Anticiganizam je posebno istrajan, nasilan, ponavljajući i uobičajen oblik rasizma. Kako bi se preduzele efikasne mere za suzbijanje ovog fenomena, neophodni su bolje razumevanje i dublje priznavanje i prepoznavanje načina na koji anticiganizam utiče na položaj Roma u današnjoj Evropi.
Ovo je podvučeno od strane učesnika današnje konferencije, održane uoči Međunarodnog dana Roma koji se obeležava 8. aprila, a koju je organizovala kancelarija Saveta Evrope u Beogradu, u saradnji sa Ministarstvom za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog republike Srbije i ambasadama Savezne Republike Nemačke i Republike Portugal, uz podršku zajedničkog programa Evropske unije i Saveta Evrope ROMACTED.
Tobias Flesenkemper, šef kancelarije Saveta Evrope u Beogradu naglasio je značaj Prvog svetskog kongresa Roma, čija se pedeseta godišnjica obeležava ove godine. „Generalizacije zasnovane na predrasudama o Romima i nomadima i govor mržnje podstiču ksenofobiju, ponavljajući nekada brutalnu istoriju represije nad Romima u Evropi koja traje vekovima“, rekao je on. „Dok obeležavamo Međunarodni dan Roma, obavežimo se na priznavanje istorijskih činjenica i rešavanje trenutnih problema. Radeći to, možemo doprineti svetlijoj budućnosti evropskih Roma i nomada, a time i čitave Evrope“, dodao je Flesenkemper.
Nj.E. ambasador Sem Fabrici, šef Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji istakao je da je romska zajednica najveća nacionalna manjina u Evropi, ali i najviše diskriminisana i marginalizovana. „Pitanje socijalne inkluzije Roma je od posebnog značaja za proces pristupanja Srbije Evropskoj uniji. To je pitanje koje se proteže kroz nekoliko poglavlja – od ljudskih prava, preko zapošljavanja, do socijalne zaštite. Evropska unija će nastaviti da bude ključni partner romskoj zajednici u svim inicijativama koje osiguravaju socijalnu inkluziju“, rekao je on.
„Napredak u inkluziji Roma je vidljiv u skoro svim segmentima – od obrazovanja, stanovanja i zapošljavanja, do zdravstvene i socijalne zaštite. Ipak, diskriminacija, stereotipi i predrasude prema Romima su i dalje prisutni“, izjavila je Pava Čabrilovski, predsednica Izvršnog odbora Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine u Srbiji. „Verujem da su kultura i obrazovanje najbolji mehanizmi za borbu protiv ovih negativnih fenomena“, rekla je.
Gordana Čomić, ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u Srbiji, primetila je da se ne mogu zabraniti predrasude, ali se mogu usvojiti zakoni koji zabranjuju ponašanje zasnovano na predrasudama. „Ovo je mesto na kom započinje inkluzija Roma“, dodala je. „Ovo ministarstvo je u službi svih nacionalnih saveta, uključujći i Nacionalni savet Roma. Mi ćemo aktivno učestvovati u svim projektima vezanim za inkluziju Roma, bićemo otvoreni za predloge, ocene, kritike i ideje o tome kako da nešto radimo bolje“, izjavila je ministarka Čomić.
Nemačka je veoma posvećena borbi protiv ovog fenomena u svim njegovim oblicima. Mi smo borbu protiv govora mržnje i diskriminacije postavili kao jedan od prioriteta našeg predsedavanja Savetom Evrope.“ Istakao je da „ova borba zahteva stalnu budnost i angažovanje, ali takođe i bolje obrazovanje i usaglašene napore u borbi protiv širenja lažnih vesti i populističke propagande. I državni i nedržavni akteri, moraju odigrati svoju ulogu.“
„Strateški okvir Evropske unije je uključio preporuku Saveta o jedankosti, inkluziji i učešću Roma, a tim pregovorima je rukovodilo portugalsko predsedavanje Savetom Evropske unije, što je dovelo do jednoglasnog izglasavanja prošlog marta“, rekla je Nj.E. Virdžinija Pina, ambasadorka Portugala, u ime predsedavanja Savetom Evropske unije. „Odgovornost svake zemlje je da izvrši analizu dostignuća prethodnih 50 godina, ali je i svačija dužnost da podrži negovanje kontinuirane procene postignutog progresa, s ciljem poboljšavanja položaja Roma“, dodala je.
Timea Junghaus, izvršna direktorka Evropskog romskog instituta za umetnost i kulturu (ERIAC) je održala glavni govor na konferenciji. „Romi su prisutni i predstavljaju integralni deo društava Evrope više od 600 godina. Tokom ovog vremena Romi su dali ogroman doprinos nacionalnim kulturama, uspevajući da razviju strategije kako bi sačuvali otpornost romskog kulturnog nasleđa, kao strategiju preživljavanja usred istorije kontinuiranog progona, diskriminacije i nasilja“, rekla je.
„Mnoge značajne institucije moraju uložiti više napora u obrazovanje ljudi o tome da romsko stvaralaštvo nije samo etničko, nematerijalno, duhovno ili naivno, već je integralni i konstruktivni deo onoga što danas zovemo Evropa. ERIAC takođe treba da nastavi da što više koristi ove mogućnosti, da pomogne procese refleksije, diversifikacije i inkluzije u većinskim kulturnim institucijama, zapošljavanju, planiranju i kulturnoj participaciji. Što je najvažnije, ovo može stvoriti dalje prilike i mogućnosti za generisanje prihoda i prepoznavanje romskih kulturnih proizvođača“, rekla je Junghaus.