Finansijski paket pomoći EU Srbiji u iznosu od 200 miliona evra, od čega je grant EU 162 miliona evra, potpisan je na početku Evropske nedelje mogućnosti.
Dokument su potpisali ministarka za evropske integracije Srbije Tanja Miščević i šef Delegacije EU u Srbiji Emanuele Žiofre, koji je izjavio da se kroz okvir saradnje Srbije i EU, kao što je ovaj paket pomoći, stvaraju mogućnosti koje nisu samo rezultat velikodušnosti EU niti milosrđe, nego su stvorene i postoje jer je Srbija napravila strateški izbor da postane članica EU.
“Znamo da kada imate priliku, najgora stvar koja može da se desi jeste da je propustite. Ne želimo da Srbija ni njeni građani propuste ove mogućnosti”, rekao je Žiofre i dodao:
“EU nedelja mogućnosti je opipljiv mehanizam kroz koji se mogu postići konkretni rezultati. Tokom narednih pet dana biće predstavljene konkretne mogućnosti za poboljšanje života, otvaranje radnih mesta i obrazovanje, za kompanije, medije i civilno društvo”.
Prema njegovim rečima, EU od Srbije očekuje rezultate, da stvori uslove za reforme koje će omogućiti da postane članica EU.
“Što se tiče EU, Srbija je integralni deo Evrope, geografski, istorijski, kulturno i ekonomski. Misija Delegacije EU je da učinimo Srbiju još jačim partnerom EU, da progresivno i konstantno napreduje ka EU i da osiguramo da se ove mogućnosti povećavaju svakog dana”, zaključio je Žiofre.
Tokom prethodnih 15 godina EU je u Srbiji investirala više od 2,5 milijardi evra kroz više od 1.500 projekata. Srbija je godišnje od EU dobijala 250 miliona evra bespovratnih sredstava, a ove godine je opredeljeno 400 miliona evra, uključujući 165 miliona evra iz paketa solidarnosti za ublažavanje energetske krize.
S tim u vezi, evropski komesar za susedstvo i pregovore o proširenju Oliver Varheji je u video poruci puštenoj pre potpisivanja sporazuma izjavio da je EU najveći investitor i trgovinski partner Srbije i da je spremna da nastavi da investira u partnerstvo i saradnju.
“Srbija je napravila strateški izbor da bude deo saveza snažnih i prosperitetnih zemalja. EU je napravila strateški izbor kada je počela proces pregovora sa Srbijom. Ti pregovori će dovesti do punog članstva Srbije u EU i ja sam potpuno posvećen da se to ostvari”, rekao je Varheji, naznačivši da je proširenje članstva na vrhu EU agende, te da su lideri EU dali zadatak Evropskoj komisiji da ubrza procesa proširenja na Zapadni Balkan.
Varheji je rekao da EU sada radi na novom planu rasta za Zapadni Balkan kako bi ubrzali njegovu integraciju u EU:
“Cilj je pojačati ekonomsku i socijalnu konvergenciju zasnovanu na četiri stuba – ubrzanju integracije tržišta Zapadnog Balkana u jedinstveno tržište EU pre pristupanja, jačanju regionalne ekonomske integracije, punoj primeni i ubrzanju sprovođenja reformi i povećanju pretpristupnih fondova”.
Ministarka za evrointegracije Tanja Miščević rekla je da do sada potpisani paket sredstava iznosi skoro 200 miliona evra od čega su 162 miliona su bespovratna sredstva EU.
“Dodatno je sufinansiranje Srbije, koje je neophodno kako bismo i našim doprinosom dokazali ozbiljnost u ovom procesu. Najveći deo će biti usmeren na Zelenu agendu. Recimo, zahvaljujući postrojenju za obradu otpadnih voda, svi u Zlatiborsko-moravičkom okrugu, u kom živi oko 100.000 ljudi, dobiće kanalizaciju. Govorimo o konkretnim koristima za pojedince, za sve nas, posebno u lokalnim sredinama”, poručila je Miščevićeva.
Doprinos EU za IPA 2022 projekte u Srbiji iznosi 162,2 miliona evra, od čega će najveći deo biti izdvojen za ubrzanje implementacije Zelene agende. Za unapređenje infrastrukture i povećanje institucionalnih kapaciteta za zaštitu životne sredine i upravljanje i ublažavanje klimatskih promena opredeljeno je 72,8 miliona evra.
Kako je saopšteno u Vladi, po 30 miliona evra opredeljeno je za sektorsku podršku reformama pravosuđa i javne uprave.
Za promovisanje dobrog upravljanja, povećanje usklađenosti sa vrednostima Unije i njihovo usklađivanje sa pravilima, standardima i praksama Unije u relevantnim oblastima namenjeno je 15,9 miliona evra, za podršku sprovođenju osnovnih prava ranjivih kategorija kao što su interno raseljena lica i povratnici po sporazumima o readmisiji pet miliona evra i za inkluzivni rast kroz unapređenje socijalnih usluga, rada i obrazovanja 8,5 miliona evra.
