U Minhenu je održana panel diskusija o situaciji na Balkanu i proširenju Evropske unije na zemlje Zapadnog Balkana, u okviru Bezbednosne konferencije kojoj su prisustvovali lideri iz regiona.
Predsednik Crne Gore Jakov Milatović izjavio je da u toj zemlji postoji osećaj optimizma, imajući u vidu promenu političkog establišmenta prethodnih godina”.
“Ja sam prošle godine izabran za predsednika. Krajem prošle godine dobili smo i novu vladu. Premijer je moj kolega iz iste stranke. Dakle, postoji osećaj optimizma, a plan je zaista ambiciozan. Agenda je proevropska sa ciljem da zemlja bude u Evropskoj uniji do 2028. godine i da 2028. godine postane 28. članica”, rekao je Milatović, i dodao:
“Pristupanje Crne Gore bilo bi mnogo veće od same Crne Gore. To bi bilo svetlo na kraju tunela za ceo region jer bi pokazalo ostalim zemljama da je članstvo još uvek moguće, što mnogi ljudi ne misle, s obzirom na to da je poslednja zemlja koja je ušla u EU Hrvatska 2013. godine”.
Predsednik Severne Makedonije Stevo Pendarovski rekao je da se njegova vlast suočava sa otporom opozicije kada je reč o ubacivanju bugarske nacionalne manjine u preambulu makedonskog Ustava.
“Oni se ne slažu jer bi želeli da na talasu populizma i nacionalizma dođu na vlast. I verovali ili ne, oni poručuju svim ljudima u Severnoj Makedoniji da pre svega žele da dođu na vlast, a posle toga da kažu šta im je plan. To je neka mistifikacija koja nije neophodna. To je sasvim jasno”, poručio je Pendarovski, te ukazao da Evropska unija nije tema u zemljama Zapadnog Balkana već dugi niz godina:
“U Severnoj Makedoniji smo čekali 17 godina da rešimo taj spor oko imena sa Grčkom. Uspeli smo da postanemo članica NATO-a, ali još uvek nismo u potpunosti u tom procesu pridruživanja Evropskoj uniji. I ne možete da objasnite narodu da smo mi jedina država na svetu koja je promenila naziv države da bi ušla u tu organizaciju. I odjednom se na taj put postavlja neki bilateralni sitan spor”.
Albanski premijer Edi Rama postavio je pitanje:
“Zašto ne bismo bili u Evropskom parlamentu, u odborima, u Savetu – ne kao članovi sa pravom glasa, već kao deo iste porodice.
Američka senatorka iz Nju Hempšira Džin Šahin poručila je da je imperativ da se SAD i Evropska unija fokusiraju na ono što se dešava na Zapadnom Balkanu i spreče eventualno eskalaciju situacije.
“Bilo da se radi o Kosovu, Srbiji, Bosni i Hercegovini ili proširenju Evropske unije. Ako očekujemo od političara da donesu teške odluke kako bi reformisali svoju zemlju, onda moramo da im pokažemo da na kraju toga postoji prilika da ljudi u njihovoj zemlji uživaju u određenim nagradama”, rekla je Šihan.
