Sedimentacija bi do sredine veka mogla da smanji za četvrtinu skladišne kapacitete skoro 50.000 velikih hidroelektrana i da ugrozi snabdevanje vodom i energijom, rezultat je istraživanja Ujedinjenih nacija.
Stručnjaci UN prikupili su podatke o više od 47.000 hidroelektrana u 150 zemalja i utvrdili da su njihovi kapaciteti već 16 odsto manji nego što su bili u početnoj fazi rada.
Prema proračunima, do 2050. godine kapaciteti će se smanjiti za 22,4 odsto, na 4.655 milijardi kubika vode.
Najveći gubitak kapaciteta preti Sjedinjenim Američkim Državama, skoro 34 odsto. Slede Brazil, koji bi mogao da izgubi 23 odsto kapaciteta, a zatim Indija i Kina, sa procenjenim gubitkom od 26 odnosno 20 odsto.
Kako objašnjavaju u UN, pregrađivanje prirodnog toka reke izaziva taloženje mulja u akumulacijama, što može da ošteti turbine i prekine proizvodnju struje.
Takođe naglašavaju da prepreke slobodnom kretanju sedimenta mogu u isto vreme da povećaju rizik od poplava u uzvodnom delu rečnog toka i naškode nizvodnim staništima.
S tim u vezi, kritičari već dugo upozoravaju da su dugoročni društveni i ekološki troškovi velikih hidroelektrana daleko veći od njihove energetske koristi.
“Svet danas gradi mnogo manje hidroelektrana, samo pedesetak godišnje naspram 1.000 sredinom prošlog veka”, naglasio je dr Vladimir Smakhtin, direktor Instituta UN za vodu, okolinu i zdravlje i jedan od autora studije, i dodao:
“Trebalo bi da postavimo pitanje koje su alternative branama, uključujući i proizvodnju električne energije, s obzirom na to da polako izlaze iz upotrebe”.
