Mapa sajta

Svetska banka: Globalna kriza usporiće privredni rast Srbije u 2022.

35 godina postojanja Erazmus+ programa i dvadeset godina Tempus fondacije

Erazmus+ je najveći program Evropske unije koji...

GREKO objavio nove preporuke državnim vlastima u Srbiji

GREKO, telo Saveta Evrope, Grupa država za...

Kina spremna da promoviše snažniji i zeleniji globalni razvoj

U Pekingu je održan Forum o globalnom...

Otvorena dva nova programa Fonda za nauku

“Ponosni smo što smo u Srbiji uspeli...

Prokupac, najvažnija autohtona sorta vinove loze u Srbiji dobila je svoju čašu!

Crvena vina od prokupca, sorte duboko ukorenjene u istoriju srpskog vinarstva, dobila su posebno međunarodno priznanje i stala rame...

35 godina postojanja Erazmus+ programa i dvadeset godina Tempus fondacije

Erazmus+ je najveći program Evropske unije koji finansira projekte u oblasti obrazovanja, obuka, mladih i sporta. Tempus fondacija, ...

GREKO objavio nove preporuke državnim vlastima u Srbiji

GREKO, telo Saveta Evrope, Grupa država za borbu protiv korupcije, je pripremio 24 nove preporuke državnim vlastima u Srbiji...

Kina spremna da promoviše snažniji i zeleniji globalni razvoj

U Pekingu je održan Forum o globalnom razvoju i tim povodom je predsednik Narodne Republike Kine Si Điping uputio...

Otvorena dva nova programa Fonda za nauku

“Ponosni smo što smo u Srbiji uspeli da razvijemo razumevanje da sredstva koja se troše u nauku, istraživanje i...

Privredni rast Srbije u 2022. godini biće usporen na 3,2 odsto usled globalnih kriza, iako su ranija predviđanja ukazivala na to da će stopa rasta biti 4,4, rečeno je na konferenciji povodom predstavljanja polugodišnjeg izveštaja o stanju ekonomije u regionu Zapadnog Balkana.

Ocenjeno je da se Srbija u velikoj meri oporavila od pandemije kovida 19, ostvarivši u 2021. rast realnog BDP-a od 7,4 odsto, koji je podstaknut snažnom privatnom potrošnjom i investicijama.

Prezentaciju je organizovala Svetska banka, a izveštaj su predstavili i komentarisali direktor kancelarije Svetske banke u Srbiji Nikola Pontara, viša ekonomistkinja za energetiku Katarina Gasner i vodeći ekonomista za Zapadni Balkan Ričard Rekord. Prema rezultatima izveštaja, posledice rata u Ukrajini negativno se odražavaju na izvoz iz Srbije, kao i na strane direktne investicije, doznake i prihode od turizma.

Takođe, navedeno je da će Srbija održati makroekonomsku stabilnost uprkos naglašenim negativnim rizicima koji bi se mogli ostvariti u 2022. godini.

Kada je reč o inflaciji, ona je u Srbiji već u porastu, a može se očekivati i njeno dalje ubrzanje, baš kao i u drugim državama Istočne Evrope usled povećanja cena hrane i energenata na svetskom tržištu, poručeno je na konferenciji.

Direktor Svetske banke u Srbiji Nikola Pontara kazao je da bi fiskalni deficit mogao biti viši od projektovanog zbog usporavanja privrednog rasta i potrebe za većom javnom potrošnjom u formi subvencija i garancija kao podrške preduzećima iz sektora električne energije i gasa koja su pogođena krizom.

“Očekuje se da će privreda Srbije na srednji rok ostvarivati stabilan rast od oko 3 odsto godišnje, što je slično stopi rasta zabeleženoj pre pandemije”, kazao je Pontara.

Prema njegovim rečima, izgledi prevashodno zavise od spoljašnjih činilaca, kao što su rat u Ukrajini i globalna energetska kriza, ali i od brzine kojom Srbija bude sprovodila unutrašnje reforme sa ciljem finansijske konsolidacije svojih javnih preduzeća.

Slično kao i u slučaju Srbije, projekcije rasta korigovane su i za sve druge zemlje Zapadnog Balkana, te će prema novim analizama stopa rasta u regionu u 2022. biti 3,1 odsto.

