavine prava, a ostaje ocena Komisije da je Srbija tehnički ispunila merila za otvaranje klastera 3 (konkurentnost i inkluzivni rast).

Takođe, Srbija mora u potpunosti da sarađuje i preduzme sve neophodne korake na utvrđivanju odgovornosti za nasilni napad na kosovsku policiju od 24. septembra i napad na KFOR od 29. maja. Kada je reč o normalizaciji odnosa sa Kosovom, iako je dogovor postignut u dijalogu uz posredovanje EU, i Srbija i Kosovo tek treba da počnu sa sprovođenjem svojih obaveza, koje su obavezujuće za strane i ključni su deo njihovih evropskih puteva.

Šef delegacije EU u Srbiji Emanuele Žiofre, koji je predao premijerki Ani Brnabić izveštaj EK o Srbiji za 2023, rekao je da u osnovi svih odluka koje je Evropska komisija donela, proširenje zauzima centralno mesto, te naglasio da prilika postoji i treba je iskoristiti.

„Moramo da radimo više i napornije unutar EU u zemljama kandidatima kako bismo ostvarili cilj. Poruka je da prilika postoji i da treba da je iskoristimo“, poručio je Žiofre i dodao:

Ana Brnabić i Emanuele Žiofre

„Ključna poruka koja je došla iz Brisela je da ovo nije paket kao svake godine, drugačiji je, istorijski je, komisija je preporučila otvaranje pregovora sa dve zemlje, Ukrajinom i Moldavijom i spremnost za otvaranje pregovora sa njima po određenim uslovima, kao i da se dodeli kandidatski status Gruziji i ovaj Plan rasta za ZB“.

U svetlu rezultata koje su postigle Ukrajina i Moldavija i tekućih reformskih napora u tim zemljama, Komisija je preporučila da Savet otvori pristupne pregovore sa obe zemlje. Štaviše, Komisija preporučuje da Savet usvoji pregovaračke okvire kada Ukrajina i Moldavija usvoje određene ključne mere. Komisija je spremna da do marta 2024. godine obavesti Savet o napretku u vezi sa ovim merama.

U slučaju Gruzije, u svetlu postignutih rezultata, Komisija preporučuje da Savet dodeli Gruziji status zemlje kandidata uz razumevanje da je preduzet niz koraka.

Pročitajte još...

EU zabranjuje uvoz kafe povezan sa krčenjem šuma, najveći proizvođači žele da odlože zabranu

Najveći svetski proizvođači kafe zatražiće od Evropske unije da odloži zahtev da uvezena zrna dolaze iz oblasti koje nisu povezane sa krčenjem šuma, objavila...

Otpad od automobila i građevinskog tekstila u Srbiji postaje novi proizvod

Uz podršku Evropske unije u okviru projekta "EU za Zelenu agendu u Srbiji", dve kompanije u okolini Beograda recikliraju automobilski, odnosno otpada od građevinskog...

Kada je u pitanju Bosna i Hercegovina, Komisija preporučuje otvaranje pristupnih pregovora sa Bosnom i Hercegovinom kada bude postignut neophodan stepen usklađenosti sa kriterijumima za članstvo. Zemlja sada treba da uloži dalje napore kako bi ispunila ključne prioritete navedene u Mišljenju Komisije o njenom zahtevu za članstvo od 2019. godine.

Komisija će izvestiti Savet o napretku najkasnije u martu 2024. godine.

„Politika proširenja je od vitalnog značaja za Evropsku uniju. Kompletiranje Unije je naš prirodni horizont, a takođe ima snažnu ekonomsku i geopolitičku logiku u ovom trenutku. Prethodna proširenja su pokazala ogromnu korist i za zemlje pristupnice i za EU. Svi pobeđujemo“, izjavila je predsednica EK Ursula fon der Lajen.

Pročitajte još...

Francuska ambasada dodelila nagrade pobednicima konkursa za održivost „Ekoopština“ u Srbiji

Ambasada Francuske u Srbiji i njeni partneri: Institut Veolia, Saint-Gobain, Veolia, Decathlon, Wiener Stadtische, HUOT, Fonroche lightning – BBA International, NALED, SKGO i Delegacija...

Energija vetra prestigla gas i postala najveći izvor električne energije u EU iza nuklearne energije

U prvoj polovini 2024. polovina proizvodnje električne energije u Evropskoj uniji dolazi iz obnovljivih izvora, a energija vetra je pretekla gas i postala drugi...

Punoletstvo NALED-a svečano obeleženo na Septembarskom susretu članova i partnera

Na svečanosti u Belom dvoru tradicionalno se okupilo oko 1.000 državnih i lokalnih lidera, privrednika, predstavnika međunarodne zajednice i diplomatskog kora, kako bi u...

Svečano otvorena Evropska kuća u Beogradu

Evropska kuća u Beogradu, mesto susreta, učenja, debate, dobrog filma, knjige ili muzike, i mesto kulturne razmene u centru prestonice Srbije, otvorena je u...

Ambasada Ukrajine svečano obeležila Dan nezavisnosti u Novom Sadu

Ambasada Ukrajine u Srbiji održala je u Novom Sadu ceremoniju povodom 33. godišnjice nezavisnosti Ukrajine. "Generacije Ukrajinaca su sanjale i borile se za slobodnu i...

Stupio na snagu Zakon o obnovi prirode u Evropskoj uniji

Zakon o obnovi prirode u Evropskoj uniji stupio je na snagu u nedelju 18. avgusta, i ima za cilj obnavljanje biodiverziteta EU, zaustavljanje daljeg...

Nemačka zadržala poziciju najvećeg finansijera Evropske unije

Nemačka je u 2023. godini slila u budžet Evropske unije više sredstava nego što je dobila iz briselske kase, pokazuje analiza nemačkog ekonomskog instituta...

Srbija uputila specijalne timove i helikoptere za gašenje požara u Grčkoj i BiH

Srbija je uputila specijalističke timove Sektora za vanredne situacije, kao i tri helikoptera, koji će pomagati u gašenju velikih požara u Bosni i Hercegovini...