Direktorka Svetske banke za Zapadni Balkan Linda Van Gelder rekla je da se, uprkos snažnom oporavku od pandemije, Zapadni Balkan sada suočava sa novim izazovima čiji uticaj dodatno otežava rat u Ukrajini.

Navela je da su najveći izazovi sa kojima se suočavaju zemlje Zapadnog Balkana rast cena energenata i hrane, visoka inflacija i usporavanje trgovinske razmene i investicija.

“Zemljama Zapadnog Balkana biće potrebna pažljivo promišljena podrška u vidu javnih politika koje će im omogućiti da nađu izlaz iz ovih kriza i zaštite značajne rezultate ostvarene tokom 2021, između ostalog i na polju smanjenja siromaštva”, zaključila je Linda Van Gelder.

U izveštaju se navodi da na Zapadnom Balkanu ne može biti održivog rasta bez strukturnih reformi u cilju podizanja produktivnosti, jačanja konkurencije, ulaganja u ljudski kapital i unapređenja upravljanja.

Zaključeno je da bi u ovom neizvesnom okruženju privredni rast podstakle mere za smanjenje regulatornih troškova za privredu, povećanje tržišne konkurencije, podrška učešću svih građana na tržištu rada i jačanje nezavisnosti javnih institucija.

Na konferenciji je bilo reči i o sektoru energetike u regionu i o njemu je govorila viša ekonomistkinja za energetiku Katarina Gasner, koja je rekla da energetska kriza jasno utiče na sve zemlje Zapadnog Balkana.

“Osetljivost zemalja se razlikuje u zavisnosti od toga u kojoj meri se države oslanjaju na uvoz prirodnog gasa i električne energije”, kazala je Gasner.

Ona je istakla da su Vlade zemalja Zapadnog Balkana na samom početku krize sprovele politike, kako bi se ublažili šokovi cena energenata na domaćinstva, kao i na mala i komercijalna preduzeća.

Objasnila je i da nemaju sve zemlje kapacitete da ublaže šokove zbog energetske krize, te naglasila da se Srbija nalazi među zemljama koje su imale više mogućnosti da sprovede mere kako bi zaštitila svoje građane i poslodavce.

Foto: flickr.com/photos/worldbank

Pročitajte još...

Komanija Metito angažovana da obezbedi održivo rešenje vodosnabdevanja u Zrenjaninu

U Vladi Republike Srbije je potpisan Ugovor o realizaciji projekta prečišćavanja vode za piće u Zrenjaninu, između Grada Zrenjanina, JKP Vodovod i kanalizacija i...

Prokupac, najvažnija autohtona sorta vinove loze u Srbiji dobila je svoju čašu!

Crvena vina od prokupca, sorte duboko ukorenjene u istoriju srpskog vinarstva, dobila su posebno međunarodno priznanje i stala rame uz rame sa nekim od...

35 godina postojanja Erazmus+ programa i dvadeset godina Tempus fondacije

Erazmus+ je najveći program Evropske unije koji finansira projekte u oblasti obrazovanja, obuka, mladih i sporta. Tempus fondacija, koja je zadužena za sprovođenje...

GREKO objavio nove preporuke državnim vlastima u Srbiji

GREKO, telo Saveta Evrope, Grupa država za borbu protiv korupcije, je pripremio 24 nove preporuke državnim vlastima u Srbiji koje se tiču sprečavanja korupcije...

Otvorena dva nova programa Fonda za nauku

“Ponosni smo što smo u Srbiji uspeli da razvijemo razumevanje da sredstva koja se troše u nauku, istraživanje i inovacije nisu rashod već investicija...

Potpisan sporazum o graničnoj kontroli između Srbije i Mađarske

Ministri spoljnih poslova Srbije i Mađarske Nikola Selaković i Peter Sijarto potpisali su danas u Subotici Sporazum kojim se reguliše granična kontrola...

Poseta ambasadora Nemačke Tomasa Šiba završenim radovima na vodovodnoj mreži u Staroj Pazovi

Ambasador Savezne Republike Nemačke NJ.E. Tomas Šib posetio je porodice kojima je obezbeđen pristup čistoj, pijaćoj vodi kroz radove izvršene na vodovodnoj mreži u...

Srbija očekuje 3,5 miliona tona pšenice i 7 miliona tona kukuruza

Srbija ove godine očekuje žetvu od 3,5 miliona tona pšenice i, u slučaju povoljnih meteo uslova, nešto više od sedam miliona tona kukuruza, izjavila...